- Poruka
- 41.996
| четвртак, 07. септембар 2023. |
| Иако је у односу на прошлу годину дуг Србије према ММФ порастао за 1,17 милијарди евра, а износ кредита према пословним банакама се утростручио, Међународни монетарни фонд је тек на четвртом месту највећих поверилаца јавног дуга Србије, а банке на - седмом. Србија је, на дан 31. јул ове године, била задужена 35,07 милијарди евра, што је 50,07 одсто БДП, показују званични подаци Министарства финансија о јавном дугу. Према извештају Управе за јавни дуг, највећи повериоци Србије су купци еврообвезница којима наша земља дугује укупно 8,9 милијарди евра. 
Следе купци државних дугорочних динарских хартија којима дугујемо 7,04 милијарде евра. Кредити које Србија отплаћује страним владама на трећем су месту по вредности јавног дуга, у износу од 3,34 милијарде евра. Међународни монетарни фонд је тек на четвртом месту највећих поверилаца Србије. Њему дугујемо укупно 2,4 милијарде евра. Следи кинеска Експорт-импорт банка којој отплаћујемо незнатно мањи дуг – 2,37 милијарди евра. Још једна међународна финансијска институција је на шестом месту листе највећих поверилаца – Међународној банци за обнову и развој (ИБРД) дугујемо 2,2 милијарде евра. Разним пословним банкама Србија отплаћује готово исто толико – 2,15 милијарди евра. Следећи износ дуга односи се опет на државне дугорочне хартије, али у еврима – њиховим купцима дужни смо 1,9 миљарди динара, а нешто мање Европској инвестиционој банци (ЕИБ) – 1,8 милијарди евра. Осталим повериоцима Србија појединачно дугује мање од по милијарду евра. Према коме нам је дуг порастао Годину дана раније, на исти дан, јавни дуг Србије био је мањи за 3,61 милијарду евра и износио је 31,46 милијарди евра, што је било на нивоу од 53,5 одсто БДП. Највећи повериоци били су такође купци српских државних хартија од вредности, али – не еврообвезница, већ динарских, дугорочних. Њима смо пре годину дана дуговали 7,6 милијарди евра, око 600 милиона евра више него сада. Међутим, код еврообвезница је ситуација другачија – тада је дуг по основу ових државних хартија емитованих за страно тржиште био мањи за 1,6 милијарди евра и износио је 7,3 милијарде евра. Занимљив је и податак о расту задужености по основу кредита које су Србији дале стране владе. Ти кредити су лане били 2,8 милијарди евра, а сада износе 3,3 милијарде евра. На то је утицало што је у децембру 2022, према подацима Народне банке Србије, забележен прилив доларских средстава од Фонда за развој Абу Дабија у износу од једне милијарде долара (945,8 милиона евра). Када је реч о задужености код ММФ, у децембру 2022. склопљен је нови аранжман са овом међународном институцијом, вредан 2,4 милијарде евра. НБС је објавила да је у децембру повучена прва транша новог аранжмана у висини 985,6 милиона евра. Потом је у јуну ове године, према подацима Народне банке Србије, повучена друга транша по одобреном стендбај аранжману са ММФ, у износу од 199,8 милиона евра. Ово је резултирало тиме да Србија сада (на дан 31. јул 2023) према ММФ има дуг од 2,4 милијарде евра, док је лане на исти дан дуговала 1,23 милијарде евра. Подаци Управе за јавни дуг показују да су кредити које је Србија зајмила од пословних банака на крају јула прошле године били „тешки“ 712 милиона евра, а сада су – 2,15 милијарди евра. То значи да се овај дуг за 12 месеци – утростручио. (Н1) |
