Ma, i treba cene da budu visoke, ali da je sreće da domaći proizvođači imaju više koristi od toga!
Samo na 2-3km od mog malog grada je pre desetak godina svako domaćinstvo imalo svoje malo poljoprivredno carstvo. Nisu kupovali voće osim mandarina, kivija i banana, pošto to nisu mogli da uzgajaju. Kad se pojavio nar, to je bilo nešto u rangu sa kavijarom za neke, ali se i to moglo priuđtiti ponekad.
Svako domaćinstvo je imalo neke domaće životinje, i zamrzivać za zimu je svima bio spreman sa piletinom, svinjetinom, teletinom.
Zimnica-koliki je špajz ili podrum-to se sve popuni.
Nema ko nije imao čvarke, tamo negde ka jeseni, za familiju, za komšiluk, pa i za one tamo negde na školovanju.
Pušnice su proizvodile vešalice, pršutu, slaninu. Sad se to secka na 100g u nekom trgovinskom lancu, i niko ne pita odakle je, od KOGA, čega.
E, sad su se urbanizovali, i za sve trče u obližnji dućan ili, bolje rečeno, tamo gde je sve najjeftinije, trgovinski lanac gde se žickaju neke niže cene, obeležene nekom alertnom bojom, naročito ako imaš njihovu aplikaciju, pa se skeniraš pri svakoj kupovini za popust.
Razumem da građanština nema uslove da to sebi sama obezbedi, ali građanština i zarađuje više-računa se na to.
Problem su žabe koje su digle noge da ih potkuju kao prave-pravcate konje.
