Bila sam u kafani sa drustvom, na zivoj svirci i citavo vece, ali citavo vece je neki cudan lik gledao u mene. Mom ukusu, mom "tipu muskarca koji mi moze privuci paznju" neprivlacan do beskraja. Drugarice mi skrenule paznju na to da me gleda, jer sam ja inace blesava za takve stvari.
Kasnije se on sa svojom ekipom preselio do stola ispred "mog". I lik je cak okrenuo citavu stolicu u mom pravcu i sjeo, te tako presjedio dobrih sat vremena. Najmanje. Sigurna sam!
I kud me spopade... Nekih pola sata prije nego cu da krenem kuci, posalje on svog druga do mene i drug mu slozi neku pricu kao: "Ovaj moj drugar citavo vece gleda u tebe, mnogo mu svidjas. Ako nije problem da odes do njega i da popricate malo." Mislim se u sebi...
Kud nisam otisla...
Ali ja kakva jesam, odem tamo do njega iz pristojnosti. Da ne bude ispaljen pred drugarima... Stvarno mi ga bilo mnogo zao. Izgledao je onako kako je izgledao, utrosio skoro citavu noc samo na mene i ja da budem kuckasta. E, pa nisam htjela.
I... Kada sam dosla, lik mi neku mutavu spiku prospe... I ponavlja mi kako ne moze oci skinuti sa mene. Ne sjecam se ni sta se tu desilo, uglavnom, ja sam rekla da moram ici, i odzdravila ga. Sve je to bilo mnogo nespretno i blesavo. Vjerovatno se izgubio kada sam mu odbila pice i kada sam mu pokazala prsten na ruci.
Al` ga i dalje pamtim kao jadnice malo, uronulo. Iako ga nikada ne bih prepoznala na ulici, a i bolje.
