Radio vrti Tango with lions, In a bar. Oblači crne pantalone, kariranu košulju i visoke potpetice. Iz tri poteza namešta svoju kosu. Nanosi puder, rumenilo, i ostalo, čega se seti, da dočara izgled koji treba biti drugačiji od onog koji je imala prethodnog vikenda. Veče počinje. Drugarice užurbano pristižu na mesto okupljanja da se i one obuku i našminkaju.
Kafana, fino skockana u primitivnom gradu, propalom više zbog ljudi nego bilo čega drugog. Ljudi pristižu. Ona stoji za šankom i pije svoj sok. Večeras ne pije, odluči tada. Kafana se puni. Pevač lagano načinje osećanja svih onih koji su tu došli da utope tugu. Zvirka na sve strane, ne bi li našla nešto zanimljivo za pogledati. Nezainteresovano pali cigaru za cigarom. Osvrnula se još koji put. Nepoznato muško lice joj namiguje, podiže ruke ka njoj uz pesmu Zavede me, i nestade... Nasmešila mu se i vratila svojoj cigari.
- Zdravo, ja sam dupli rak u horoskopu!, čula je glas pokraj sebe. Sada vidi momka od malopre.
- Drago mi je, ja sam vaga. Nasmešila se još jednom.
Dopustila je to upoznavanje, bilo je simpatično, čak se ni ne seća poslednjeg puta kadai joj je neko prišao na taj način. Shvatila je da ga zna iz viđenja, mada o njemu nije znala ništa. Radi u Africi, svrati kući ponekad.
Pakuje svoje stvari.
- Kuda ćeš?,momak iznenađeno upita.
- Kući.
- Ali sada je tek pola tri!
- Imam fine roditelje.
On gleda na sat, pa u nju, u nju, pa u sat.
- Mogu li dobiti tvoj broj?
Ništa je nije sprečilo da to učini. Pa i da se ne čuju nikada, zaslužio je, hrabar momak. Razmenili su još par reči pre nego krene, nagnula se da mu šapne, ne bi li nadjačala muziku i buku. Najednom oseti poljubac. Šta bi...
Polazimkući, ostaje za njom nepoznati momak iz kraja, govoreći, Čućemo se, čućemo se...
Dan prvi.
Ustala je onako kako to radi svakoga dana. Popila kafu, prebolevši neobičan vikend. Tek se na pola dana zapitala, šta li se dogodilo sa sinoćnim junakom. Negde između sna i njene znatiželje zazvonio je telefon. Poruka. Sta radis, maco?
Nije znala kako da se postavi. Načula je da ju je poljubio čovek koji ima devojku već dugo. Tema se razvukla u noć, rekao je da će joj objasniti. Molio ju je da izađe napolje na pet minuta, ali je ona taj susret odložila za sutra.
Dan drugi.
Veče. Našli su se u samom gradu. Šetnja obalom reke i prvi razgovor o svemu što ih se ticalo. Šetali su ruku pod ruku, te zagrljeni, kao da se znaju nekoliko vekova, a ne 24h, ljubio ju je kao da mu je devojka, a ne neko koga je upoznao preko vikenda. Ništa nije objasnio, a ona nije zapitkivala. Ispostavilo se da je zauzet, i da je njegova devojka u Francuskoj. Viđaju se na svaka dva, tri meseca. Sve što je od njega čula, a da je moglo imati veze sa njom, bile su reči: Zajebano je sve ovo... Prošli put sam bio slobodan kao ptica, gde baš sada na tebe da naletim.
- Zašto zajebano, svako ide svojim putem.
- Nije lako otići svojim putem.
Dan treći.
Nisu se čuli ni videli.
Dan četvrti.
Videli su se na kratko ispred Banka Intese i produžili pod kišobranom do grada, potom svako svojim putem.
Dan peti.
Nisu se čuli ni videli.
Dan šesti.
Odlučila je da na njegovo menjanje raspoloženja, javljanja i nejavljanja, neće reagovati nikako. Samo će se prikloniti trenutku koji joj bude dirigovao. Javio se. Pozvao ju je kod sebe. Pokisla je. Kod njega vatra, svira Vlado Georgiev. Da li je ovo još jedna propala priča ili je stvarno priča bez kraja, pitala se, došavši s namerom da se vrati netaknuta.
Veče je proteklo u priči i poljupcima. Na njeno iznenađenje, poneo se kao fini momak sa filma. Došla je kući i već ju je čekala poruka. To su veče osvanuli i na skayp-u.
Dan sedmi.
Nedelju dana je prošlo. Vikend. Ponavljanje radnji od prošle subote pred izlazak uz Tango with lions, In a bar. Večeras mora biti najlepša, odlučila je. Zvao ju je kod sebe. Izbegla je vešto drugi poziv kod njega, ne bi li videla njegovo ponašanje u gradu. Nije je puštao od sebe to veče, čak ni virtuelno. Do trenutka kada su se sreli u kafani, na istom mestu gde su se i upoznali, pisao joj je poruke.
- Mnogo si lepa večeras, rekao je i poljubio.
Tu su i ostali celu noć. Sviralo se, pilo i pevalo. Dobila je više pesama za jedno veče, nego za celokupni dosadašnji ljubavni život. Uz njenu pesmu, pomerio je čitavo društvo, ostavljajući prostora sebi da polupa čitav šank. Taj boem je polomio nekoliko čaša i piksli tu noć, lupajući pesnicom o šank i vičući *******...
Rekla mu je da u ponedeljak napušta grad, vraća se na fakultet. Znala je isto da i on putuje tih dana.
Prošlo je tri ujutru, krenula je kući, a on za njom.
- Mi sutra moramo da se vidimo. Ja tebe moram da poljubim za kraj. Makar na dva minuta.
- Ne znam da li ćemo se videti, rekla sam ti da putujem, biću sutradan u gužvi.
- Reci mi da se vidimo!
- Ne, ne vidimo se. Bila je besna zbog njegovih ispada tih poslednjih dva sata, kada je po kafani tražio sam sebe zbog alkohola. Ona ne podnosi pijane muškarce. Uvek su podsećali na njenog oca.
Obećala je da će se videti, ne bi li je pustio da krene kući.
Dan osmi.
Nije se javljao čitav dan. Da li pamti da ona putuje sutra, pitala se. Rešila je da se ovoga puta javi prva. Sve što je saznala jeste da je nastavio da pije. Odustala je od njega, spakovala kofere, i sutradan ujutru krenula za Beograd.
Od tada je prošlo nedelju dana, od njega nije bilo ni traga ni glasa. Znala je da sada provodi dane kući, sa društvom, čekajući da istekne i poslednji i da se vrati u Afriku. Bila je ljuta, ne razumejući kako je pustio da ode tek tako. Ušla je da proveri svoje poruke i pozive na skype-u i zatekla njegov propušten poziv, ponedeljak, četiri sata izjutra. Možda je ipak pogrešila.
Dani su prolazili. Primicao se njegov odlazak, te je odlučila da učini nešto kako bi ga ponovo srela. Verovatno je priča u tom trenutku dobila kontra obrt u odnosu na to kako je počela, i verovatno je sada već bila ulovljeno lane, ali nije želela da veruje da ljubavne priče ne postoje, makar ne između ljubavnika.
Dogovorili su se da će je posetiti u gradu, pre nego poleti.
Ponedeljak, popodne. Dočekuje ga. Isprva se činilo kao da dolazi sa koferom kod nje. Da tu i ostane. Prvi put od kako su provodili vreme zajedno, potpuno mu se predala. U sebi je krila tugu zbog toga što će joj vrlo brzo nedostajati pogrešan čovek, kojeg nije želela da upozna. Proveli su par sati zagrljeni u kadi. Merili su šake, sklapajući ih kao puzle u jednu. Zagledali crte, mladeže, brojanice iste boje i krsta, milovao joj je lice, uši, dozvolio joj da zadrema na njegovim grudima dok joj on šapuće Laku noooć, mazo...
Nije spavala. Treperila je u sebi. Sve je to tako čudno: u jednom bi trenu mogla voleti tog čoveka najjače na svetu, a u drugom je svesna da odlazi nekoj drugoj.
- J***m ti vreme, zašto tako brzo prolazi kada je najlepše!, uzviknuo je, i krenuo da se oblači. Obećao je kumu da će tu noć zajedno provesti u nekoj kafani. Kum je kum, bilo je sve što je od njega trebalo da čuje, da više ništa ne pita.
Spreman i spakovan, požurio je ka vratima. Volela bi da ga je dotle ispratila i da se vratila u krevet. Povukao ju je sa sobom, krenula je za njim do taxija. Poljubio ju je, rekavši da ne brine, da će sve biti u redu, da će se čuti... Okrenula se i otišla.
Sela je na terasu, zapalila cigaru, popila brufen i legla da spava.
1h iza ponoći.
- Slušaj pesmu, i uživaj. Žal, Šaban Šaulić. Na kraju pesme, jedno: Bravo, majstore!, da nagovesti da je pesma naručena za mene. Odslušala sam i zaspala.
5h izjutra.
Budim se, osećam se užasno. Ne mogu da spavam. Kuvam kafu i provodim sate razmišljajući o osećaju koji me ne napušta od kako je otišao iz stana. Poželela sam mu srećan put. Odgovor je stigao u 9h. Naše se poslednje dopisivanje završilo pred njegov izlazak na pistu, sa istim onim njegovim rečima, Čućemo se, čućemo se...
Otišao je. Osetila je to na svojoj koži. Nisu se čuli. Od njegovog Čućemo se nije ostalo mnogo. Javio se posle par nedelja, pitajući je kako je i šta radi. Bilo je jasno šta sledi kad avioni polete. To su dva kontinenta. To su dva života.. I svako će voditi svoj.
Provodila je dane, završavajući svoje obaveze, slušajući Žal, inspirisana njime pisala je pesme, to svoje mesto za bežanje od bola, svega onoga što joj nije potaman. Nije se javljao, niti je znala šta je sa njim. Poslednji put je rekao da radi, i provodi večeri na plaži sa psom.
Prošlo je od tada tri meseca. Pomirila se sa tim da to nije ljubavna priča iz knjige. Običan momak sa potrebom da pored devojke koju je predodredio da mu rodi decu, doživi još nešto sa strane, pre nego se skući.
Kafana, fino skockana u primitivnom gradu, propalom više zbog ljudi nego bilo čega drugog. Ljudi pristižu. Ona stoji za šankom i pije svoj sok. Večeras ne pije, odluči tada. Kafana se puni. Pevač lagano načinje osećanja svih onih koji su tu došli da utope tugu. Zvirka na sve strane, ne bi li našla nešto zanimljivo za pogledati. Nezainteresovano pali cigaru za cigarom. Osvrnula se još koji put. Nepoznato muško lice joj namiguje, podiže ruke ka njoj uz pesmu Zavede me, i nestade... Nasmešila mu se i vratila svojoj cigari.
- Zdravo, ja sam dupli rak u horoskopu!, čula je glas pokraj sebe. Sada vidi momka od malopre.
- Drago mi je, ja sam vaga. Nasmešila se još jednom.
Dopustila je to upoznavanje, bilo je simpatično, čak se ni ne seća poslednjeg puta kadai joj je neko prišao na taj način. Shvatila je da ga zna iz viđenja, mada o njemu nije znala ništa. Radi u Africi, svrati kući ponekad.
Pakuje svoje stvari.
- Kuda ćeš?,momak iznenađeno upita.
- Kući.
- Ali sada je tek pola tri!
- Imam fine roditelje.
On gleda na sat, pa u nju, u nju, pa u sat.
- Mogu li dobiti tvoj broj?
Ništa je nije sprečilo da to učini. Pa i da se ne čuju nikada, zaslužio je, hrabar momak. Razmenili su još par reči pre nego krene, nagnula se da mu šapne, ne bi li nadjačala muziku i buku. Najednom oseti poljubac. Šta bi...
Polazimkući, ostaje za njom nepoznati momak iz kraja, govoreći, Čućemo se, čućemo se...
Dan prvi.
Ustala je onako kako to radi svakoga dana. Popila kafu, prebolevši neobičan vikend. Tek se na pola dana zapitala, šta li se dogodilo sa sinoćnim junakom. Negde između sna i njene znatiželje zazvonio je telefon. Poruka. Sta radis, maco?
Nije znala kako da se postavi. Načula je da ju je poljubio čovek koji ima devojku već dugo. Tema se razvukla u noć, rekao je da će joj objasniti. Molio ju je da izađe napolje na pet minuta, ali je ona taj susret odložila za sutra.
Dan drugi.
Veče. Našli su se u samom gradu. Šetnja obalom reke i prvi razgovor o svemu što ih se ticalo. Šetali su ruku pod ruku, te zagrljeni, kao da se znaju nekoliko vekova, a ne 24h, ljubio ju je kao da mu je devojka, a ne neko koga je upoznao preko vikenda. Ništa nije objasnio, a ona nije zapitkivala. Ispostavilo se da je zauzet, i da je njegova devojka u Francuskoj. Viđaju se na svaka dva, tri meseca. Sve što je od njega čula, a da je moglo imati veze sa njom, bile su reči: Zajebano je sve ovo... Prošli put sam bio slobodan kao ptica, gde baš sada na tebe da naletim.
- Zašto zajebano, svako ide svojim putem.
- Nije lako otići svojim putem.
Dan treći.
Nisu se čuli ni videli.
Dan četvrti.
Videli su se na kratko ispred Banka Intese i produžili pod kišobranom do grada, potom svako svojim putem.
Dan peti.
Nisu se čuli ni videli.
Dan šesti.
Odlučila je da na njegovo menjanje raspoloženja, javljanja i nejavljanja, neće reagovati nikako. Samo će se prikloniti trenutku koji joj bude dirigovao. Javio se. Pozvao ju je kod sebe. Pokisla je. Kod njega vatra, svira Vlado Georgiev. Da li je ovo još jedna propala priča ili je stvarno priča bez kraja, pitala se, došavši s namerom da se vrati netaknuta.
Veče je proteklo u priči i poljupcima. Na njeno iznenađenje, poneo se kao fini momak sa filma. Došla je kući i već ju je čekala poruka. To su veče osvanuli i na skayp-u.
Dan sedmi.
Nedelju dana je prošlo. Vikend. Ponavljanje radnji od prošle subote pred izlazak uz Tango with lions, In a bar. Večeras mora biti najlepša, odlučila je. Zvao ju je kod sebe. Izbegla je vešto drugi poziv kod njega, ne bi li videla njegovo ponašanje u gradu. Nije je puštao od sebe to veče, čak ni virtuelno. Do trenutka kada su se sreli u kafani, na istom mestu gde su se i upoznali, pisao joj je poruke.
- Mnogo si lepa večeras, rekao je i poljubio.
Tu su i ostali celu noć. Sviralo se, pilo i pevalo. Dobila je više pesama za jedno veče, nego za celokupni dosadašnji ljubavni život. Uz njenu pesmu, pomerio je čitavo društvo, ostavljajući prostora sebi da polupa čitav šank. Taj boem je polomio nekoliko čaša i piksli tu noć, lupajući pesnicom o šank i vičući *******...
Rekla mu je da u ponedeljak napušta grad, vraća se na fakultet. Znala je isto da i on putuje tih dana.
Prošlo je tri ujutru, krenula je kući, a on za njom.
- Mi sutra moramo da se vidimo. Ja tebe moram da poljubim za kraj. Makar na dva minuta.
- Ne znam da li ćemo se videti, rekla sam ti da putujem, biću sutradan u gužvi.
- Reci mi da se vidimo!
- Ne, ne vidimo se. Bila je besna zbog njegovih ispada tih poslednjih dva sata, kada je po kafani tražio sam sebe zbog alkohola. Ona ne podnosi pijane muškarce. Uvek su podsećali na njenog oca.
Obećala je da će se videti, ne bi li je pustio da krene kući.
Dan osmi.
Nije se javljao čitav dan. Da li pamti da ona putuje sutra, pitala se. Rešila je da se ovoga puta javi prva. Sve što je saznala jeste da je nastavio da pije. Odustala je od njega, spakovala kofere, i sutradan ujutru krenula za Beograd.
Od tada je prošlo nedelju dana, od njega nije bilo ni traga ni glasa. Znala je da sada provodi dane kući, sa društvom, čekajući da istekne i poslednji i da se vrati u Afriku. Bila je ljuta, ne razumejući kako je pustio da ode tek tako. Ušla je da proveri svoje poruke i pozive na skype-u i zatekla njegov propušten poziv, ponedeljak, četiri sata izjutra. Možda je ipak pogrešila.
Dani su prolazili. Primicao se njegov odlazak, te je odlučila da učini nešto kako bi ga ponovo srela. Verovatno je priča u tom trenutku dobila kontra obrt u odnosu na to kako je počela, i verovatno je sada već bila ulovljeno lane, ali nije želela da veruje da ljubavne priče ne postoje, makar ne između ljubavnika.
Dogovorili su se da će je posetiti u gradu, pre nego poleti.
Ponedeljak, popodne. Dočekuje ga. Isprva se činilo kao da dolazi sa koferom kod nje. Da tu i ostane. Prvi put od kako su provodili vreme zajedno, potpuno mu se predala. U sebi je krila tugu zbog toga što će joj vrlo brzo nedostajati pogrešan čovek, kojeg nije želela da upozna. Proveli su par sati zagrljeni u kadi. Merili su šake, sklapajući ih kao puzle u jednu. Zagledali crte, mladeže, brojanice iste boje i krsta, milovao joj je lice, uši, dozvolio joj da zadrema na njegovim grudima dok joj on šapuće Laku noooć, mazo...
Nije spavala. Treperila je u sebi. Sve je to tako čudno: u jednom bi trenu mogla voleti tog čoveka najjače na svetu, a u drugom je svesna da odlazi nekoj drugoj.
- J***m ti vreme, zašto tako brzo prolazi kada je najlepše!, uzviknuo je, i krenuo da se oblači. Obećao je kumu da će tu noć zajedno provesti u nekoj kafani. Kum je kum, bilo je sve što je od njega trebalo da čuje, da više ništa ne pita.
Spreman i spakovan, požurio je ka vratima. Volela bi da ga je dotle ispratila i da se vratila u krevet. Povukao ju je sa sobom, krenula je za njim do taxija. Poljubio ju je, rekavši da ne brine, da će sve biti u redu, da će se čuti... Okrenula se i otišla.
Sela je na terasu, zapalila cigaru, popila brufen i legla da spava.
1h iza ponoći.
- Slušaj pesmu, i uživaj. Žal, Šaban Šaulić. Na kraju pesme, jedno: Bravo, majstore!, da nagovesti da je pesma naručena za mene. Odslušala sam i zaspala.
5h izjutra.
Budim se, osećam se užasno. Ne mogu da spavam. Kuvam kafu i provodim sate razmišljajući o osećaju koji me ne napušta od kako je otišao iz stana. Poželela sam mu srećan put. Odgovor je stigao u 9h. Naše se poslednje dopisivanje završilo pred njegov izlazak na pistu, sa istim onim njegovim rečima, Čućemo se, čućemo se...
Otišao je. Osetila je to na svojoj koži. Nisu se čuli. Od njegovog Čućemo se nije ostalo mnogo. Javio se posle par nedelja, pitajući je kako je i šta radi. Bilo je jasno šta sledi kad avioni polete. To su dva kontinenta. To su dva života.. I svako će voditi svoj.
Provodila je dane, završavajući svoje obaveze, slušajući Žal, inspirisana njime pisala je pesme, to svoje mesto za bežanje od bola, svega onoga što joj nije potaman. Nije se javljao, niti je znala šta je sa njim. Poslednji put je rekao da radi, i provodi večeri na plaži sa psom.
Prošlo je od tada tri meseca. Pomirila se sa tim da to nije ljubavna priča iz knjige. Običan momak sa potrebom da pored devojke koju je predodredio da mu rodi decu, doživi još nešto sa strane, pre nego se skući.