(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
NA RUBU OKA
Iz stomaka krene
pa preko grudi
tu se zadrži samo vazduh da mi uzme
i onda podje
do grla dodje
suza mala setom izazvana
tek osećajem tužnim nemo pozvana.
Pa stoji tako u grlu seta
na ivici oka kao da čeka
skrita od mene
skrita od sveta.
Izadjoh na kišu
te ona preko ruba oka predje
na svom mi putu skupi vedje
i...skliznu slobodna suzica setna
malena, skrita, nerazgovetna.
PS Dobro vam jutro ....
pa u još jedan mokar dan...
