ranjeni Zoro
Elita
- Poruka
- 21.566
Dobrodošli na još jednu divnu temu
Dakle - Masturbacija.
Obrni, okreni..prati nas kroz život, kao neki kućni ljubimac kojeg se pomalo stidimo, ali kada smo sami, ceo svet je naš.
Još uvek se dabome vuku repovi krutijeh vospitanija, koje neblagonaklono gleda na ovu autoerotsku rabotu, ali..let's face it, vrmena vezivanja zvonceta sinu za kiticu - su prošla.
Pod pretpostavkom da su zaista prošla, interesuje me sledeće.
Kao klincu, parče papira sa malo farbe na njemu - bilo je dovoljno
Bez obzira ko je na fotografiji, važno da se nešto vidi.
Jedan moj drug je čak u tu svrhu ("svrhu" !) maznuo pirelijev kalendar od nekog automehaničara..
Kako je vreme odmicalo, to se menjalo i prešlo na druge medije (tv, kasnije internet isl) ali..ustanovio sam jednu crtu koja se iz svega toga izvdojila i postala da kažem, ograničavajući faktor.
A to je - mogućnost.
Jednostavno, ne diže mi se na slike, filmove i ostale medije, ukoliko tu nema realne mogućnosti da se ta osoba, jelte..,mislim, tojest..naguzi?
Da li je to normalno?
Da li sam ja "evoluirao" ili regresirao..
da li je moju psihu postal onemoguće obmanuti, jer je vremenom počela da drži do sebe?
Znam da bi se oni iz porno-industrije naljutili na mene, ali sorry guys..ja čak ne znam ni da li su te vaše guzare uopšte žive.
Kako mogu da fantaziram (i ubedim ovog mog dole) da ću da oprcam tamo neku iz..texasa? Pa ja nisam nikada ni bio tamo.
elem, kako to ide kod vas
da li vam je taj momenat realne mogućnosti važan i koliko?
(za žene nekako znam da je manje izražen. One mogu da se uzbude i kad maštaju o faking talasu kako zapljuskuje obalu..ali me više zanima stav kolega po mlaćenju mankija)
Dakle - Masturbacija.
Obrni, okreni..prati nas kroz život, kao neki kućni ljubimac kojeg se pomalo stidimo, ali kada smo sami, ceo svet je naš.
Još uvek se dabome vuku repovi krutijeh vospitanija, koje neblagonaklono gleda na ovu autoerotsku rabotu, ali..let's face it, vrmena vezivanja zvonceta sinu za kiticu - su prošla.
Pod pretpostavkom da su zaista prošla, interesuje me sledeće.
Kao klincu, parče papira sa malo farbe na njemu - bilo je dovoljno
Bez obzira ko je na fotografiji, važno da se nešto vidi.
Jedan moj drug je čak u tu svrhu ("svrhu" !) maznuo pirelijev kalendar od nekog automehaničara..
Kako je vreme odmicalo, to se menjalo i prešlo na druge medije (tv, kasnije internet isl) ali..ustanovio sam jednu crtu koja se iz svega toga izvdojila i postala da kažem, ograničavajući faktor.
A to je - mogućnost.
Jednostavno, ne diže mi se na slike, filmove i ostale medije, ukoliko tu nema realne mogućnosti da se ta osoba, jelte..,mislim, tojest..naguzi?
Da li je to normalno?
Da li sam ja "evoluirao" ili regresirao..
da li je moju psihu postal onemoguće obmanuti, jer je vremenom počela da drži do sebe?
Znam da bi se oni iz porno-industrije naljutili na mene, ali sorry guys..ja čak ne znam ni da li su te vaše guzare uopšte žive.
Kako mogu da fantaziram (i ubedim ovog mog dole) da ću da oprcam tamo neku iz..texasa? Pa ja nisam nikada ni bio tamo.
elem, kako to ide kod vas
da li vam je taj momenat realne mogućnosti važan i koliko?
(za žene nekako znam da je manje izražen. One mogu da se uzbude i kad maštaju o faking talasu kako zapljuskuje obalu..ali me više zanima stav kolega po mlaćenju mankija)
