ms.math

[ms.math]

Posmatrajte sliku dole. Ako spajamo dva trougla dobićemo različite rezultate.Trouglove ćemo zameniti sa brojem 3 ( jer trouglovi imaju 3 ugla ), dobijene rezultate sa brojem koliko geometriski objekt ima uglova. Spajanje dva trougla je računska operacija sabiranje

a+b=c
1.3+3=3
2.3+3=4
3.3+3=5
4.3+3=6
5.3+3=7
6.3+3=8
7.3+3=9
8.3+3=10
9.3+3=12
Sadašnja matematika ima odgovor (4.3+3=6) , za ostale je nemoguće , realnost pokazuje da to može biti tačno.
Pokazaću vam reviziju matematike koja rešava probleme , pridružite se ...

 

[blooser]

Ovo sto si napisao je prilicno nebulozno.

Dakle, matematika tvrdi da sabiranje kao operacija definisana nad skupom prirodnih brojeva ne moze dati rezultate koje si ti naveo. I tu nema sta da se dodaje, niti ces ti to da izmenis.

Za pocetak treba da definises skup nad kojim definises tvoju novu operaciju kao i pravilo (preslikavanje) po kome se obavlja "sabiranje" da bi imali o cemu da raspravljamo (mada nisam matematicar).

 

[ms.math]

Ovo sto si napisao je prilicno nebulozno.

Dakle, matematika tvrdi da sabiranje kao operacija definisana nad skupom prirodnih brojeva ne moze dati rezultate koje si ti naveo. I tu nema sta da se dodaje, niti ces ti to da izmenis.

Za pocetak treba da definises skup nad kojim definises tvoju novu operaciju kao i pravilo (preslikavanje) po kome se obavlja "sabiranje" da bi imali o cemu da raspravljamo (mada nisam matematicar).

pa kako bi ti matematički napisao izraz za date uslove , u opštem obliki , kada se dva mnogougla spajaju ( koja je operacija među mnogouglovima )
ili ovako , ako ukapiraš o čemu se radi
1.3 + (.0) 3 = 3
2.3 + (.1) 3 = 4
3.3 + (.2) 3 = 5
4.3 +3 = 6
5.3[SUB]3Rd1(6)d2(7)[/SUB]+3 = 7
6.3[SUB]3Rd1(6)d2(8)[/SUB]+3 = 8
7.3[SUB]3Rd1(6)d2(9)[/SUB]+3 = 9
8.3[SUB]3Rd1(6)d2(10)[/SUB]+3 = 10
9.3[SUB]3Rd1(6)d2(12)[/SUB]+3 = 12

 

[blooser]

pa kako bi ti matematički napisao izraz za date uslove , u opštem obliki , kada se dva mnogougla spajaju ( koja je operacija među mnogouglovima )
ili ovako , ako ukapiraš o čemu se radi
1.3 + (.0) 3 = 3
2.3 + (.1) 3 = 4
3.3 + (.2) 3 = 5
4.3 +3 = 6
5.3[SUB]3Rd1(6)d2(7)[/SUB]+3 = 7
6.3[SUB]3Rd1(6)d2(8)[/SUB]+3 = 8
7.3[SUB]3Rd1(6)d2(9)[/SUB]+3 = 9
8.3[SUB]3Rd1(6)d2(10)[/SUB]+3 = 10
9.3[SUB]3Rd1(6)d2(12)[/SUB]+3 = 12

Pa nisi definisao kako se vrsi to preslikavanje, odnosno kako tacno izgleda da operacija? Ja moram biti u stanju da na osnovu tvoje definicije generisem sve moguce rezultate te operacije. Dakle nisi definisao sta se preslikava tacno u sta i po kom pravilu. Sta radim sa trouglovima da bih dobio rezultat? I na kraju - cemu to sluzi?

U matematici je tipicno definisanje otprilike ovako - slobodno neka me neko koriguje, zardjao sam iz teorije (a i prakse):
Skup [taj i taj] preslikava se [na taj i taj nacin] u skup [taj i taj] tako sto se za svaka dva elementa skupa [domen, tj pocetni skup] dodeljuje rezultati iz [kodomen, odnosno rezultantni skup] po pravilu [definicija operacije].

To ocekujem od tebe pre bilo kakve rasprave. Kao sto znas, a mozda i ne, postoje matematicke strukture koje su jako dobro proucene i za koja se tacno znaju pravila i osobine, i ako se pokaze da tvoja spada u neku od njih moci ces da dobijes mnostvo informacija o osobinama takve strukture (ljudi vec odradili), a i ustedeces vreme i trud i sebi i forumu. Cisto sumnjam da si otkrio nesto kvalitativno novo. Pri tom elementi skupa mogu biti i proizvoljni, bitne su osobine preslikavanja kao takvog - da ne bude zabune.

 

[ms.math]

ja sam vam dao primer - imate dva trougla (dva mnogougla ) ako ih različito sastavljate dobićete različite rezultate , ovo ne možete rešiti sadašnjom matematikom - što znači da je sadašnja matematika ogranićena i postavljena na pogrešnim osnovama ( direkna posledica velikog broja aksioma ) , svojim razmišljanjima došao sam do zaključka da ono što poznajemo u matematici ( računske operacije , funkcije , integrali ,...) drugi naziv za odnose geometriskih objekta u matematičkom prostoru - što je osnova moje matematike ( da ono što se dešava u matematičkom prostoru ima primenu u realnom životu )
-SRĐANOVA MATEMATIKA-
Postoji matematički prostor koji ćemo objasniti sa dva polazna geometriska objekta ( prirodan i realan )
-Prirodan geometriski objekt - prirodna duž (na slici ) , pojam tačke - početak ili kraj prirodne duži , osnovno pravilo - dve ( više ) prirodnih duži se spajaju tačkama ( svojim početkom ili svojim krajem )

 

[blooser]

ja sam vam dao primer - imate dva trougla (dva mnogougla ) ako ih različito sastavljate dobićete različite rezultate , ovo ne možete rešiti sadašnjom matematikom - što znači da je sadašnja matematika ogranićena i postavljena na pogrešnim osnovama ( direkna posledica velikog broja aksioma ) , svojim razmišljanjima došao sam do zaključka da ono što poznajemo u matematici ( računske operacije , funkcije , integrali ,...) drugi naziv za odnose geometriskih objekta u matematičkom prostoru - što je osnova moje matematike ( da ono što se dešava u matematičkom prostoru ima primenu u realnom životu )
-SRĐANOVA MATEMATIKA-
Postoji matematički prostor koji ćemo objasniti sa dva polazna geometriska objekta ( prirodan i realan )
-Prirodan geometriski objekt - prirodna duž (na slici ) , pojam tačke - početak ili kraj prirodne duži , osnovno pravilo - dve ( više ) prirodnih duži se spajaju tačkama ( svojim početkom ili svojim krajem )
Pogledajte prilog 254459

Ja sam ti lepo rekao - moras da definises precizno pravilo kako vrsis tvoju operaciju "sastavljanja" inace nemas nikakvu matematicku strukturu. Hajde objasni kako da dobijem broj 29 i 57 po tvojoj metodi?
Osim toga vec sam ti rekao - ti ne radis na skupu prirodnih brojeva nad kojima je, elementarno, definisana operacija sabiranja.
Geometrija je posebna prica u koju necu ni da ulazim jer je slabije znam, ali ona je opet potpuno drugacija od algebarskih struktura.
Nisam siguran da dobro, ali stvarno dobro, znas matematiku, da bi konstruisao neke nove teorije.

 

[ms.math]

Teorema - dve (više ) prirodne duži se spajaju u pravcu tačaka AB prve prirodne duži.
Dokaz:

Ovim dobivamo novi geometriski objekt u svom konačnoma obliku ( duž , n) ili beskonačnom obliku ( jednosmerna beskonačna duž n- teži beskonačnosti( sadašnja polu-prava ))

 

[Ribar]

znači da je sadašnja matematika ogranićena

Ovde jeste u pitanju neko ograničenje.

Da li je baš ograničenje matematike ili neko drugo?

 

[ms.math]

Ovde jeste u pitanju neko ograničenje.

Da li je baš ograničenje matematike ili neko drugo?

koju ocenu si imao iz predmeta "lepo pisanje"
teorema - tačke na jednosmernoj duži zameniti sa oznakama {(0),(0,1),...,(0,1,2,3,4,5,6,7,8,9),...} postavljeni kružno i poziciono
dokaz-

dobili smo novi geometriski objekt - brojevnu duž

 

[gost 241814]

Ovo sto si napisao je prilicno nebulozno.

a vec ti je rekao da ne zna

gde mi je mozak

 

[Ribar]

koju ocenu si imao iz predmeta "lepo pisanje"

Istu kao iz matematike.
Složili smo se da ograničenje postoji. Da ne gubimo vreme detaljima.

 

[ms.math]

Istu kao iz matematike.
Složili smo se da ograničenje postoji. Da ne gubimo vreme detaljima.

moja majka je imala peticu , mada kada piše guta slova , odnosno menja slova u reči ,da li si hvatio prva dva dokaza ?
teorema - dužina između tačke 0 i svih tačaka ( svaka za sebe) na brojevnoj duži je novi odnos
dokaz -pogledaj brojevnu duž
dobili smo skup prirodnoh brojeva N={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,...} ,
primer o razlici tačke i broja na brojevnoj duži:
tačka 5 i broj 5 su dva razlićita pojma , tačka 5 je tačka , broj 5 je dužina između tačke 0 i tačke 5 na brojevnu duž

 

[Ribar]

Kada budeš doktorirao matematiku čestitaću ti među prvima.

 

[ms.math]

2.4 Pokretni broj
TEOREMA-Prirodni brojevi mogu se zadati i drugom brojevnom
tačkom osim brojevne tačke 0.
DOKAZ - Odnos (dužina) brojevne tačke (0) i brojevne tačke (2)
je broj 2.

Odnos (dužina) brojevne tačke (1) i brojevne tačke (3) je broj 2.

Odnos (dužina) brojevne tačke (2) i brojevne tačke (4) je broj 2.

...

 

[ms.math]

2.5 Praznina brojevi
TEOREMA- Prirodan broj i pokretni broj nemaju kontakt , (priro-
dan broj i pokretni broj nemaju kontakt)i pokretni broj nemaju kon-
takt ,..., na brojevnoj duži.
DOKAZ - prirodan broj 2 i pokretni broj 2 nemaju kontakt , dobija
se praznina broj 2(.1.)2.

Prirodan broj 2 i pokretni broj 2 nemaju kontakt , dobija se praznina
broj 2(.2.)2.

Prirodan broj 2 i pokretni broj 2 nemaju kontakt , dobija se praznina
broj 2(.3.)2.

...
( Prirodan broj 2 i pokretni broj 2 nemaju kontakt) i pokretni broj 1
nemaju kontakt , dobija se praznina broj 2(.1.)2(.1.)1

...
Skup praznina brojeva G[SUB]N[/SUB]={a|(.b[SUB]n[/SUB].)c[SUB]n[/SUB]| (a,b[SUB]n[/SUB],c[SUB]n[/SUB])"pripada"N,b[SUB]n[/SUB]>0}

 

[ms.math]

2.6 Pokretni praznina broja
TEOREMA-Praznina brojevi mogu se zadati i drugom brojevnom
tačkom osim brojevne tačke 0.
DOKAZ-Odnos (dužina) brojevne tačke (0) i brojevne tačke (4) je
praznina broj 2(.1.)1.

Odnos (dužina) brojevne tačke (1) i brojevne tačke (5) je broj 2(.1.)1.

Odnos (dužina) brojevne tačke (2) i brojevne tačke (6) je broj 2(.1.)1.

...

 

[ms.math]

2.7 Tačke broja
TEOREMA- Broj na brojevnoj duži ima tačke , one se mogu suprotno
napisati.
DOKAZ - Broj 5 ima tačke: (.0),(.1),(.2),(.3),(.4),(.5) .Mogu se suprotno
napisati : (..0),(..1),(..2),(..3),(..4),(..5).

Praznina broj 2(.3.)1 ima tačke: (.0),(.1),(.2),(.3),(.4),(.5),(.6) . Mogu
se suprotno napisati : (.0),(..1),(..2),(..3),(..4),(..5),(..6)

 

[ms.math]

2.8 Uporedljivost prirodnih brojeva

TEOREMA- Dva ( više ) se brojeva se mogu uporediti tako da znamo
ko je veći ( jednak , manji ) ,čija je tačka broja (..0) udaljena od
brojevne tačke 0.
DOKAZ - Dva broja : 5>3 ( tačka broja 5(.5) je udaljena od tačke
broja 3(.3) ) 5 je veći broj od 3. 4=4 ( tačka broja 4(.4) i tačke broja
4(.4) su jednako udaljene ) 4 je jednako 4 .2<6( tačka broja 6(.6) je
udaljena od tačke broja 2(.2) 2 manje od 6. ).(={>,=,<} , a).(b .

Tri broja : a).(b).(c

...

 

[ms.math]

2.9 Sabiranje
TEOREMA- Broj ( praznina broj ) i pokretni broj (pokretni praznina
broj) imaju kontakt ,tačka pokretnog broj ( pokretnog praznina broj)
(.0) kreće se po tačkama broja ( praznina broja) i spajaju se.
DOKAZ - 3+(.0)3=3 ili 3+(..3)=3 .

3+(.1)3=4 ili 3+(..2)=4

3+(.2)3=5 ili 3+(..1)3=5.

3+(.3)3=6 ili 3+(..0)3=6 ili 3+3=6.

Ovim smo dobili rešenje prvih 4 rešenja , za ostala će malo sačekati !!!!!

 

[ms.math]

2.10 Uporedljivost praznina broja
TEOREMA- Delovi praznina broja koji nisu (.a[SUB]n[/SUB].) se sabiraju u rad-
nji sabiranja (..0) i upoređuju se kao prirodni brojevi.
DOKAZ - 4(.5.)3 sledi 4+(..0)3=7 , a(.b.)c sledi a+(..0)c=d .

6(.5.)2(.4.)3 sledi 6+(..0)2+(..0)3=11 , a(.b.)c(.d.)e sledi a+(..0)c+(..0)e=f .

3(.3.)5(.2.)7(.3.)4 sledi 3+(..0)5+(..0)7+(..0)4=19 , a(.b.)c(.d.)e(.f)g sledi
a+(..0)c+(..0)e+(..0)g=h .
...

 

[ms.math]

2.11 Oduzimanje
TEOREMA-U sabiranju postoji odnos gde se duži spajaju , brišu se taj odnos (a) , ostatak ostaje.
DOKAZ - 3-(.0)3=0 ili 3-(..3)3=0

3-(.1)3=1(.2.)1 ili 3-(..2)=1(.2.)1

3-(.2)3=2(.1.)1 ili 3-(..1)3=2(.1.)1

3-(.3)3=6 ili 3-(..0)3=6

 

[ms.math]

2.12 Suprotno oduzimanje
TEOREMA - U sabiranju postoji odnos gde se duži spajaju , ovaj
odnos ostaje (a) , ostatak se briše.
DOKAZ - 3 w (.0)3=3 ili 3 w (..3)3=3

3 w (.1)3=2 ili 3 w (..2)3=2

3w(.2)3=1 ili 3 w (..1)3=1

3 w (.3)3=0 ili 3 w (..0)3=0

Opšti oblik a w (.q)b=c ili aw(..q)b=c , w-zamena za operaciju suprotno oduzimanje ( na slici je oznaka )

 

[ms.math]

2.13 Praznina sabiranje
TEOREMA - Praznina se sabira izmeđžu dva praznina broja.
DOKAZ - 1(.2.)1 w (.0)0(.1.)1(.1.)0=0(.3.)0 ili
1(.2.)1 w (..3)0(.1.)1(.1.)0=0(.3.)0

1(.2.)1 w (.1)0(.1.)1(.1.)0=0(.1.)1(.2.)0 ili
1(.2.)1w (..2)0(.1.)1(.1.)0=0(.1.)1(.2.)0

1(.2.)1 w (.2)0(.1.)1(.1.)0=0(.1.)1(.3.)0 ili
1(.2.)1 w (..1)0(.1.)1(.1.)0=0(.1.)1(.3.)0

1(.2.)1 w (.3)0(.1.)1(.1.)0=0(.1.)1(.1.)1(.2.)0 ili
1(.2.)1 w (..0)0(.1.)1(.1.)0=0(.1.)1(.1.)1(.2.)0

Opšti oblik a w (.q)=c ili a w (..q)=c.
Pitanja za razmišljanje :
1. koji trougao nema površinu
2.koja je slićnost trougla sa nekih mnogougla
3.koji trougao ima zbir unutrašnjih uglova veći od 180°

 

[ms.math]

Izvršio sam malo bolju notaciju da bi moja izlaganje bilo pregledno - dole PDF
https://docs.google.com/open?id=0B54ITFgLFx7-Z2haRnd2cU1BZ0E

 

[ms.math]

2.14 Praznina oduzimanje
TEOREMA - U praznina sabiranju postoji odnos gde se praznine
spajaju , briše se taj odnos , ostatak ostaje.
DOKAZ - 1/.2/1 -. [0]0/.1/1/.1/0=0/.2/0 ili
1/.2/1 -. [.3]0/.1/1/.1/0=0/.2/0

1/.2/1 -. [1]0/.1/1/.1/0=0/.1/2/.1/0 ili
1/.2/1 -. [.2]0/.1/1/.1/0=0/.1/2/.1/0

1/.2/1 -. [2]0/.1/1/.1/0=0/.1/1/.3/0 ili
1/.2/1 -. [.1]0/.1/1/.1/0=0/.1/1/.3/0

1/.2/1 -. [3]0/.1/1/.1/0=0/.1/1/.1/1/.2/0 ili
1/.2/1 -. [.0]0/.1/1/.1/0=0/.1/1/.1/1/.2/0

Opšti oblik a -. [q]=c ili a -. [.q]=c. znak -. treba dodati da je u pravugoniku kao na slici