ovo je trebalo da bude neko moje misljenje,ali je Jovan Ducic mnogo lepse i bolje objasnio nego sto bih ja mogao tako da sam izvadio iz knjige Blago Cara Radovana knjige nejzanimljivje stari o prijateljstvu jer smatram da je ovo jako korisno stivo i primenljivo znanje. Ima dosta teksta tako da cu da podelim na dva dela jer znam da ne citate duze tekstove. 
Covek postaje prijatelj coveku koji je zabavan,a neprijatelj coveku koji je dosadan.
Covek ima stotinu veza sa ljudima,za koje misli da su prijateljske,a koje to nisu nego samo po izgledu. Ljudi se dopisuju medju sobom,dele medjusobno sve slucajeve,ali ne iz osecaja prijateljstva,nego iz osecaja gorke dosade. Nasi najbolji odnosi sa ljudima nisu samo cista prijateljstva.
Prijateljstvo ima svoje zakone,stroge i apsolutne,zato sto su osnovani na snazi krvi koliko i na sili uverenja.
Covek trazi prijatelje kroz ceo zivot,i onda kad to cini i bez dobrog plana i bez dobrog nacina. ovo je cesto i razlog najvecih nesreca,jer padamo na lazne prijatelje koji su opasniji od neprijatelja,zato sto nose masku na licu i noz u rukavu.
Prijateljstvo je zajednica osecanja,ideja i interesa.Proverite sva svoja prijateljstva i videcete da se svako temelji na osnovu ovih nacela.
Ne treba uzeti loseg coveka za prijatelja. Teoginis kaze da takvom coveku,ako ne ucinis samo jednu uslugu,on ce zaboraviti sve druge usluge koje si mu ucinio; Zato treba od takvih bezati.
Prijatelja ne treba smatrati bratom,ali mu nikad prvi ne treba uciniti nepravdu. Ne treba ni prijatelju oprostiti uvredu,vec mu je vratiti dvostruko,ali ako se pokaje ,valja primiti pruzenu ruku. Treba biti prijatelj samo dobrih.Vec i Hesiod polazi od tacke da prijateljstvo ne postoji medju slicnim ljudima,nego medju razlicitim.
Prijateljstvo ima tri motiva: prijatno,dobro,korisno. Zato i ima tri vrste prijateljstava: iz druzeljublja,iz dobroljublja i iz koristoljublja.
Prijateljstvo je jace od srodinickih veza,jer porodicno srodstvo moze postojati bez ljubavi,a prijateljstvo ne moze. Prijateljstvo je prema Ciceronu vezano za sve covekove srece i nesrece. Koliko je prijateljstvo skupo vidi se po tome koliko je retko. Od 100 ljudi,najcesce izaberemo 2-3 ljudi za prijatelje. Prijateljstvo trazi usluge,ali usluge moralne. Najvisi znak prijateljstva,to je biti ravan i nizem od sebe.
scipion kaze da tesko cije prijateljstvo traje do poslednjeg dana zivota;jer ili ono najzad ne donosi koristi bilo jednom ili drugom;ili se najzad dva prijatelja podele u razlicite stranke;ili se njihove cudi vremeno promene,bilo zbog izvesnih dozivljenih sreca ili nesreca,bilo zbog njihove starosti itd. prava kuga za prijateljstvo su novac i slava. Najveca neprijateljstva su postala bas medju bivsim prijateljima. Ciceron je govorio da je samo ljubav izvor prijateljstva,a nikako korist ili strah.
Obicni ljudi ne zive medju sobom na bazi prijateljsva,vec na bazi kompromisa. Svako gleda da nadje ortaka u sudbini,nego prijatelja.
Ne treba prijatelja ceniti po pravdi,vec po srcu. Cim vas neko sudi po pravdi,a ne po srcu,vecma je vas neprijatelj nego li vas prijatelj. Coveka najiskrenije volimo kada ga volimo sa svim njegovim manama,cak kad ga volimo zbog njegovih nedostatak.
Coveka vecma uvredi ono sto ste o njemu lose rekli,nego ikakvo zlo koje ste mu ucinili. Lakse se izmire ljudi posle neke bitke ili neprijatnih dela,nego posle reci u kojima je bilo uvreda. Lose delo je nastalo onog casa kada se preslo preko njega,ali je lose delo nestalo kada je ucinjeno dobro delo,a losa rec se ne moze ispraviti lepom recju. Ako covek kaze nepovoljno misljenje o nekom pred petoricom ljudi,moze biti uveren da je jedan od njih unapred prijatelj napadnutog,a jedan unapred instinktivan neprijatelj napadaca. U najcescem slucaju,sva petorica su vise na strani napadnutog,nego na strani zlog jezika. Treba biti oprezan cak i kad je rec o prijatelju,da mu se nasom preteranom hvalom vise ne skodi nego koristi;ali o neprijatelju ,ako ne treba reci dobro,treba cutati razumno.
Vise nam skode u zivotu rdjavi jezici,nego rdjava srca. Nikad jedan los covek nije u stanju da ucini onoliko zla koliko jedan zao jezik;jer ruzne reci ostanu i kada se ogovaraz zaboravi.. Najgore je,sto napadanje recima,kao i sve drugo ponekad uspe,postane navika i zavrsi i kao zanimanje. Mnogi su pravednici ,bar svaki treci,bili zrtve otrovnih reci.
Kraj prvog dela!
Covek postaje prijatelj coveku koji je zabavan,a neprijatelj coveku koji je dosadan.
Covek ima stotinu veza sa ljudima,za koje misli da su prijateljske,a koje to nisu nego samo po izgledu. Ljudi se dopisuju medju sobom,dele medjusobno sve slucajeve,ali ne iz osecaja prijateljstva,nego iz osecaja gorke dosade. Nasi najbolji odnosi sa ljudima nisu samo cista prijateljstva.
Prijateljstvo ima svoje zakone,stroge i apsolutne,zato sto su osnovani na snazi krvi koliko i na sili uverenja.
Covek trazi prijatelje kroz ceo zivot,i onda kad to cini i bez dobrog plana i bez dobrog nacina. ovo je cesto i razlog najvecih nesreca,jer padamo na lazne prijatelje koji su opasniji od neprijatelja,zato sto nose masku na licu i noz u rukavu.
Prijateljstvo je zajednica osecanja,ideja i interesa.Proverite sva svoja prijateljstva i videcete da se svako temelji na osnovu ovih nacela.
Ne treba uzeti loseg coveka za prijatelja. Teoginis kaze da takvom coveku,ako ne ucinis samo jednu uslugu,on ce zaboraviti sve druge usluge koje si mu ucinio; Zato treba od takvih bezati.
Prijatelja ne treba smatrati bratom,ali mu nikad prvi ne treba uciniti nepravdu. Ne treba ni prijatelju oprostiti uvredu,vec mu je vratiti dvostruko,ali ako se pokaje ,valja primiti pruzenu ruku. Treba biti prijatelj samo dobrih.Vec i Hesiod polazi od tacke da prijateljstvo ne postoji medju slicnim ljudima,nego medju razlicitim.
Prijateljstvo ima tri motiva: prijatno,dobro,korisno. Zato i ima tri vrste prijateljstava: iz druzeljublja,iz dobroljublja i iz koristoljublja.
Prijateljstvo je jace od srodinickih veza,jer porodicno srodstvo moze postojati bez ljubavi,a prijateljstvo ne moze. Prijateljstvo je prema Ciceronu vezano za sve covekove srece i nesrece. Koliko je prijateljstvo skupo vidi se po tome koliko je retko. Od 100 ljudi,najcesce izaberemo 2-3 ljudi za prijatelje. Prijateljstvo trazi usluge,ali usluge moralne. Najvisi znak prijateljstva,to je biti ravan i nizem od sebe.
scipion kaze da tesko cije prijateljstvo traje do poslednjeg dana zivota;jer ili ono najzad ne donosi koristi bilo jednom ili drugom;ili se najzad dva prijatelja podele u razlicite stranke;ili se njihove cudi vremeno promene,bilo zbog izvesnih dozivljenih sreca ili nesreca,bilo zbog njihove starosti itd. prava kuga za prijateljstvo su novac i slava. Najveca neprijateljstva su postala bas medju bivsim prijateljima. Ciceron je govorio da je samo ljubav izvor prijateljstva,a nikako korist ili strah.
Obicni ljudi ne zive medju sobom na bazi prijateljsva,vec na bazi kompromisa. Svako gleda da nadje ortaka u sudbini,nego prijatelja.
Ne treba prijatelja ceniti po pravdi,vec po srcu. Cim vas neko sudi po pravdi,a ne po srcu,vecma je vas neprijatelj nego li vas prijatelj. Coveka najiskrenije volimo kada ga volimo sa svim njegovim manama,cak kad ga volimo zbog njegovih nedostatak.
Coveka vecma uvredi ono sto ste o njemu lose rekli,nego ikakvo zlo koje ste mu ucinili. Lakse se izmire ljudi posle neke bitke ili neprijatnih dela,nego posle reci u kojima je bilo uvreda. Lose delo je nastalo onog casa kada se preslo preko njega,ali je lose delo nestalo kada je ucinjeno dobro delo,a losa rec se ne moze ispraviti lepom recju. Ako covek kaze nepovoljno misljenje o nekom pred petoricom ljudi,moze biti uveren da je jedan od njih unapred prijatelj napadnutog,a jedan unapred instinktivan neprijatelj napadaca. U najcescem slucaju,sva petorica su vise na strani napadnutog,nego na strani zlog jezika. Treba biti oprezan cak i kad je rec o prijatelju,da mu se nasom preteranom hvalom vise ne skodi nego koristi;ali o neprijatelju ,ako ne treba reci dobro,treba cutati razumno.
Vise nam skode u zivotu rdjavi jezici,nego rdjava srca. Nikad jedan los covek nije u stanju da ucini onoliko zla koliko jedan zao jezik;jer ruzne reci ostanu i kada se ogovaraz zaboravi.. Najgore je,sto napadanje recima,kao i sve drugo ponekad uspe,postane navika i zavrsi i kao zanimanje. Mnogi su pravednici ,bar svaki treci,bili zrtve otrovnih reci.
Kraj prvog dela!