Najbolja scena domaće kinematografije

Кад Боб једе на рачун Њујорка, док Шурда стиска торбу са парама.

Зашто?

У нашим филмовима кад се прави нека велика драматургија, увек учесници нешто једу. И то обавезно кашиком из шерпе, често у мајици силеџијки. И ту, за столом је највећа драматургија. Ја мислим да су их то на академији учили да драматургија треба да се одвија за столом уз аутентични српски ручак са кутлачом и куваним јелом.

Генерално, све те сцене где се једе имају потпуно бесмислени део где се једе, а главни део је разговор.

У случају сцене где Боб једе док Шурда стиска торбу са парама, сама сцена ждерања има апсолутно потпуно битан елемент у епизоди.
 
Moj najuži izbor



1.jpg

3 (2).jpg

3 (1).jpg
 
Из Ко то тамо пева: Пусти ме зваћу децу. Децо-о-о-о!
Негде сам прочитао да је сценариста оном човеку написао тај текст са децоооо а да га је он буквално тако прочитао: децо-о-о-о, и да се то свима толико допало да нису хтели да измене.
Свака сцена из тог филма заслужује награду.
 
Из Ко то тамо пева: Пусти ме зваћу децу. Децо-о-о-о!
Негде сам прочитао да је сценариста оном човеку написао тај текст са децоооо а да га је он буквално тако прочитао: децо-о-о-о, и да се то свима толико допало да нису хтели да измене.
Свака сцена из тог филма заслужује награду.
istina ziva:) cica je imao fotografsko pamcenje, pamtio svaku liniju teksta.:)
 

Back
Top