.
Plesaču moj...kada odlaziš,noć merim jedino topotom tvojih odlazećih koraka.
I čujem njihov eho kako zvučno stepuje po mesečini..
U zavodljivom ritmu kuckanja,prepoznajem tvoju omiljenu pesmu.. „My way“.
Noćas u tebi nešto moje budno ima.
Svu noć lutaš lavirintom mojih vena,razliven po mom krvotoku.
Bojim se da zaspim,jer ti nećeš moći da plešaš do prvog osvita zore,ako te moje misli ne prate.
A onda,znam,prosućeš svoje nežne kletve i poznate psovke i ja ću biti srećna...oduvek sam ih volela.
Mesec se ove noći kotrlja nebom kao točak otpao sa Pepeljuginih kočija..i on stepuje u ritmu tvojih koraka.
I upućujem molitvu Onom tamo odozgore koji posmatra ovaj svet-veličanstveno delo svog uma.
Kažem mu kao želim da u tebi još ima volje za poslednju nežnost,makar i grubu.
Želim još jednu cigaretu i još jedan gutljaj vina sa tobom da podelim kada se vratiš.
U glavi držim nadu,a u srcu veru da ne može biti onako kako ne bude sudjeno.
I znam da uvek izgleda tako,kada se piše mastilom srca...krhko,nežno,bolećivo.
Jer,za mene si ti poseban... uvek ceš moći pogledom da me ugasiš.
I u tim trenucima postajem svesna da će možda biti sve više dalekih obala,a sve manje mostova za naše strastvene duše.
Mirno stepuj ove noći,plesaču moj...
Mesec te nezaustavno prati....pravi krugove po nebu,stepuje sinhrono sa tvojim koracima.
Prate ga zvezde u svom sjaju,trepereći ritmičnim pokretima svetlosti.
I moj puls noćas odzvanja u taktu tvojih potpetica....pod dirigentskom palicom mog srca odzvanja u njemu "My way"
Noćas u tebi nešto moje budno ima...
Ps.Za nekog ko diše u ritmu mog srca...
..
Plesaču moj...kada odlaziš,noć merim jedino topotom tvojih odlazećih koraka.
I čujem njihov eho kako zvučno stepuje po mesečini..
U zavodljivom ritmu kuckanja,prepoznajem tvoju omiljenu pesmu.. „My way“.
Noćas u tebi nešto moje budno ima.
Svu noć lutaš lavirintom mojih vena,razliven po mom krvotoku.
Bojim se da zaspim,jer ti nećeš moći da plešaš do prvog osvita zore,ako te moje misli ne prate.
A onda,znam,prosućeš svoje nežne kletve i poznate psovke i ja ću biti srećna...oduvek sam ih volela.
Mesec se ove noći kotrlja nebom kao točak otpao sa Pepeljuginih kočija..i on stepuje u ritmu tvojih koraka.
I upućujem molitvu Onom tamo odozgore koji posmatra ovaj svet-veličanstveno delo svog uma.
Kažem mu kao želim da u tebi još ima volje za poslednju nežnost,makar i grubu.
Želim još jednu cigaretu i još jedan gutljaj vina sa tobom da podelim kada se vratiš.
U glavi držim nadu,a u srcu veru da ne može biti onako kako ne bude sudjeno.
I znam da uvek izgleda tako,kada se piše mastilom srca...krhko,nežno,bolećivo.
Jer,za mene si ti poseban... uvek ceš moći pogledom da me ugasiš.
I u tim trenucima postajem svesna da će možda biti sve više dalekih obala,a sve manje mostova za naše strastvene duše.
Mirno stepuj ove noći,plesaču moj...
Mesec te nezaustavno prati....pravi krugove po nebu,stepuje sinhrono sa tvojim koracima.
Prate ga zvezde u svom sjaju,trepereći ritmičnim pokretima svetlosti.
I moj puls noćas odzvanja u taktu tvojih potpetica....pod dirigentskom palicom mog srca odzvanja u njemu "My way"
Noćas u tebi nešto moje budno ima...
Ps.Za nekog ko diše u ritmu mog srca...
..
...
