Proslo je dosta vremena od kad ti nisam videla lik,cula glas,osetila dodir,osetila tvoj miris koji je najlepsi na svetu... Cesto sam noci provodila budna,bez sna i sa suzama u ocima,znala sam da dozivam tvoje ime celu noc,gledam nase slike i nekako,kad god bih se setila tvojih reci,uspevala sam da vratim sebi osmeh na lice. Znam,ti si ipak odgovoran za taj jedinstveni smesak koji nosim uvek na licu kad si kraj mene, za te obrascice koji su tu kad god ti se osmehnem,i koje uvek gnjavis kada ih ugledas. Ne znam za tebe,ali niko ne zna koliko samo meni sve to nedostaje... Cudna je to stvar zaista,kao da je do juce moje lice bilo unisteno svim onim suzama,koje sam lila bez ikakvih potreba i razloga. A sada,kao da zivim drugim zivotom,disem drugim plucima,i mislim drugom glavom. Nisam mislila da je neke stvari iz proslosti tako lako uspeti zameniti za nesto sasvim novo,sasvim drugacije. Zameniti sve to jednim osmehom,prica je za sebe. A ja,ja sam uspela u tome. Priznajem,nisam znala da sam tako jaka,nikad nisam imala veru u sebe,dok ti nisi probudio tu najmanju iskru u meni. I sve je nekako bilo tako magicno kada si ti u pitanju, toliko pogleda skrivenih je bilo,a sada? Sada si tu,kraj mene... Ne bih zelela da ikada izgubim taj pogled koji me je oziveo,taj osmeh koji vraca srecu u moj zivot,te reci koje me dignu s najnizeg dna,dodir koji istopi svaki deo moga tela,poljubac koji me dize na sedmo nebo. Priznajem,mnogo sam te zavolela. Cudno ili ne,previse mi znacis! Nekako, kraj tebe se osecam-zivom. A taj osecaj se retko nalazi... Iako mozda dugo nisi pored mene,svi ti osecaji svakog dana su sve jaci,i sva ta daljina mi jasno stavlja do znanja da,bez tebe ja ne bih bila ja,i nista oko mene,jednostavno,ne bi bilo ist0. Nebitno je koliko jos moram da cekam da mi dodjes opet,ja cu ipak cekati,jer znam da kad te posle toliko vremena budem ponovo zagrlila,zaustavicu vreme i svet oko sebe! A za taj osecaj,zive svi... Ja? Ja sam ga odavno dozivela!
