Biti naučnik i traziti smisao u svemu, nekima je ipresivno ,ali upravo ti nikad neće u potpunosti uzivati u zivotu.Biti umetnik i pružati trenutnu opčinjenost je čast ,ali da li se u tome moze pronacji suština? Biti filozof ,razmišljati o sitnicama i uzivati u njima, ispunjava ,ali nikome ne donosi dobro. Pa ako je tako sta mi u zivotu osta je da uradim a da moj zivot ima smisao, da moja prica bude iznad tuđih? U mojoj glavi je zbrka misli i osecjanja , zelje da volim i zelje da me pamte, čežnje da se borim i da se stopim sa okolinom,mogucjnosti da budem heroj ili da jednostavno životarim. Da li je život samo priča za sebe ili svako od nas ima neki univerzalni značaj koga nije svestan? Ostaje mi da se nadam da nismo stvoreni samo da bi hodam okolo kao ostale životinje , ali valjda je nada ono šta nam je jedino potrebno ,a ostala je zapečacjenoa negde duboko u Pandorinoj kutiji.
