Spojena srca, ljubavnika večitih,
u zlatno vreme sedamdesetih,
poneki šlager, poneki stih,
vesela pesma, drugova pijanih,
njenim se čarima rano prepustih,
svanula zora, na ranču prokletih.
Znala si da nismo jedno za drugo,
da ljubav neće trajati dugo,
u meni košava pliva, kod tebe diše jugo,
kosa ti na med miriše moja tugo,
kosa ti na med miriše,
a soba, mmm… soba na nešto drugo.
Još u meni tinja nada,
da ćeš evo, ti baš sada,
da me zagrliš,
još u meni tinja nada,
da ćeš jednom tako mlada,
da me prihvatiš,
jer, ko će sutra da me čeka,
kad se vratim izdaleka,
ko će ljubav da mi da,
i ko da mi pripada?
Mašta je jedno, a stvarnost drugo,
ti voziš Mečku, ja stari Jugo,
tvoju sam ljubav čekao dugo,
nečija srećo, moja tugo.
Slomljena srca, ljubavnika propalih,
u sivu jesen devedesetih,
poneki tehno, sumorni stih,
zamrla pesma, drugova pijanih,
o, zašto se čarima njenim prepustih,
sjebana mladost, na ranču prokletih.
imao sam samo naslov, 
kosi, a ko vodu nosi?