Nacionalna vs. anacionalna (globalistička) interpretacija istorije

[Konstantin Veliki]

Inace sta ima veze Srbija za nacionalnom istorijom Francuske.

I u cemu je nacionalna istorija kvalitetnija od globalisticke.

 

[Sivonja]

Ajd molim te da ti skeniram knjigu istoriju gde se opisuje i srpski i solunski front.

I ja nisam u drzavi Entente nego u Austriji.

E lafe, ajd ne davi, otvori temu pa tamo postavljaj šta želiš ! Možda se u Austriji pominje, jer je neposredno bila učesnik bitke, zamisli kod Francuza saveznika Antante i učesnika, u liceju se ne pominje...
Siguran sam da se u tom udžbeniku koji pominješ ne spominje ili barem ne naglašava okupacija Bosne i Hercegovine 1878., aneksija 1908, ne naziva tim imenom... itd... ako me razumiješ šta hoću da kažem u pogledu stvaranja "nacionalnih istorija", jer Bog je prvo sebi napravio bradu... Haška politička korektnost čak imaginarno prenijeta na istorijski plan, "ukidanje nacionalizama" i prekrajanje mozgova se samo zahtijeva na Balkanu od strane malih naroda.... a naravno kad odeš bilo u Austriju ili Švajcarsku svuda su na svakih 10 metara istaknute nacionalne zastave, a ne ko kod nas...

 

[Konstantin Veliki]

Cisto sumljam da si citao sve ucenike koje u francuskoj postoje.

 

[Konstantin Veliki]

E lafe, ajd ne davi, otvori temu pa tamo postavljaj šta želiš ! Možda se u Austriji pominje, jer je neposredno bila učesnik bitke, zamisli kod Francuza saveznika Antante i učesnika, u liceju se ne pominje...
Siguran sam da se u tom udžbeniku koji pominješ ne spominje ili barem ne naglašava okupacija Bosne i Hercegovine 1878., aneksija 1908, ne naziva tim imenom... itd... ako me razumiješ šta hoću da kažem u pogledu stvaranja "nacionalnih istorija", jer Bog je prvo sebi napravio bradu... Haška politička korektnost čak imaginarno prenijeta na istorijski plan i prekrajanje mozgova se samo zahtijeva na Balkanu od strane malih naroda.... a naravno kad odeš bilo u Austriju ili Švajcarsku svuda su na svakih 10 metara istaknute nacionalne zastave, a ne ko kod nas...

Ja zivim u Austriji i ovo sta pises su ciste gluposti. Zastave se ne vide vise nego u Srbiji.

 

[krinka5]

Ovde je postavljač teme kao početničko pitanje stavio kriterijume intrepretacije istorije , znači istorije kao nauke. Osnovne orjentire izučvavnja prošlosti . A onda sam skreće sa teme o školskim programima i šta se uči u školama u drugim zemljama.
Selekciju gradiva po školama oduvek je određivala politika , tako bilo oduvek i biće. No to nema veze sa istorijom kao naukom.

 

[Sivonja]

Ovde je postavljač teme kao početničko pitanje stavio kriterijume intrepretacije istorije , znači istorije kao nauke. Osnovne orjentire izučvavnja prošlosti . A onda sam skreće sa teme o školskim programima i šta se uči u školama u drugim zemljama.
Selekciju gradiva po školama oduvek je određivala politika , tako bilo oduvek i biće. No to nema veze sa istorijom kao naukom.

Vratićemo se za trenutak na početak. Istorija kao nauka nije nauka u onom egzaktnom smislu kao matematika i nikad to neće ni biti. Kriterijum približavanja naučnoj istini je neprestan sa utvrđivanjem novih činjenica u vezi sa istorijskim okolnostima. Osnovni razlog što sam otvorio ovu temu je nastojanje pojedinih da utvrde nekakvu demitologizovanu istoriju lišenu nacionalističkog patosa. Povijest od grčkog ἱστορία upravo znači priča ili predanje u onom narativnom smislu, bliska ponekad i sinonim starogrčkom μύθος i samim tim je svojom takvom prirodom neodvojiva od mita ili neke mitske paradigme. Sama sintagma demitologizovana istorija je contradictio in adjecto ili običan oksimoron.

Drugim riječima, svaka istorija je nacionalna, odnosno proizvod pogleda na događaje s pozicija neke nacije, a ne neke druge. Meni pada u oči zašto većini od vas recimo smetaju, istini za volju, pomalo egstravaganti stavovi srpske autohtonističe istorijske škole. Pa upravo zato što se kosi sa već vašim stečenim znanjem zasnovanim na već utvrđenoj paradigmi evropocentrične istoriografije zasnovane na vlastitom egocentrizmu i logocentrizmu, koja je takođe ništa drugo do još jedna mitska paradigma. Nemojte se truditi da držite monopol nad istorijskom istinom. Njihova kritika tog evropocentrizma i germanocentrizma na umoru je uglavnom opravdana, iako su meni mnogi njihovi zaključci problematični.

Samo imajte u vidu jednu stvar, da usvajanjem tuđe mitsko-istorijske matrice, polako krećete brisati svoju i počinjete usvajati tuđu kao svjesno zamagljivanje vlastitog istorijskog subjekta, koji je dugo u vrijeme jugoslovenstva bio zanemaren, a kog je iz drijemeža trgao Miloš Crnjanski čuvenom rečenicom: "Mogli bismo mi Srbi početi da posmatramo istoriju sa svojih sopstvenih pozicija." Neki se još do danas nažalost nisu probudili iz tog svojevremeno komfornog drijemeža.

 

[krinka5]

Vratićemo se za trenutak na početak. Istorija kao nauka nije nauka u onom egzaktnom smislu kao matematika i nikad to neće ni biti. Kriterijum približavanja naučnoj istini je neprestan sa utvrđivanjem novih činjenica u vezi sa istorijskim okolnostima. Osnovni razlog što sam otvorio ovu temu je nastojanje pojedinih da utvrde nekakvu demitologizovanu istoriju lišenu nacionalističkog patosa. Povijest od grčkog ἱστορία upravo znači priča ili predanje u onom narativnom smislu, i samim tim je svojom takvom prirodom neodvojiva od mita ili neke mitske paradigme. Sama sintagma demitologizovana istorija je contradictio in adjecto ili običan oksimoron.

Drugim riječima, svaka istorija je nacionalna, odnosno proizvod pogleda na događaje s pozicija neke nacije, a ne neke druge. Meni pada u oči zašto većini od vas recimo smetaju, istini za volju, pomalo egstravaganti stavovi srpske autohtonističe istorijske škole. Pa upravo zato što se kosi sa već vašim stečenim znanjem zasnovanim na već utvrđenoj paradigmi evropocentrične istoriografije zasnovane na vlastitom evropocentrizmu i logocentrizmu, koja je takođe ništa drugo do još jedna mitska paradigma. Nemojte se truditi da držite monopol nad istorijskom istinom. Njihova kritika tog evropocentrizma i germanocentrizma na umoru je uglavnom opravdana, iako su meni mnogi njihovi zaključci problematični.

Samo imajte u vidu jednu stvar, da usvajanjem tuđe mitsko-istorijske matrice, polako krećete brisati svoju i počinjete usvajati tuđu kao svjesno zamagljivanje vlastitog istorijskog subjekta, koji je dugo u vrijeme jugoslovenstva bio zanemaren, a kog je iz drijemeža trgao Miloš Crnjanski čuvenom rečenicom: "Mogli bismo mi Srbi početi da posmatramo istoriju sa svojih sopstvenih pozicija." Neki se još do danas nažalost nisu probudili iz tog svojevremeno komfornog drijemeža.

E ovo mi se sviđa , vratio si se na temu i pogodio tačno u metu. Nema smisla da raspravljamo o školskim sistemima (šta uče deca u školama) na temi koja nije predviđena za to.
Pre svega istorija je društvena nauka a kao kod svake društvene nauke njene istine su relativne a ne apodiktičke . Ne računajući logiku i deo matematike i prirodne nauke se bave relativnim istinama a ne apodiktičkim . No sve to ne znači da ove nauke treba da odustanu od vlastitih metoda i traženja takvih istina, da odustanu od što tačnije interpretacije nečega što zovemo objektivna stvarnost .
Postoji;
- mitos ; reč kao datost , kao dogma.
- logos ; reč kao razum ,kao razumno dokazivanje , kao promišljanje , reč koja ima snagu dokaza iza čega stoji argumentacija.
Istorijska nauka pripada svetu logosa a ne mitosa iako je nastala iz mitosa (a i donekle ga proučava) kao i sve - religija, filozofija, tradicija, norme(moral), nauka, umetnost (kultura jednom rečju) . Logos - filozofija - nauka(istorija) su izrasle iz mita i nema razloga da se vraćaju nazad.
E sad koliko sam razumeo, osnovni kriterijum i cilj u proučavanju istorije za koji se zalažeš ne treba da bude podudarnost interpretacije sa objektivnim događajem već odbrana nacionalnog mita kao neprikosnovene istine. Pa tako ispade da je dobar onaj istoričar koji se drži istinitosti svakog detalja nacionalnog mita. Ili možda nisam dobro razumeo pa glavni kriterij ne treba da bude odbrana verodostojnosti mita već rodoljublje. A onda znači, što je neko veći rodoljub to je bolji istoričar , pa tako neko kome se iz ljubavi prema vlastitom narodu počnu priviđati Srbi u Kini ili u Iranu (još sa šajkačom) taj je svakako dobar istoričar a što je takvo prepoznavanje sumanutije tim bolje po nacionalnu istoriju.