Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 84.557
Ovo su najbeskorisniji megaprojekti na svetu, opominju veličinom ideje i neuspeha
Od praznog aerodroma koji se koristi kao karting staza, preko veštačkih ostrva koja tonu nazad u more, do najvećeg napuštenog zabavnog parka na svetu i „Belog šatora“ koji je prezirao ceo London, samo su neki od projekata kojih ćemo se pristetiti u nekoliko tekstova, a koji fasciniraju grandioznošću zamisli, kao i veličinom neuspeha.Aerodrom Mirabel
Zamislite aerodrom sa dovoljno prostora da primi 50 miliona putnika godišnje. To je ono za šta je bio predviđen Mirabel u Montrealu u Kanadi sa svojih 396,6km2 prostora. Bio je to najveći aerodrom po površini sve do izgradnje saudijskog aerodroma Kralj Fahd 1999. godine.
Drugim rečima, celokupna kanadska populacija mogla je da odleti iz Mirabela u jednoj godini, i ceo kapacitet ne bi bio iskorišćen. Mogla, jer i pored svega navedenog, nijedan putnik nije poleteo iz Mirabela još od 2004. godine.
Da bismo to razumeli moramo da se vratimo u 1970-e, vreme u kojem je Montreal bio kapija za Kanadu, a svako ko je leteo za tu zemlju iz Evrope sletao bi na aerodrom Dorval, koji je trpeo sve veći pritisak kako je Kanada postajala popularna turistička destinacija.
Trebao im je novi, veći aerodrom, što je stvorilo ideju za Mirabel, kolosalan projekat koji je trebalo da zameni Dorval kao međunarodno avio čvorište zemlje.
Izgradnja projekta trajala je pet godina i koštala je ukupno 500 miliona kanadskih dolara – nekoliko milijardi u današnjem novcu. Otvoren je krajem 1975. uz ogromnu pompu, ali postojao je jedan „manji“ problem.
Aerodrom Mirabel je imao katastrofalne transportne veze, što je značilo da je do njega bilo teško stići. „Prvo skoči pa reci hop“, u kanadskom slučaju je značilo da je nedostajala brza pruga između Mirabela i Montreala, projekat koji je propao kada je vlada Kanade ostala bez budžetskih sredstava.
Kao jedina opcija ostao je šatl autobus, a znamo kako to funkcioniše i ovde nažalost. Autobusi spori i nepouzdani, a putnici začuđeni i besni.
Epilog je da su sve aviokompanije počele da lete za Toronto, koji je postao nova baza, a Mirabel je postao istorija, i ni danas nema putničke letove, već samo teretne i koristi se za logistiku nekoliko motosportova i karting.
Zemlja čuda Evroazija
Zabavni park u Ankari 2019. je otvorio svoje kapije za posetioce. Wonderland Eurasia, ranije poznat kao Ankapark nije bio bilo kakav zabavni park: ovaj turski projekat bio je najveći takav u celoj Evropi, sa 17 tobogana, restoranima i ogromnim dinosaurusima od armiranog poliestera.
Od Zemlje čuda Evroazija, samo su dva parka u celom svetu imala više popularnih „rolerkoustera“ – Kanadska zemlja čuda i Six Flags Magic Mountain u Kaliforniji. Park je ime dobio nešto pre zvanične inauguracije, a sve je pratila i najava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da će park biti otvoren ranije nego što je predviđeno.
Grandioznost je bila kamen temeljac ovog projekta, pa je i fontana, druga najveća na svetu, ispumpavala vodu više od 100 metara u vazduh. Turske vlasti su očekivale da će park privući oko pet miliona posetilaca godišnje.
To se ipak nikada nije dogodilo, uprkos što je novac trošen nemilice – oko 800 miliona dolara, kako je tada naveo bivši gradonačelnoik Ankare Mustafa Tuna. Ispostavilo se da su vožnje prilično lošeg kvaliteta, a neki od ogromnih tobogana su ubrzo i zatvoreni. Posetioci su počeli da ostavljaju loše kritike na društvenim mrežama i nisu bili zainteresovani da dođu ponovo.
Park je ubrzo počeo da gubi novac, jer su troškovi održavanja gigantskog projekta bili miljama veći od prodaje karata. Na kraju, celo mesto je napušteno, manje od godinu dana nakon što je otvorilo kapije za posetioce. Sada, park izgleda kao apokaliptična pustoš, razderana vremenom, vandalima i lopovima. Lokalno stanovništvo je 2022. glasalo da se Zemlja čuda Evroazija pretvori u zelenu površinu, šumu ili park.
Grad Eko Atlantik
Prvi pogled na Eko Atlantik (Eko Atlantic City) ne odaje jasnu neimarsku sliku. Nije to bilo kakav novi priobalni grad koji se gradio na ostrvu Viktorija pored Lagosa. Zemljište na kojem je grad nicao stvoreno je potpuno veštačkim putem.
Atlantski okean milionima godina „izjeda“ obalu Nigerije, spirajući njene plaže.
Nigerijska vlada je 2003. odlučila da „uzvrati udarac“, pa je povratila deo peska iz okeana, iskoristivši ga za izgradnju novog, veštačkog poluostrva. Eko Atlantik: luksuzni grad sa visokim neboderima i dovoljno domova za skoro četvrt miliona ljudi. Antipod Atlantidi: umesto da grad tone u Atlantski okean, ovaj bi se uzdigao iz talasa.
Proces je bio mukotrpan, i nigerijska vlada je rešavala probleme korak po korak. Prvo je stvoreno peščano poluostrvo, zaštićeno od mora impresivnim morskim zidom koji ljudi zovu Veliki zid Lagosa. On osigurava da poluostrvo ne nestane, čak ni u slučaju velikih oluja i nevremena. Za Afriku u razvoju prilično impresivno dostignuće, ne bez kontroverzi.
Izgradnja ovakvog veštačkog ostrva podrazumevala je i blokadu prirodnog toka okeana, a ta je kopnena masa poremetila ne samo mnogobrojne lokalne vrste, već i ljude.
Atlantski okean je 2012. preplavio plažu obližnjeg ostrva i tada je poginulo nekoliko ljudi. Stručnjaci su ovaj događaj, bolje rečeno bes prirode povezali sa poremećajem lokalnih struja koje je izazvao Eko Atlantik. „Kula na pesku“ najbolje oslikava ovaj preambiciozni, nerealni pokušaj.
Epilog je baš takav. Trenutno, poluostrvo je praktično prazno, osim malog skupa stambenih kula koje su završene 2016. Verovali ili ne, neki ljudi su se uselili, a prizori koji stanari vide kroz svoje prozore su sigurno koliko živopisni toliko i nadrealni. Gledajući kroz prozor, sve što mogu da vide su pesak i prašnjavi putevi koji predstavljaju obrise nepostojećih ulica.
Ovaj deo priče vam je poznat. Ljudi su dali svoj novac, otvaranje čak i stambenih blokova se odlaže do beskraja, ipak ljudi ne odustaju, pa se ponešto i radi na silu, polako niču i nove zgrade, na račun strpljenja budućih stanara.
Kako danas stoje stvari, Eko Atlantik je beskoristan, veštačko kopno bez poente. Za utehu, Nigerija nije jedina zemlja koja je napravila ovakvu grešku.
