U daljini je pucalo nebo..
prekrasno prelivanje tirkiza dana i indiga noći tek bi lomio oganj u tragovima krvavih prskutanja i zlatnih linija ispletene čipke sunčanih zraka u odlasku.
Naprosto je sve utihnulo u iščekivanju raspleta grča sutona i dana koji je eskalirao bleskom i ekstazom spremnom za smiraj.
Trebalo je biti spremnim za prizor koji hipnotički parališe sve pulsere i doziva sile tame i Mesečev ples da zgasnu vatru nebeskih ograda koje je teško izbeći
bez praznine gubiatka, nestajanja i zaborava koje lukava Luna najavljuje.
Prasak zapara drugu stranu neba..
neko komešanje, kao dete kada se buni i negoduje jer traži pažnju..kao prepun balon iskrica koje bi da polete,,kao kovitlac u plesu sa maramama i vešom na štriku
možda će kiša orositi kikotav jedvačujan smeh kasnih šetača sa druge strane ogledala vaseljene..tamo negde, gde je mir praznik za dušu
možda će i san dobiti boju želje ove noći kada te zagrljaj ušuškanih svilenih sanja poljubi onako kako se želelo oduvek, onako kako ti to umeš...onako..dobro..
