- Poruka
- 392.132
Florens Foster Dženkins, ostaće upamćenja po svojoj izjavi "mogu da kažu da ne umem da pevam, ali ne mogu da kažu da nisam pevala", a ujedno i kao najgora pevačica u istoriji koja je punila sale, a nije znala da peva.
Florens Foster Dženkins rasprodala je Karnegi hol 24. oktobra 1944. Kažu da je publika u redovima čekala da uđe i da je sala na kraju bila premala da primi sve one koji su želeli da čuju slavnu damu.Jednom kada je koncert počeo, publika je pala u ekstazu, a vriska, cika i ovacije prekidale su nastup Florens i na po 5-10 minuta. Na kraju, okupljeni su divu zasuli cvećem, a aplauz je trajao do duboko u noć.
I, ne bi to bilo ništa čudno… osim činjenice da Florens Foster Dženkins uopšte nije znala da peva
Florens Foster Dženkins bila je dama iz visokog društva. Rođena je u Pensilvaniji kao ćerka advokata i veleposednika i od kada je znala za sebe sanjala je da nastupa. Kao dete bogataša, imala je želju, ali i sredstva da ostvari svoj san, pa je naučila da svira klavir. Kažu da je bila prilično dobra. Štaviše, u svom rodnom gradu smatrana je malim “muzičkim čudom”, nastupala je kao “mala gospođica Foster” i jednom prilikom je čak svirala i u Beloj kući tokom administracije predsednika Raderforda B. Hejsa.
Kao mlada devojka udala se za starijeg lekara iz Filadelfije koji ju je zarazio sifilisom.Nakon toga brak se raspao
Početkom 20. veka Florens se sa majkom preselila u Njujork. Negde u to vreme preminuo joj je i otac ostavivši joj nasledstvo koje je od nje načinilo veoma bogatu ženu. Pošto više nije mogla da svira, novas je iskoristila da pokrene klubove (neke vrste udruženja) za muzičare entuzijaste.
Ljudi su tu mogli da dolaze i sviraju šta im srce želi. A Florens je želela da peva…
Florens nije imala sluha, glas joj je bio krajnje neprijatan za slušanje i uopšte nije znala da peva, ali se činilo da ljudima oko nje to ni najmanje nije smetalo.
Florens je vremenom postala istaknuta ličnost na Menhetnu i Njujorku, velikodušni donator u svetu umetnosti i pevačica koja je dobila toliko neiskrenih pohvala i lažnog divljenja da nikada nije shvatila da peva loše. Nastupala je u okružena cvećem, u kitnjastim i napadnim kostimima koje je sama smišljala i za to dobijala aplauze i ovacije koji su činili da se zaista oseća kao diva.
Florens je čak snimila i ploču koju je poklanjala kao božićni dar članovima svog kluba, ali i prodavala i prikupljeni novac davala u humanitarne svrhe.
Prolazile su godine… Život ove žene drastično se promenio tokom Drugog svetskog rata kada se ozbiljno razbolela, verovatno usled komplikacija prouzrokovanih sifilisom.
Njen drugi muz organizovao je koncert u Karnegi holu
Tog 24. oktobra 1944. svako je dobio ono što je očekivao. Za Florens, bilo je to prvi put da peva pred publikom koju nije pažljivo izabrao njen voljeni Kler. I, uživala je u svakoj sekundi. Za one koji su nabavili karte, bio je to performans vredan uloženog novca. Ljudi su vrištali, skandirali i smejali se.
Na kraju, bilo je to veče za pamćenje! Aplauz je bio gromoglasan.
Florens je nakon Karnegi hola morala da se suoči sa realnošću. Sledećeg jutra, novine su bile ispunjene zajedljivim, sarkastičnim kritikama tipa da je “masakrirala Mocarta” i da je “potrebna hrabrost i veština da bi se zvučalo onoliko loše”.
- Gospođa Dženkins ima sjajan glas. U stvari, ona može da peva sve osim nota - napisao je kritičar “Njujork Sana”.
“Njujork Post” bio je još zlobniji:
“Lejdi Florens prepustila se sinoć jednoj od najčudnijih masovnih šala koje je Njujork ikada video”.
Kler Bejfild kasnije je pričao da su ove reči Florens slomile srce.
Ipak, pripisuje joj se da je rekla: “Mogu da kažu da ne umem da pevam, ali ne mogu da kažu da nisam pevala”.
Florens više nije nastupala. Nekoliko dana kasnije doživela je srčani udar. Preminula je posle mesec dana. Bilo joj je 76 godina. Kažu da je umrla srećna.
Danas postoje teorije koje Florensino očajno pevanje povezuju sa sifilisom od koga je bolovala, a koji uzrokuje i progresivno pogoršanje centralnog nervnog sistema. U eri pre antibiotika ova bolest je, uglavnom neuspešno, lečena živom i arsenom koji su ponekad imali i neželjene efekte, kao što je gubitak sluha. Da li je to bio slučaj sa ovom ženom, danas je nemoguće dokazati.
