Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Na danasnji dan je ubijen "Praski kasapin" Rajnhard Hajdrih
27. maja 1942. ceski partizani su pucali na "protektora" Ceske tokom II sv. rata, Rajnharda Hajnriha. Umro je od posledica atentata 4. juna te godine. Inace, za neupucene, radi se o jednom od graditelja holokausta, najvece sramote Evrope u savremenoj istoriji. O tome dovoljno ubedljivo svedoci cinjenica da je upravo on rukovodio konferencijom u Vanzeju, na kojoj je usvojeno "konacno resenje" jevrejskog pitanja. Kao odgovor na ovaj hrabar cin ceskih partizana, ubijeno je vise od 1800 Ceha.
27. maja 1942. ceski partizani su pucali na "protektora" Ceske tokom II sv. rata, Rajnharda Hajnriha. Umro je od posledica atentata 4. juna te godine. Inace, za neupucene, radi se o jednom od graditelja holokausta, najvece sramote Evrope u savremenoj istoriji. O tome dovoljno ubedljivo svedoci cinjenica da je upravo on rukovodio konferencijom u Vanzeju, na kojoj je usvojeno "konacno resenje" jevrejskog pitanja. Kao odgovor na ovaj hrabar cin ceskih partizana, ubijeno je vise od 1800 Ceha.
Ne, nisu ga ubili ni "partizani" ni "pokret otpora". Ubil su ga Jan Kubiš i Jožef Gabčik, pripadnici tzv. čehoslovačke vojske u egzilu, koje je za taj poduhvat pripremila i podržala britanska obaveštajna služba. Praktično, oni su bili diverzanti ubačani spolja.
Posle ubistva Hajdriha su otpočele surove represalije nad svima koji su imali ikakve veze sa ovom akcijom, ili se sumnjalo da su imali veze. Doušnici koji su izdali sve te ljude, i samog Gabčika i Kubiša, nisu nikada otkriveni. U okviru represalija, pobijeno je i spaljeno čitavo jedno selo, Lidice, i Česi to smatraju svojom ratnom i antifašističkom epopejom.
Taj događaj je jedna od nacionalnih trauma zbog kojih Česi i dan-danas insistiraju da se obelodanjuju dosijei tajne policije. Pritiska ih istorija doušništva koja je u ovom slučaju koštala života mnoge ljude a između ostalih i istinske junake Gabčika i Kubiša.
Na taj dan 2009. u Pragu je na mjestu atentata postavljen i spomenik atentatorima.
A interesantno je da su nakon atentata napadaći utičište našli u pravoslavnom hramu Ćirila i Metodija u Pragu.
Sakriveni su tamo po direktnom nalogu Vladike češkog i moravsko-šleskog Gorazda II. Vladika Gorazd bio je poglavar crkve čije je zvanično ime glasilo „Češka pravoslavna zajednica srpske i carigradske jurisdikcije u Protektoratu Češke i Moravske”.
Atentatori su u junu u tom manastiru i ubijeni, a prije toga su pohapšeni svi monasi i sam vladika Gorazd.
Gestapo je poslije vladiku svirepo mučio i na kraju je i osuđen na smrt.
Vladika je inače konvertirao iz katolicizma u pravoslavlje i osnovao Češku pravoslavnu crkvu. Rukopoložen je '21. u Beogradu.
SPC je bila neka vrsta crkve majke novoosnovanoj pravoslavnoj crkvi. Dve crkve bile su u kanonskom jedinstvu sve do 1946.
Od 1987. Gorazd II je i svetac Češke pravoslavne crkve, u SPC je čini mi se to postao još i ranije.
Да,из тог храма су пружили храбар отпор кад их је Гестапо опколио (издао их је један од њихових,сакривен у оближњем селу,а кога су немци пронашли).Они који нису погинули у борби са немцима, последњим метком су себи одузели живот у крипти храма,где данас имају достојно обележје.
Истина је да су Хајдриха убили припадници чехословачке војске у егзилу који су обучавани за ову врсту акција.Није само наведено да је село које су нацисти одабрали за репресалије носи име Лидице.Данас у њему постоји меморијални комплекс који подсећа да су Немци у њему за одмазду стрељали све мушкарце старије од 16 година,док је остало становништо одведено у логоре из којих се нико није вратио
Ubistvo gaulajtera Hajdriha je kontroverzan dogadjaj u istoriji Evrope, a posebno same Cehoslovacke. Sa jedne strane, mnogi, i u samoj Cehoslovackoj, to vide kao neodgovornu britansku akciju koja je samo stradanja naroda ucinila vecim. Sa druge, ovaj dogadjaj je ikonicna slika koja je Cehoslovacku stavila na mapu antifasisticke Evrope. Sami Kubis i Gabcik bez sumnje su vodjeni motivom da antifasiticki front prosire i na svoju Cehoslovacku (u cemu su i Britanci pepoznali svoj interes), ciji se zitelji do tada a ni posle toga nisu pretrzali u otporu okupatoru.
Zavrsilo se tako da je Gestapo provalio citavu mrezu podrske za ovu akciju, koja je obuhvatala i mnoge gradjane koji su sasvim slucajno bili u to upetljani, ali, kao valjani rodoljubi, dali su svoj doprinos, makar i tako sto su samo poznavali neke od pomagaca koje nisu hteli da odaju.
Do pred sam kraj rata nije bilo vise nikakvih akcija protiv okupatora, a same Cehoslovake je ovaj dogadjaj u sopstvenim ocima prikazao kao narod dousnika i pritajenih kolaboracionista. Zato je taj dogadjaj tako traumatican.
Posleratne komunisticke vlasti su takodje imale ambivalentan odnos jer, iako je je u pitanju nesumnjivo najznacajniji akt antifastickog otpora, znacajan i za celu Evropu, on se ipak nije uklapao u uobicajenu sovjetsku matricu. Stavise, Kubis i Gabcik su smatra se poginuli kao dobri hriscani, koji, suoceni s neizbeznom pogibijom, nisu hteli da se ubiju sami nego su pucali jedan drugom u glavu. Moram da dodam da sam licno uvek imao rezerve prema ovakvom finalu, ne samo zato sto za takav ishod nije bilo prezivelih svedoka nego mi se cini i nemoguc.
U svakom slucaju, nesporna je junacka smrt dvojice cehoslovackih oficira, kapetana Gabcika i Kubisa.
Sto se tice istorijskih veza srpske i ceske crkve, one sezu u srednji vek i u doba Jana Husa. O tome neka pise ko zna bolje. Ja na ovom mestu samo prilazem pesmu "Jan Hus" Djure Jaksica, kao svedocanstvo zaboravljene istorisjke veze Srba i Ceha.
JAN HUS
Na saboru kosničkome
Ima valjda pet stotina
Crnih riza i mantija -
Ali nigde vedra lika,
Već ka´ ona tuga tiha,
Spustila se pomrčina,
Pa se valja kao zmija
Po grudima stanovnika...
Samo one crne zveri,
Što đavolji šapat čuju -
Samo crni kaluđeri
Podmuklo se osmejkuju.
Pred njima je borac stari,
Uzor sveta i čoveka,
Što idejom svoga veka,
I vekova gospodari;
Čelo mu je bez oblaka,
Mudro oko puno plama,
Gleda decu crnog mraka,
Gleda četu pustinjaka,
U tim crnim mantijama...
"Zvali ste me da porečem
Svojom krvlju što sam pis´o,
Mojim nožem da presečem
Od pomisli prvu mis´o;
Da se klanjam nemoj slici,
Koju ne znam niti čujem -
I u njojzi - varalici!
Hrista Boga da poštujem!"...
Tako reče smelim glasom
Poučitelj nove vere,
A glas mu je sa užasom
Ispunio kaluđere;
Digoše se ćelepuši
Ko da druga kosa niče,
Pa ko zmija kada siče
Sav se sabor zapenuši:
"Teško tebi nesrećniče!
Teško tvojoj grešnoj duši!
Oporeci knjigu gada!
Knjigu greha, knjigu jada! ..."
"... Ja nikada! ..."
"Na spalište! Na spalište!
Pak´o svoju žrtvu ište!
Dušu, telo i spiskove,
I nauka vere nove,
Sve nek ide na spalište!
Na spalište! Na spalište! ..."
Narod ćuti, Rajna ćuti,
A učitelj novog znanja
Od sudija strogih, krutih,
I ne traži poravnanja:
"Neka Rajna nosi pep´o!
U Rajni je tako lepo!
Brda plava, reka plava,
Od pakosti zaštićava,
I grehove prašta svima:
A nauke, nova vera,
Potresaće vekovima,
Podlu četu kaluđera! ..."
(Đura Jakšić, 1877.)
Расписана награда за информацију која би водила хапшењу атентатора је била 10 милиона круна, да би само неколико дана касније била удостручена, што је износлио око 2 милиона рајхсмарака.
Предмети које су атентатори оставили у Либењу ( мантил, бицкикл и торба) били су изожени у једном излогу на Венцловом тргу, а слике објављене у новинама, Становништво је позвано да учествује у потери, а преко радија и звучника дат је приближан опис атентатора.
Грађани Прага су се утркивали како би дали ''информације'': на основу дојава ухапшено је преко хиљаду ''сумњивих'' лица, која су затим гиљотинирана у прашком затвору Панкрац.
16. јуна 1942, привучен наградом, у палату Печек, Главну управу Гестапоа у Прагу јавио се Кaрел Чудра, регрут С.О.Е.-а у Енглеској и пријатељ Кубиша и Габчика.
Иначе, Кубиш и Габчик су погинули са још петорицом падобранаца : Јозефом Валчиком ( такође био упознат са планом), Адолфом Опалком, Јaрославом Шварцом, Јозефом Бубликом и Јаном Хрубијем.
Опалка, Шварц и Кубиш су се налазили у цркви, док се остатак тима налазио у крипти.
Након што су Немци довели ударну групу, од неких 350 бораца, састављену од припадника С.С. дивизије ''Рајх'', дошло је до двочасовне борбе. Пошто им је нестала муниција,потпоручник Опалка се убио, а Шварц и Кубиш су заробљени,али тешко рањени, од дејства ручних граната, тако да су умрли неколико минута касније.
Након што је Чудра идентификовао међу мртвима само једног атентатора, и након што су Немци у цркви нашли и четврто одело, одлучили су да детаљно претресу цркву за четвртим човеком, те су успели да нађу улаз у крипту.
Доведена је ватрогасна јединца која је почела да упумпава воду, али пошто је ниво воде слабо расте, одлучено је да у крипту упадне ударна група.
Након жестоке размене ватре, есесовци су нашли четри мртва тела. У извештају С.С.-генерала фон Тројенфелда, наводи се да ''неки од њих су, поред тешких рана, имали и метак у глави, који су сами себи испалили''.
У овој борби која је трајала више од шест часова, на немачкој страни је погинуло 14 есесоваца, а 21 је рањен.
Ето детаља. Мени је нарочито занимљиво да су осумњичене гиљотинирали - да ли си сигуран? Нисам знао да је овај вид егзекуције примењиван у Чехословачкој. Ако је тако, то би онда значило да је читав поступак спровела домаћа цивилна власт, јер се за Немце зна да нису примењивали таква смакнућа.
Сам атентат на Хајдриха замало је пропао. Гаулајтер се возио увек истим путем и без обезбеђења, без сумње демонстрирајући самоувереност као и то да немачка власт нема непријатеља. Габчик и Кубиш су га сачекали на једној кривини, међутим енглески аутомат (мислим да је био "стенли") је затајио. Сам Хајдрих и пратња су потегли оружје на атентаторе који су затим бацили бомбу ранивши Хајдриха. Од последица рањавања је умро недељу дана касније.
Као знак личне пажње Химлер је послао свог личног лекара, што је поткрепило тезу да иза Хајдрихове смрти стоји Химлер, који је у Хајдриху видео конкурента.
Не треба занемарити да је Хајдрих као шеф Главне безбедносне управе Рајха (РСХА) стекао велики број непријатеља и у самом Немачком Рајху. Његова карактер и темперамент су га и одвели у смрт. Радило се о вишеструкој личности која у никога није имала поверење, а сумњао је и у своје најближе сараднике које је редовно и прислушкивао. Радило се о младом царском морнаричком официру који је слободно време проводио у породици Канарис свирајући виолину, који је отпуштен из Немачке ратне морнарице због блудничења и који се метеорском брзином као шеф СД-а СС-а успео до најмоћнијег човека Немачког Рајха, чак је постао и председник Интерпола 1940. То је понајвише забрињавало шефа Абвера адмирала Канарис који највероватније перфидно и стоји из његовог слања на место рајхпротектора Чешке и Моравске.
Само његово удаљење из Берлина је практично значило и његову деградацију ма колико он задржао своје првобитне функције није био на кључном месту где се доносе одлуке, а то је у Трећем Рајху Берлин и самим тим није могао бити у току дешавања.
Као непријатељ бр. 1 британског СИС-а коме је Хајдрих помрсио многе конце а и похапсио туце британских агената, СОЕ је у том премештају из Берлина у Праг видела шансу за освету, док Канарис и Химлер отклањање претње главног конкурента на своје место.
Задобијене ране од атентата нису биле опасне по живот али дошло је до сепсе од које је Хајдрих и преминуо, последњу посету му је указао Химлер.
Ето детаља. Мени је нарочито занимљиво да су осумњичене гиљотинирали - да ли си сигуран? Нисам знао да је овај вид егзекуције примењиван у Чехословачкој. Ако је тако, то би онда значило да је читав поступак спровела домаћа цивилна власт, јер се за Немце зна да нису примењивали таква смакнућа.
Сигуран сам. На овај податак сам наишао на више места ( између осталог и у књизи Јануша Пјекалкјевича Шпијуни, агенти, војници-Тајни командоси у другом светском рату). Колико је мени познато, гиљотина је корићена за погубљења и у Трећем рајху ( Протекторат Бохемија је била анектирана територија, са ''аутономијом'').
Поред тога што је чешка полиција активно учествовала у потери за падобранцима, она се и прва затекла на месту атентата у Либењу: зауставила је један камион, у који се Хајдрих, последњом снагом, попео и упутила га у болницу.
Сепса је по, свему судећи, изазавана тиме што је део тапацирунга седишта завршио у Хајдриху.
Неко је у овој теми навео колико је Хајдрих био надмен и самоуверен у сопствену моћ,па се зато возио без икаквог обезбеђења.У прилог томе иде и то што уместо да је почео да бежи кад се аутомат ''Стен'' заглавио првом атентатору он наређује возачу да заустави ауто да би сам потерао нападача
