MOJA NAJNOVIJA PRIČA
Dopadne ti se neka žena, upoznaš se sa njom, krenete da se dopisujete, da komunicirate, u toku komunikacije ona te sve više privlači, počinje da ti se uvlači pod kožu, postaje tvoja droga.
Ti cvetaš, osećaš se moćno, žuriš da je što pre smuvaš, da je kao kokain ušmrkneš, da budeš sa njom što češće, kako bi je silno voleo.
Ona prihvata tvoje komplimente, smeje se tvojim šalama, ali tebi to nije dovoljno, pa krećeš u žešći napad na njenu odbranu, a u svoj toj frci i žurbi ti jednostavno ne vidiš da je ona smuvana odavno, ali naravno ništa ne govori, ponaša se kao i do sada, sem što se u porukicama polako ofira, a ti to u nekom svom magnovenju ne primećuješ, već ludiš što ne možeš da uradiš ono što si nameračio... da je osvojiš.
U jednom trenutku kažeš samom sebi: ma nema ništa od ovoga, samo sam izgubio dragoceno vreme, bolje da sam bio sa onom Suzanom, što se pali na mene.
Javiš se ovoj i kažeš: slušaj me mala, vidim da nas dvoje ipak nemamo dobru komunikaciju, najbolje da prekinemo kontakte.
Ona kaže: nema problema, ako ti tako želiš, neka tako bude, budi mi dobro i zdravo.
Sad ćeš ti kod Suzane, kod nje ne moraš da se mučiš, ona je samu sebe smuvala.
Nazoveš je, gde si Suzi, šta ima novo?
Trudna sam...
Lele, nisam je ni pipnuo, majke mi... pomisliš.
Čekaj bre malo, kako to trudna si, a nismo se ni poljubili?
Nisi bre ti jedini koji ima onu alatku za pravljenje dece...
I šta misliš da će luda Suzana da te čeka doveka.
Okrenu ti se soba naglavačke, sad ti glava dole, a d.pe gore, valjda će najzad da ti dođe odozgo nadole.
Upališ komp, pročitaš sve poruke koje si razmenio sa... i u trenu sve shvatiš, tada sve počinje da ti sija pred očima, pa ti se mrači i tako se smenjuju dan i noć, na svaki minut... i smejao bi se i plakao bi, a soba se okeće u krug, ti bi izašao iz tog kruga, ali ne možeš da pogodiš vrata, jer dok ti dođeš do njih ono već prozor leti ka tebi, pa sve brže i brže soba juri kroz stan, stan ulazi u sobu, zidovi razmenjuju mesta, klozet ti došao pred nos, taman da zineš i ispovraćaš se u šolju, ono krevet zamenio šolju, a ti udri po posteljini, u jednom trenutku prodereš se: stani bre majstore, STANIII... koči jbt, opet mi je muka, STOOOJ...
I stade soba u mestu... prozori zatandrkaše, sva vrata se otvoriše i zatvoriše u isti mah, uz nesnosnu buku...
Izbaci tebe soba iz sebe, izbaci te kao da te rodila... rodila tolikog magarca - magarčinu, rekao bih.
Je.em te živote, kad treba da protumačiš očigledno, ti kao duduk, nepismen, a kad treba da ubereš zrelu voćku, koja ti se sama nudi, izvuče ti se šamlica i ti tresneš na d.pe kao trula višnja.
Jedna je trudna sa drugim, a drugu si oterao i ostaješ sasvim sam, a duša...
eh duša... kao da si 'ladan kamen - stenu natrpao u nju, pa žulja, pa bode, steže, štipa, hladi, boli...
Težak li je taj kamen majku mu...
Silton
10.04.2020
02:10h
Dopadne ti se neka žena, upoznaš se sa njom, krenete da se dopisujete, da komunicirate, u toku komunikacije ona te sve više privlači, počinje da ti se uvlači pod kožu, postaje tvoja droga.
Ti cvetaš, osećaš se moćno, žuriš da je što pre smuvaš, da je kao kokain ušmrkneš, da budeš sa njom što češće, kako bi je silno voleo.
Ona prihvata tvoje komplimente, smeje se tvojim šalama, ali tebi to nije dovoljno, pa krećeš u žešći napad na njenu odbranu, a u svoj toj frci i žurbi ti jednostavno ne vidiš da je ona smuvana odavno, ali naravno ništa ne govori, ponaša se kao i do sada, sem što se u porukicama polako ofira, a ti to u nekom svom magnovenju ne primećuješ, već ludiš što ne možeš da uradiš ono što si nameračio... da je osvojiš.
U jednom trenutku kažeš samom sebi: ma nema ništa od ovoga, samo sam izgubio dragoceno vreme, bolje da sam bio sa onom Suzanom, što se pali na mene.
Javiš se ovoj i kažeš: slušaj me mala, vidim da nas dvoje ipak nemamo dobru komunikaciju, najbolje da prekinemo kontakte.
Ona kaže: nema problema, ako ti tako želiš, neka tako bude, budi mi dobro i zdravo.
Sad ćeš ti kod Suzane, kod nje ne moraš da se mučiš, ona je samu sebe smuvala.
Nazoveš je, gde si Suzi, šta ima novo?
Trudna sam...
Lele, nisam je ni pipnuo, majke mi... pomisliš.
Čekaj bre malo, kako to trudna si, a nismo se ni poljubili?
Nisi bre ti jedini koji ima onu alatku za pravljenje dece...
I šta misliš da će luda Suzana da te čeka doveka.
Okrenu ti se soba naglavačke, sad ti glava dole, a d.pe gore, valjda će najzad da ti dođe odozgo nadole.
Upališ komp, pročitaš sve poruke koje si razmenio sa... i u trenu sve shvatiš, tada sve počinje da ti sija pred očima, pa ti se mrači i tako se smenjuju dan i noć, na svaki minut... i smejao bi se i plakao bi, a soba se okeće u krug, ti bi izašao iz tog kruga, ali ne možeš da pogodiš vrata, jer dok ti dođeš do njih ono već prozor leti ka tebi, pa sve brže i brže soba juri kroz stan, stan ulazi u sobu, zidovi razmenjuju mesta, klozet ti došao pred nos, taman da zineš i ispovraćaš se u šolju, ono krevet zamenio šolju, a ti udri po posteljini, u jednom trenutku prodereš se: stani bre majstore, STANIII... koči jbt, opet mi je muka, STOOOJ...
I stade soba u mestu... prozori zatandrkaše, sva vrata se otvoriše i zatvoriše u isti mah, uz nesnosnu buku...
Izbaci tebe soba iz sebe, izbaci te kao da te rodila... rodila tolikog magarca - magarčinu, rekao bih.
Je.em te živote, kad treba da protumačiš očigledno, ti kao duduk, nepismen, a kad treba da ubereš zrelu voćku, koja ti se sama nudi, izvuče ti se šamlica i ti tresneš na d.pe kao trula višnja.
Jedna je trudna sa drugim, a drugu si oterao i ostaješ sasvim sam, a duša...
eh duša... kao da si 'ladan kamen - stenu natrpao u nju, pa žulja, pa bode, steže, štipa, hladi, boli...
Težak li je taj kamen majku mu...
Silton
10.04.2020
02:10h
Poslednja izmena:
