Roman hronika, sastoji se od 24 glave. Svaka glava je priča za sebe a opet sve zajedno čine celinu. Opisuje Tursku vlast i okupaciju Austrougarske. Prvo poglavlje kazuje o Drini, mostu, Kasabi i legendama o gradnji mosta. Drugo poglavlje 1516 god. začela se misao o gradnji mosta koja je trajala 5 godina. treće i četvrto poglavlje od 1567 god. do 1571 god. izgradnja mosta. Peto poglavlje od tristote godine kraja 7 veka do pred 1878. god. Od 1788.god. do 1914.god. okupacija Bosne i Kasabe od strane Austrougarske. 1914.god. prvi svetski rat u kojem je srušen sedmi stub na mostu. Most simboliše život, njegovo postojanje i čvrstinu, reka Drina prolaznost i proticanje života. Svaka priča je vezana za most.
I glava - o Drini mostu, Kasabi - grad Višegrad. Istorija i legende koje su vezane za gradnju mosta.
II glava - skela, danak u krvi, Mehmed Paša Sokolović, ideja o gradnji mosta.
III glava - dolazak Abidage i Tusun Efendija u Kasabu i početak radova.
IV glava - seljaci krišom sahranjuju telo seljaka Radisava, koji je bio nabijen na kolac zbog rušenja mosta. Pljevljak je poludeo zato što ga je odao, Abidaga je smenjen jer je uzimao novac od seljaka i doveden je nov upravnikArifbeg. Završetak mosta i natpis - tarih na mostu i smrt Mehmed Paše Sokolovića.
V glava - poplave, napušten Vezirov han poslednje godine 17 - 18 veka.
VI glava - Buna u Srbiji 1804.god. pogubljenja na ćupriji.
VII glava - obeležavanje granica između Srbije i Bosne.
VIII glava - sudbina lepe i mudre Fatime kći Avdage Osmanagića. Sudbina dvoje mladih Fate i Najlbega sina Mustakadije.
IX glava - ulazak Austrougarske u Bosnu i Višegrad. Alihodza pruža otpor.
X glava - svečan ulazak Austrougarske u Kasabu.
XI glava - promene u okupiranoj Kasabi, novi propisi i naredbe i otpor novinama.
XII glava - Milan Glasičanin kockanje na stepeništu mosta, gubljenje od svega i otrežnjenje od kocke.
XIII glava - četiri godine okupacije, Fedun i Jakov hajduk.
XIV glava - Lotika i otvaranje Lotikinig hotela.
XV glava - Salko Ćorkan igra na ogradi mosta misleći na balerinu iz cirkusa.
XVI glava - Alihodza protivnik svega novog, izgradnja pruge.
XVII glava - Aneksija Bosne 1908.god. miniranje mosta.
XVIII glava - balkanski ratovi.
XIX glava - mnogo epizodnih situacija, ličnosti, razgovori i rasprave učenika i studenata.
XX glava - oronula Lotika i njen materijalni krah.
XXI glava - poslednje godine hronike na mostu, priča o Milanu Glasičaninu i Zorki.
XXII glava - Atentat u Sarajevu, hapšenje Srba i vešanje, granitiranje Kasabe sa Srpske strane.
XXIII glava - I svetski rat.
XXIV glava - Alihodza, rušenje sedmog stuba i Alihodzina smrt u voćnjaku.
Već na početku pročitavši naslov u glavi nam se urezuje misao da se u romanu radi o nekom mostu i nekoj reci. Mada nije uvek tako, da je naslov nekog dela, mnogo vezan za radnju. U ovom slučaju je i te kako vezan i ne radi se o nekom mostu i nekoj reci, već o reci koja sama po sebi izgleda opasno jer je hladna i brza i posebno opasna kada bar po jednom ili dva puta nabuja i zamuti se i sa velikim šumom prenosi kroz lukove mosta odvaljene plotove sa njiva, izvaljene panjeve i mrki talog od lišća i granja iz šuma. U nepravilnim razmacima od dvadesetak do tridesetak godina nailaze velike poplave koje se posle pamte kao što se pamte bune ili ratovi i dugo se uzimaju kao datum od kojeg se računa vreme i starost građevina i dužina ljudskog veka. Posle tih velikih poplava malo šta ostane od pokretnog imanja. Jednom rečju posle povodnja ostavlja pustoš koja se zatim godina obnavlja nadoknađuje da bi do povodnja opet došlo i sve iz početka. Ali kakva god reka bila ljudi ne mogu protiv nje i ona ustvari predstavlja život tih ljudi i Kasabe uopšte. Drina ustvari predstavlja prolaznost života uopšte, a sam život Kasablija možemo upoznati na samom mostu, i kasnije oko njega ali ne mnogo daleko. Tu je kasarna koja je kasnije zamenjena kamenitim hanom, od preostalog kamena podignut je konak gde je smeštena kotarska uprava i sud, posle njih najveća zgrada u Kasabi bio je Caletov hotel - koji je narod nazivao LOTIKIN HOTEL, jer je gazdinstvo preuzela Lotika svastika pravog gazde hotela - debeli i flegmatični jevrejin Celer. Zatim Alihodzin dućan i td.
Vremenom je sve više i više podizano građevina oko mosta. Jedino ko se suprotstavio Drini jeste sam most, jer samo njega ona svojim bujicama nije mogla da sruši.Mada su se ljudi bunili dok je građen, čak pokušavali da prekinu građenje. Prvi se pobunio Radisav - Braćo dotužilo je i valja da se branimo. Vidite lepo da će nas ova građevina iskopati i pojesti i deca će nam na njoj kulučiti, ako nas još bude. Ovo se za naš iskop i radi a ne za drugo. Sirotinji i raji ćuprija ne treba, nego Turcima, a mi nit dižemo vojske nit vodimo trgovinu i skela nam je mnogo. Nego, nas smo se nekolicina dogovorili da idemo noću u gluvo doba, i da obaramo i da kvarimo koliko se može, što je napravljeno i podignuto, a da pustimo glas kako Vila Brodarica ruši građevinu i ne da mosta Drini. Pa da vidimo hoće li šta pomoći. Drugoga puta nemamo, a nešto valja raditi. Nije im uspelo ubrzo su uhvaćeni rušioci a predvodnik tj. Radisav je nabijen na kolac, na oči celog naroda kao opomena.
Na mostu gde Drina izbija celom težinom svoje vodene mase, zelene i zapanjene, iz prividnog zatvorenog sklopa crnih i strmih planina, stoji veliki, skladno srezani most od kamena, sa jedanaest lukova širokog raspona. Od tog mosta, kao od osnovice širi se lepezasto cela valovita dolina, sa Višegradskom Kasabom. Most je dugačak oko 250 koraka a širok oko 10, osim na sredini, gde je proširen sa dve potpuno jednake terase, sa svake strane kolovoza mosta po jedna i dostiže dvostruku širinu. To je onaj deo mosta koji se zove KAPIJA. Tu su, naime, na srednjem stubu koji se pri vrhu proširuje, ozidani sa obe strane ispusti, tako da na tom stubu počivaju, levo i desno od kolovoza, po jedna terasa, smelo i skladno isturena iz prve linije mosta u prostor nad šumom, zelenom vodom u dubini. One su oko 5 koraka duge i isto toliko široke, ograđene kamenom ogradom, kao i ceo most po dužini a inače otvorene i neotkrivene.
Desna terasa idući iz varoši, zove se SOFA. Ona je izdignuta za dva basamaka, obložena sedištima kojima ograda služi kao naslon, a i basamaci i sedišta i ograda, sve od istog svetlog kamena, kao saliveno. Leva terasa preko puta od istog svetlog kamena, samo prazna bez sedišta. Na srednini njene ograde zid se izdiže iznad visine čoveka, u njemu je pri vrhu uzidana ploča od belog mermera i na njoj urezan bogat turski natpis sa hronogramom koji u trinaest stihova kazuje ime onoga koji je podigao most i godinu kada je podignut. Pri dnu zida teče česma, tanak mlaz vode iz usta kamenog zmaja. Na toj terasi smešten je kafedzija sa svojim dzezvama, filđanima, uvek raspaljenim mangalom i dečakom koji prenosi kafe preko puta, gostima na sofi. To je kapija.
I glava - o Drini mostu, Kasabi - grad Višegrad. Istorija i legende koje su vezane za gradnju mosta.
II glava - skela, danak u krvi, Mehmed Paša Sokolović, ideja o gradnji mosta.
III glava - dolazak Abidage i Tusun Efendija u Kasabu i početak radova.
IV glava - seljaci krišom sahranjuju telo seljaka Radisava, koji je bio nabijen na kolac zbog rušenja mosta. Pljevljak je poludeo zato što ga je odao, Abidaga je smenjen jer je uzimao novac od seljaka i doveden je nov upravnikArifbeg. Završetak mosta i natpis - tarih na mostu i smrt Mehmed Paše Sokolovića.
V glava - poplave, napušten Vezirov han poslednje godine 17 - 18 veka.
VI glava - Buna u Srbiji 1804.god. pogubljenja na ćupriji.
VII glava - obeležavanje granica između Srbije i Bosne.
VIII glava - sudbina lepe i mudre Fatime kći Avdage Osmanagića. Sudbina dvoje mladih Fate i Najlbega sina Mustakadije.
IX glava - ulazak Austrougarske u Bosnu i Višegrad. Alihodza pruža otpor.
X glava - svečan ulazak Austrougarske u Kasabu.
XI glava - promene u okupiranoj Kasabi, novi propisi i naredbe i otpor novinama.
XII glava - Milan Glasičanin kockanje na stepeništu mosta, gubljenje od svega i otrežnjenje od kocke.
XIII glava - četiri godine okupacije, Fedun i Jakov hajduk.
XIV glava - Lotika i otvaranje Lotikinig hotela.
XV glava - Salko Ćorkan igra na ogradi mosta misleći na balerinu iz cirkusa.
XVI glava - Alihodza protivnik svega novog, izgradnja pruge.
XVII glava - Aneksija Bosne 1908.god. miniranje mosta.
XVIII glava - balkanski ratovi.
XIX glava - mnogo epizodnih situacija, ličnosti, razgovori i rasprave učenika i studenata.
XX glava - oronula Lotika i njen materijalni krah.
XXI glava - poslednje godine hronike na mostu, priča o Milanu Glasičaninu i Zorki.
XXII glava - Atentat u Sarajevu, hapšenje Srba i vešanje, granitiranje Kasabe sa Srpske strane.
XXIII glava - I svetski rat.
XXIV glava - Alihodza, rušenje sedmog stuba i Alihodzina smrt u voćnjaku.
Već na početku pročitavši naslov u glavi nam se urezuje misao da se u romanu radi o nekom mostu i nekoj reci. Mada nije uvek tako, da je naslov nekog dela, mnogo vezan za radnju. U ovom slučaju je i te kako vezan i ne radi se o nekom mostu i nekoj reci, već o reci koja sama po sebi izgleda opasno jer je hladna i brza i posebno opasna kada bar po jednom ili dva puta nabuja i zamuti se i sa velikim šumom prenosi kroz lukove mosta odvaljene plotove sa njiva, izvaljene panjeve i mrki talog od lišća i granja iz šuma. U nepravilnim razmacima od dvadesetak do tridesetak godina nailaze velike poplave koje se posle pamte kao što se pamte bune ili ratovi i dugo se uzimaju kao datum od kojeg se računa vreme i starost građevina i dužina ljudskog veka. Posle tih velikih poplava malo šta ostane od pokretnog imanja. Jednom rečju posle povodnja ostavlja pustoš koja se zatim godina obnavlja nadoknađuje da bi do povodnja opet došlo i sve iz početka. Ali kakva god reka bila ljudi ne mogu protiv nje i ona ustvari predstavlja život tih ljudi i Kasabe uopšte. Drina ustvari predstavlja prolaznost života uopšte, a sam život Kasablija možemo upoznati na samom mostu, i kasnije oko njega ali ne mnogo daleko. Tu je kasarna koja je kasnije zamenjena kamenitim hanom, od preostalog kamena podignut je konak gde je smeštena kotarska uprava i sud, posle njih najveća zgrada u Kasabi bio je Caletov hotel - koji je narod nazivao LOTIKIN HOTEL, jer je gazdinstvo preuzela Lotika svastika pravog gazde hotela - debeli i flegmatični jevrejin Celer. Zatim Alihodzin dućan i td.
Vremenom je sve više i više podizano građevina oko mosta. Jedino ko se suprotstavio Drini jeste sam most, jer samo njega ona svojim bujicama nije mogla da sruši.Mada su se ljudi bunili dok je građen, čak pokušavali da prekinu građenje. Prvi se pobunio Radisav - Braćo dotužilo je i valja da se branimo. Vidite lepo da će nas ova građevina iskopati i pojesti i deca će nam na njoj kulučiti, ako nas još bude. Ovo se za naš iskop i radi a ne za drugo. Sirotinji i raji ćuprija ne treba, nego Turcima, a mi nit dižemo vojske nit vodimo trgovinu i skela nam je mnogo. Nego, nas smo se nekolicina dogovorili da idemo noću u gluvo doba, i da obaramo i da kvarimo koliko se može, što je napravljeno i podignuto, a da pustimo glas kako Vila Brodarica ruši građevinu i ne da mosta Drini. Pa da vidimo hoće li šta pomoći. Drugoga puta nemamo, a nešto valja raditi. Nije im uspelo ubrzo su uhvaćeni rušioci a predvodnik tj. Radisav je nabijen na kolac, na oči celog naroda kao opomena.
Na mostu gde Drina izbija celom težinom svoje vodene mase, zelene i zapanjene, iz prividnog zatvorenog sklopa crnih i strmih planina, stoji veliki, skladno srezani most od kamena, sa jedanaest lukova širokog raspona. Od tog mosta, kao od osnovice širi se lepezasto cela valovita dolina, sa Višegradskom Kasabom. Most je dugačak oko 250 koraka a širok oko 10, osim na sredini, gde je proširen sa dve potpuno jednake terase, sa svake strane kolovoza mosta po jedna i dostiže dvostruku širinu. To je onaj deo mosta koji se zove KAPIJA. Tu su, naime, na srednjem stubu koji se pri vrhu proširuje, ozidani sa obe strane ispusti, tako da na tom stubu počivaju, levo i desno od kolovoza, po jedna terasa, smelo i skladno isturena iz prve linije mosta u prostor nad šumom, zelenom vodom u dubini. One su oko 5 koraka duge i isto toliko široke, ograđene kamenom ogradom, kao i ceo most po dužini a inače otvorene i neotkrivene.
Desna terasa idući iz varoši, zove se SOFA. Ona je izdignuta za dva basamaka, obložena sedištima kojima ograda služi kao naslon, a i basamaci i sedišta i ograda, sve od istog svetlog kamena, kao saliveno. Leva terasa preko puta od istog svetlog kamena, samo prazna bez sedišta. Na srednini njene ograde zid se izdiže iznad visine čoveka, u njemu je pri vrhu uzidana ploča od belog mermera i na njoj urezan bogat turski natpis sa hronogramom koji u trinaest stihova kazuje ime onoga koji je podigao most i godinu kada je podignut. Pri dnu zida teče česma, tanak mlaz vode iz usta kamenog zmaja. Na toj terasi smešten je kafedzija sa svojim dzezvama, filđanima, uvek raspaljenim mangalom i dečakom koji prenosi kafe preko puta, gostima na sofi. To je kapija.