dva dela... dve suprotnosti... dva cilja koja cepaju na dva mikrokosmos... Zelja da po svaku cenu budem sa tobom, do kraja, do poslednjeg daha, zelja koja trenutno preovladava, ali me i gusi, hrani ljubomoru, i truje mi snove. I zelja da budem slobodan, da prekinem sve i samo se okrenem i odem, pa makar se ugusio od suza... Svaki novi dan, novo sunce, nova netrpeljivost izmedju dva dela, nagomilana snaga sabijena izmedju dve stene koje je krune. Munje koje sevaju u nagomilanom prostoru izmedju. Svaka munja prolazi pravo kroz srce, i ostavlja sprzenu rupu kroz koju duva hladan veter. Oluja u medjuprostoru ciji naleti krune prostor i vreme, i ostavljaju oziljke na snovima. Nada u sjaj sunca, koja se krije ispod sitnog izdrobljenog kamenja...
A probao sam da kao i ti, uzivam u drugim, ali uzalud... Svaki dodir koji ne pripada tebi je prazan, dalek, hladan, ravodusan. Samo tvoj dodir osecam u stomaku, samo mi on dotice srce... Samo tvoj miris mirisem stomakom... Samo me tvoj poljubac ljubi...
A probao sam da kao i ti, uzivam u drugim, ali uzalud... Svaki dodir koji ne pripada tebi je prazan, dalek, hladan, ravodusan. Samo tvoj dodir osecam u stomaku, samo mi on dotice srce... Samo tvoj miris mirisem stomakom... Samo me tvoj poljubac ljubi...
