За Токиа
Кажеш српски је екавица, а није ијекавица
није тачно: преко два милиона Срба говори ијекавицу. Процентуално је тај број у деветнаестом веку био већи, али услед етничких чишћења, геноцида и економских миграција у двадесетом веку се проценат смањио.
Писци у српској књижевности који су своја дела стварали на српској ијекавици:
Вук Караџић, Петар Кочић , Јован Дучић, Симо Матавуљ, Бранко Ћопић, Алекса Шантић, Петар Петровић Његош, Стјепан Митров Љубиша........и још стотине и стотине како и у другим уметностима и науци.
Негирањем српске ијекавице вређаш достојанство свих Срба, негирајући велики део српске културе, а нарочито Срба из Западне Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Схвати још једно да су Срби живели у неколико дражава и долазили са разним народима у контакт, трговали, причали с њима, заљубљивали се,свађали,венчавали, ратовали,радовали и умирали. Отуда и пуно романизама, германизама, мађаризама, хеленизама, турцизама....али утицаји су ишли и у супротном правцу, нарочито су карактеристични Румуни који имају велики број речи српског односно словенског порекла. Живећи тако у неколико царстава језик који је користио народ се развијао у неколико праваца све док није заживела национал-романтичарска идеја у Европи и жеља да један народ има јединствен књижевни језик
Српски књижевни језик има два наречја екавицу и ијекавицу која су РАВНОПРАВНА у свим земљама где живе Срби и где се користи српски језик па и у Србији.
О осталим тачкама не желим расправљати, јер је ће то бити јалова дискусија.
О хрватском језику нећу да говорим јер га нисам учио и не познајем га.
Ти говориш о српском, о јужној Србији,Војводини а, о томе ништа не знаш.
Обрати пажњу на наглашене реченице.
Овим немам намеру да те увредим, ако можда то тако схваташ.