Na jednoj strani Nemci, ustaše, četnici i Bugari, a na drugoj partizani, i opet nisu mogli da ih pobede (Operacija Kugelblitz)

Nikita Kulganov:
Operacija Kugelblitz ( -Prijepoljska bitka 1943. )
Na jednoj strani Nemci, ustaše, četnici i Bugari , a na drugoj partizani, i opet nisu mogli da ih pobede.
Operacija Kugelblitz (hrv. kuglasta munja), u jugoslavenskoj povjesnici poznata i kao Limsko-drinska operacija, najveća je i najpoznatija zimska protupartizanska operacija koja se odvila u prosincu 1943.
Operacija je trajala od 4. do 16. decembra te je zahvatila široki prostor Raške oblasti, Sandžaka i istočne Bosne. Cilj operacije bilo je opkoljavanje i uništavanje postrojbi Drugog i Trećeg korpusa NOVJ-a koje su djelovale na tom prostoru.
Njemačke snage uspjele su nanijeti neka gubitke postrojbama Druge proleterske i Pete krajiške divizije NOVJ-a, čak su uspjele ovladati gradovima i komunikacijom u tom području, ali nisu uspjeli u osnovnoj namjeri da ih unište. Stoga je njihov uspjeh bio kratkotrajan, a postrojbe NOVJ-a su nakon slabljenja njemačkih postrojbi početkom 1944. ponovno zavladale tim teritorijem.
Nemačka pohvala četnika ( Eto za koga su se borili četnici )
Za dobro držanje u borbi protiv partizana, njemački časnik i zapovjednik 99. gorskog puka 1. gorske divizije Josef Remolds pohvalio je 22. prosinca četnike Vojislava Lukačevića koji su se borili kao posebna postrojba pod nacističkim zapovjedništvom. Pukovnik Remolds je svojim postrojbama rekao:
„Četnici Lukačevića su, kao odani drugovi po oružju, zajedno sa mojim pukom napali komuniste. Hrabri četnici su savladali naizgled nepremostive prepreke poput teškog terena, vode koja je sezala do struka, litica i klanaca. I pored teškoća u snabdijevanju, držali su korak sa njemačkim jedinicama. Poduhvat je okrunjen izbacivanjem neprijatelja iz oblasti jugoistočno od Višegrada; nanijeti su mu gubici od 50 poginulih, više stotina ranjenih, a zaplijenjeno je oružja i motornih vozila. Izražavam svoju zahvalnost majoru Lukačeviću, njegovom operativnom oficiru i svima borcima za njihovu požrtvovnost i bezobzirnost u borbi. [...] Lukačevićevim trupama želim puno sreće i uspjeha. Dolje komunizam, neka naša stvar pobijedi!”
(Pukovnik Josef Remolds, zapovjednik 99. puka 1. gorske divizije[)

Ovo je okvir za temu, a sada idemo u detalje !
1.Partizanski vojnici u blizini Prijepolja, decembar 1943.
Pogledajte prilog 1061314
2.Zgrada je srušena tokom borbi u Prijepolju. Na zidovima su bili ispisani partizanski slogani
Pogledajte prilog 1061315
3.Guslari su opevali ovu krvavu epopeju partizana, gde su hrabro borili, ali nisu poklekli
Pogledajte prilog 1061318
https://en.wikipedia.org/wiki/Operation_Kugelblitz

ČETNICI i NEMCI zajednička ofanziva PROTIV PARTIZANA u Crnoj Gori - Cetinje, Crna Gora 1943​

Kliknite za proširenje...
teorija zavere.

Treba da stoji : PARTIZANI I NEMCI PROTIV CETNIKA.............
 
Nikita Kulganov:
Kave ovo ima veze sa temom ?
Kliknite za proširenje...
Погледај наслов теме, па погледај извор који си поставио који каже да је то немачка победа.

Пријепољска битка​



Четвртог децембра се навршило равно 76 година од стравичног страдања партизанске воjске у бици код тадашње болнице у Приjепољу. Као и претходних година комунисти, њихова деца и унуци, намештени у разним организациjама на челу са СУБНОР-ом, обележили су оваj дан понављаjући разне фразе и флоскуле о добрим и лошим момцима, о борцима за слободу и сарадницима окупатора, коjих смо се наслушали претходних децениjа.
https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/spomenik_prijepoljskoj_bici.jpg

По први пут терет организациjе овог скупа на себе jе преузела влада Србиjе. И локална власт jе, наравно, дала своj допринос. Председник СУБНОР-а проф. др. Миодраг Зечевић jе прочитао реферат у ком jе препричан оваj догађаj. Као и сви досадашњи овакви говори, ни оваj ми не би привукао пажњу да нисам међу многим заставама са петокракама угледао и заставу Соцоjалистичке републике Хрватске и чуо jедну реченицу коjа jе до сада била табу тема. Бар се мени тако чини jер нисам имао прилику да чуjем нешто слично од званичних представника партизанског покрета из Другог светског рата. Наиме г. Зечевић jе изjавио да су грешком више команде борци доспели у тешку позициjу из коjе нису могли да се извуку па jе погинуло око 500 људи а коначан броj неће никад бити познат. Одмах сам се сетио да сам сличну реченицу нашао и у неком од текстова Милослава Самарџића коjи се годинама бави писањем о Другом светском рату.
Зато данас на саjту обjављуjемо делове из књига г. Милослава Самарџића коjи се односе на крвави 4. децембар 1943. Захваљуjемо му се на несебичноj помоћи и наjављуjемо сарадњу у будућности.
„…Тако jе тешко оклеветан и велики jунак у борби против окупатора и комуниста, маjор Воjислав Лукачевић. Његова парола гласила jе: “Смрт фашизму и комунизму, слобода народу!“ Заиста, да ли неко веруjе да jе jедан такав jунак и џентлмен достоjан дивљења, коjи jе своjом поjавом марта 1944. године импресионирао и британског краља Џорџа Шестог, у Лондону, радио тако бедне ствари, попут мучења рањеника?
Што се тиче масакра партизана у Приjепољу, ствари стоjе овако. Два сата пре почетка напада на последњу немачко-усташку одбрану Сараjева, коjа се налазила на Соколцу, у зору 22. октобра 1943. четнике су са бокова напали партизани са свим расположивим снагама. Четници су се тако нашли опкољени са све четири стране. Главни удар тек jе имао да уследи, jер су Немци почели да довлаче из Грчке своjу наjбољу jединицу на Балкану, 1. брдску дивизиjу. Њу jе у области Сjенице дочекао jедан од специjалних антигерилских пукова дивизиjе “Бранденбург“, док jоj jе из Херцеговине у сусрет долазила 7. СС брдска дивизиjа “Принц Еуген“. Тада jе основан 5. СС брдски корпус, броjан око 50.000 воjника.
Немачки план био jе: сачекати да се у стратешки неповољноj долини Лима ухвате у коштац четници и партизани, па их онда jедним ударцем заjедно уништити.
Дражин план био jе: извући главнину своjих трупа из маказа, а мањи део оставити да задржава и заварава партизане, тj. да их у уским кланцима реке Лим претвори у идеалну мету за очекивани немачки напад. Од мноштва Дражиних наредби у том смислу навешћу само jедну, наjкраћу: “Ми морамо искористити садашњи развоj ситуациjе и не дозволити да у обруч Немаца паднемо заjедно са комунистима“.
Задатак да задржава и заварава комунисте добио jе маjор Лукачевић. У jедном радиограму он jе писао: “Ја балансирам по конопцу као балерина. Чим ми се пружи прилика jа лупнем комунисте, а од Немаца се чувам колико могу и умем“. Дуго очекивану вест Лукачевић jе послао Дражи 3. децембра: “Сутра почиње немачка офанзива“.
Операциjе у долини Лима од краjа октобра до почетка децембра 1943. сведоче о воjничкоj супериорности четничког покрета у односу на комунисте. Због добре организациjе на широком простору, од Скопске Црне горе до Динаре, као и због стручног командног кадра, четници су уочили распоред снага и намере како комуниста, тако и Немаца. Они се извлаче из обруча ова два неприjатеља остављаjући замку за слабиjег – за комунисте. Са друге стране, ове операциjе су jош jедном потврдиле необично слабиjе воjничке карактеристике комунистичког покрета. Комунисти нису имали ни наjосновниjу представу о воjишту, па чак нису уочили концентрациjу 20.000 воjника Прве брдске дивизиjе (враћених из Грчке).
Као што jе Михаиловићев план за одбрану Србиjе од 7. новембра 1943. врхунац ратне вештине, тако jе писмо Ј. Б. Тита штабу Другог ударног корпуса од 6. децембра исте године пример досезања дна у вођењу операциjа. Два дана после масакра у Приjепољу партизански командант не само што ниjе знао шта се догодило, већ пише да у Санџаку, Црноj гори, БиХ, заправо има наjмање Немаца: „Сви остали сектори су поседнути од стране окупатора много jаче, то значи да су услови рада на њима много тежи.“ У стварности jе било потпуно другачиjе: овде се налазила наjвећа немачка формациjа на простору окупиране Краљевине Југославиjе, Пети СС брдски корпус. Са 20.000 воjника, дивизиjа Принц Еуген се већ две недеље кретала из Херцеговине према источноj Босни ради спаjања са Првом брдском дивизиjом и Бранденбуршким пуком, али Ј. Б. Титу ни то ниjе било познато, па у наставку пише: „Ми мислимо да jе таj продор Немаца од Сjенице привременог карактера. Вероватно Немци настоjе да се пробиjу ка Вишеграду и Сараjеву и на таj начин успоставе прекинуту везу између Босне и Србиjе.“
И под ставком „обавештења о неприjатељу“ види се да партизански комндант и његов Врховни штаб нису имали ни елементарне податке. „Примећуjе се jаче груписање Немаца у западном и северозападном делу земље“, стоjи у овом писму Другом ударном корпусу од 6. децембра, док jе стварно стање било диjаметрално супротно: наjвеће груписање Немаца ниjе се одигравало у Словениjи и Хрватскоj, већ управо на сектору Другог ударног корпуса, са тенденциjом преласка на териториjу Трећег ударног корпуса, односно у источну Босну.
Мирољуб Бjелић
Извор: ДВЕРИ
https://jadovno.com/priepoljska-bitka/?lng=cir#.YazuUBmVOM8
 
Лекизан:
Погледај наслов теме, па погледај извор који си поставио који каже да је то немачка победа.

Пријепољска битка​



Четвртог децембра се навршило равно 76 година од стравичног страдања партизанске воjске у бици код тадашње болнице у Приjепољу. Као и претходних година комунисти, њихова деца и унуци, намештени у разним организациjама на челу са СУБНОР-ом, обележили су оваj дан понављаjући разне фразе и флоскуле о добрим и лошим момцима, о борцима за слободу и сарадницима окупатора, коjих смо се наслушали претходних децениjа.
https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/spomenik_prijepoljskoj_bici.jpg

По први пут терет организациjе овог скупа на себе jе преузела влада Србиjе. И локална власт jе, наравно, дала своj допринос. Председник СУБНОР-а проф. др. Миодраг Зечевић jе прочитао реферат у ком jе препричан оваj догађаj. Као и сви досадашњи овакви говори, ни оваj ми не би привукао пажњу да нисам међу многим заставама са петокракама угледао и заставу Соцоjалистичке републике Хрватске и чуо jедну реченицу коjа jе до сада била табу тема. Бар се мени тако чини jер нисам имао прилику да чуjем нешто слично од званичних представника партизанског покрета из Другог светског рата. Наиме г. Зечевић jе изjавио да су грешком више команде борци доспели у тешку позициjу из коjе нису могли да се извуку па jе погинуло око 500 људи а коначан броj неће никад бити познат. Одмах сам се сетио да сам сличну реченицу нашао и у неком од текстова Милослава Самарџића коjи се годинама бави писањем о Другом светском рату.
Зато данас на саjту обjављуjемо делове из књига г. Милослава Самарџића коjи се односе на крвави 4. децембар 1943. Захваљуjемо му се на несебичноj помоћи и наjављуjемо сарадњу у будућности.
„…Тако jе тешко оклеветан и велики jунак у борби против окупатора и комуниста, маjор Воjислав Лукачевић. Његова парола гласила jе: “Смрт фашизму и комунизму, слобода народу!“ Заиста, да ли неко веруjе да jе jедан такав jунак и џентлмен достоjан дивљења, коjи jе своjом поjавом марта 1944. године импресионирао и британског краља Џорџа Шестог, у Лондону, радио тако бедне ствари, попут мучења рањеника?
Што се тиче масакра партизана у Приjепољу, ствари стоjе овако. Два сата пре почетка напада на последњу немачко-усташку одбрану Сараjева, коjа се налазила на Соколцу, у зору 22. октобра 1943. четнике су са бокова напали партизани са свим расположивим снагама. Четници су се тако нашли опкољени са све четири стране. Главни удар тек jе имао да уследи, jер су Немци почели да довлаче из Грчке своjу наjбољу jединицу на Балкану, 1. брдску дивизиjу. Њу jе у области Сjенице дочекао jедан од специjалних антигерилских пукова дивизиjе “Бранденбург“, док jоj jе из Херцеговине у сусрет долазила 7. СС брдска дивизиjа “Принц Еуген“. Тада jе основан 5. СС брдски корпус, броjан око 50.000 воjника.
Немачки план био jе: сачекати да се у стратешки неповољноj долини Лима ухвате у коштац четници и партизани, па их онда jедним ударцем заjедно уништити.
Дражин план био jе: извући главнину своjих трупа из маказа, а мањи део оставити да задржава и заварава партизане, тj. да их у уским кланцима реке Лим претвори у идеалну мету за очекивани немачки напад. Од мноштва Дражиних наредби у том смислу навешћу само jедну, наjкраћу: “Ми морамо искористити садашњи развоj ситуациjе и не дозволити да у обруч Немаца паднемо заjедно са комунистима“.
Задатак да задржава и заварава комунисте добио jе маjор Лукачевић. У jедном радиограму он jе писао: “Ја балансирам по конопцу као балерина. Чим ми се пружи прилика jа лупнем комунисте, а од Немаца се чувам колико могу и умем“. Дуго очекивану вест Лукачевић jе послао Дражи 3. децембра: “Сутра почиње немачка офанзива“.
Операциjе у долини Лима од краjа октобра до почетка децембра 1943. сведоче о воjничкоj супериорности четничког покрета у односу на комунисте. Због добре организациjе на широком простору, од Скопске Црне горе до Динаре, као и због стручног командног кадра, четници су уочили распоред снага и намере како комуниста, тако и Немаца. Они се извлаче из обруча ова два неприjатеља остављаjући замку за слабиjег – за комунисте. Са друге стране, ове операциjе су jош jедном потврдиле необично слабиjе воjничке карактеристике комунистичког покрета. Комунисти нису имали ни наjосновниjу представу о воjишту, па чак нису уочили концентрациjу 20.000 воjника Прве брдске дивизиjе (враћених из Грчке).
Као што jе Михаиловићев план за одбрану Србиjе од 7. новембра 1943. врхунац ратне вештине, тако jе писмо Ј. Б. Тита штабу Другог ударног корпуса од 6. децембра исте године пример досезања дна у вођењу операциjа. Два дана после масакра у Приjепољу партизански командант не само што ниjе знао шта се догодило, већ пише да у Санџаку, Црноj гори, БиХ, заправо има наjмање Немаца: „Сви остали сектори су поседнути од стране окупатора много jаче, то значи да су услови рада на њима много тежи.“ У стварности jе било потпуно другачиjе: овде се налазила наjвећа немачка формациjа на простору окупиране Краљевине Југославиjе, Пети СС брдски корпус. Са 20.000 воjника, дивизиjа Принц Еуген се већ две недеље кретала из Херцеговине према источноj Босни ради спаjања са Првом брдском дивизиjом и Бранденбуршким пуком, али Ј. Б. Титу ни то ниjе било познато, па у наставку пише: „Ми мислимо да jе таj продор Немаца од Сjенице привременог карактера. Вероватно Немци настоjе да се пробиjу ка Вишеграду и Сараjеву и на таj начин успоставе прекинуту везу између Босне и Србиjе.“
И под ставком „обавештења о неприjатељу“ види се да партизански комндант и његов Врховни штаб нису имали ни елементарне податке. „Примећуjе се jаче груписање Немаца у западном и северозападном делу земље“, стоjи у овом писму Другом ударном корпусу од 6. децембра, док jе стварно стање било диjаметрално супротно: наjвеће груписање Немаца ниjе се одигравало у Словениjи и Хрватскоj, већ управо на сектору Другог ударног корпуса, са тенденциjом преласка на териториjу Трећег ударног корпуса, односно у источну Босну.
Мирољуб Бjелић
Извор: ДВЕРИ
https://jadovno.com/priepoljska-bitka/?lng=cir#.YazuUBmVOM8
Kliknite za proširenje...
Teks je sa Jadova
Moj tekst je sa wiki srpske tj engleske koja je dozovoljena forumu
Стога је њихов успех био краткотрајан, а јединице НОВЈ су након деконцентрације немачких снага крајем децембра 1943. и у јануару 1944. поново овладале већим делом ове територије.
Стога је њихов успех био краткотрајан, а јединице НОВЈ су након деконцентрације немачких снага крајем децембра 1943. и у јануару 1944. поново овладале већим делом ове територије.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Операција_Кугелблиц
 
Nikita Kulganov:
Teks je sa Jadova
Moj tekst je sa wiki srpske tj engleske koja je dozovoljena forumu
Стога је њихов успех био краткотрајан, а јединице НОВЈ су након деконцентрације немачких снага крајем децембра 1943. и у јануару 1944. поново овладале већим делом ове територије.
Стога је њихов успех био краткотрајан, а јединице НОВЈ су након деконцентрације немачких снага крајем децембра 1943. и у јануару 1944. поново овладале већим делом ове територије.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Операција_Кугелбдок
Kliknite za proširenje...
Твоја везица је са енглеске википедије док је ова са српске где дословно пише:
Исход:Победа немачког Вермахта
тако да не знам шта мислиш када отвараш теме.
Такође наводе страховите губитке.
Циљ те операције није био уништење партизана као што паушално лупеташ већ обезбеђивање коридора за извлачење даље ка Босни.

Такође и оно оружја што су партизани заробили током капитулације Италије од Италијана Немци су им сада покупили, и о томе смо причали.
 
Лекизан:
Твоја везица је са енглеске википедије док је ова са српске где дословно пише:
Исход:Победа немачког Вермахта
тако да не знам шта мислиш када отвараш теме.
Такође наводе страховите губитке.
Циљ те операције није био уништење партизана као што паушално лупеташ већ обезбеђивање коридора за извлачење даље ка Босни.

Такође и оно оружја што су партизани заробили током капитулације Италије од Италијана Немци су им сада покупили, и о томе смо причали.
Kliknite za proširenje...
U tekst pise kratkotrajni uspeh
 
Nikita Kulganov:
Da je Hitler nio srecan sto je naredio da se uniste partizni, a Nemci ih nisu unistili.
Kliknite za proširenje...
Немци су победили у битки за Пријепоље шта год ти причао, још ако су подаци о губицима тачни, онда је то катастрофа за партизане, више су изгубили људи него на Сутјесци.Наравно изгубили су рат.
 
Nikita Kulganov:
Pise u izvoru koji sam citirao, da su partizani brzo povratili izgubljene teritorije, a svako moze da zakljuci da li je Hitler zbog toga bio srecan ili ne.
Kliknite za proširenje...
Ко каѕе да је тај иѕвор веродостојан па макар био и аутентицан
 
https://pdfcoffee.com/qdownload/seanja-na-ljude-i-dogadaje-ljubodrag-duripdf-pdf-free.html

LJUBODRAG ĐURIĆ (komandant 2.proleterske) SEĆANJA NA LJUDE I DOGAĐAJE

str201

Stab Korpusa, odnosno Peko Dapčevič i Mitar Bakić, poslao je depešu Vrhovnom štabu, i za poraz na Prijepolju okrivio štab 2. proleterske divizije. Vrhovni štab, opet depešom, naredio da se oformi komisija, koja je trebalo da utvrdi činjenično stanje i da predloži potrebne mere. Uz to, Peko i Mitar su zahtevali od Vrhovnog štaba da se štab naše divizije smeni. Tito je usvojio njihov predlog, te je do smenjivanja došlo 2. januara 1944. godine, u selu Negbinama na Zlatiboru (Srbija). Sastav novog štaba divizije: Ljubo Vučković, komandant, Milosav Milosavljević, politkomesar, Sava Drljević, načelnik štaba.

str202

Međutim, prava istina o bici na Prijepolju procurila je u Vrhovni štab, kad je u toku leta Slobodan Penezić Krcun bio na Visu. On je ispričao Titu i Rankoviću o svemu, kao i o totalnoj podvali Peka Dapčevića i Mitra Bakića, koji su sebe potpuno isključili iz odgovornosti za ovaj težak poraz. Kasnije je neka partijska komisija, koju je vodio Ranković, malo preslišavala Peka Dapčevića i Mitra Bakića o pravim uzrocima poraza kod Prijepolja. Zato se Peko Dapčević, posle Brionskog plenuma, okrenuo protiv Rankovića, pričajući okolo da mu je Ranković hteo da upropasti vojnu karijeru. Kad sam bio kod Tita, na službi u Belom dvoru, jednom prilikom se on prisetio prijepoljske bitke. Povod mu je bio što je ocenjeno da Peko nije znalački rukovodio borbama na Sremskom frontu — te je nepotrebno izginulo preko 30.000 mladih boraca iz Srbije. Tada sam i ja upoznao Tita sa svojim viđenjem bitke kod Prijepolja. Sto se tiče mene i Krcuna, nikad se nismo oslobodili moralne odgovornosti za ovaj poraz, bez obzira na stepen odgovornosti. Krcun je poginuo sa »rak-ranom« u srcu i glavi, a ja, i u ovim svojim godinama, ne mogu da se otrgnem od posledica Prijepolja — na šta me stalno opominju angina pektoris i čir u stomaku.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Operacija Valkira, koja je mogla da promeni tok istorije
Odgovora
6
Pregleda
279
Casual Observer
Casual Observer
AleksaJ
  • Anketa Anketa
Дан победе над Европским Нацизмом у XX веку 7. мај
Odgovora
1
Pregleda
187
argumentovano
A
M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
346
leki1
leki1

Back
Top