Tema vam je jako komplikovana, mislim da joj nismo dorasli.
Prvo, ja mislim da zaista ne treba praviti razliku izmedju muskih i zenskih prevara. Ja cak znam vise zena koje su sklone tome.
Drugo, Htela sam stosta da kazem o tome sta je prevara, a sta nije i kako je ne treba oprostiti, ali eto, danas sam u nekom specijalnom raspolozenju prema mom dragom i pocinjem da mislim da bih mu mozda sve oprostila, ako bih znala da sam ja ta koju voli. Ako nisam, ne bih mu oprostila nikako. Naravno, ja mogu sad da lupam, posto me nije jos prevario (nikad se ne zna he-he), ali kad pomislim onako najrealnije sto mogu, sta to uopste znaci da je bio sa nekom drugom? Mislim, nije time nikako osakacen, osim u slucaju polne bolesti, daleko bilo.
Ne znam odakle mi sad ova tolerancija, obicno sam prva koja ce lincovati nekog preljubnika, ali odjednom mi izgleda da ima i gorih stvari u zivotu od jedne prevare (pod uslovom da je jedna). Mozda cak ta jedna moze da bude lekovita, ako shvati da sam mu ja ipak najbolja. Opet ponavljam, da ne bude zabune, to jedino u slucaju da se volimo. Da me ne voli, ne bih ni bila sa njim, a kamoli nesto mu oprostila.
Da nisam mozda zaboravila da napomenem da oprostiti ne znaci i zaboraviti i ne svetiti se 
. Sigurno bih ga prvo stavila na muke, a posle bih oprostila.