- Poruka
- 237.269
Nesto mi se cini (a voleo bih da gresim) da postoje ljudi koji zapravo uzivaju u mrznji. Kao da je to ono sto im hrani dusu i bez cega bi se ustvari osecali prazno. Necu reci nista novo ako primetim da je to jedno nezdravo osecanje koje razdire upravo onog koga je to obuzelo. Dosta ima slucajeva da on toga nije ni svestan. Objekat mrznje je sasvim spokojan ako nije doziveo da prema njemu ona bude iskazana i zato mrzitelj, sasvim svestan toga oseca nagonsku potrebu da svoje osecanje demonstrira objektu. Ako bi mu ovaj na isti nacin uzvratio tad bi mu bilo lakse jer bi sebi na taj nacin obezbedio opravdanje. Prava nevolja za njega medjutim nastaje ako objekt mrznje otvoreno odbije da mu uzvrati na isti nacin ili ga potpuno ignorise. To ga onda cesto dovodi do provale besa i na kraju do nekontrolisanih i nepredvidljivih spoljnih izrazenih reakcija. Ovo je zapravo odgovor na pitanje zbog cega je sovinisti mnogo blizi isti takav s druge strane nego neko umeren s njegove iako je to na prvi pogled nelogicno jer su u drugom slucaju u pitanju sunarodnici. Ipak, posto njegovu dusu mrznja upravo hrani ona mu je dobrodosla bez obzira s koje strane dolazila. Kao sto znamo, ratovi u Bosni i Hrvatskoj su zavrseni pre skoro 18 godina. To je mnogo vremena, dovoljno da se neke stvari slegnu i da se pocne zrelo razmisljati o buducnosti. Sem toga, cini se da zapravo vecina danasnjih zagovornika mrznje u to doba jedva da je dosegla do neke predskolske ustanove, ako i dotle.Sta ih onda vodi ka tome, ako ne licno iskustvo kojeg cesto nije ni bilo. Odgovor bi trebalo potraziti u nesnosljivoj ekonomskoj situaciji koja kao sto je poznato generise vecinu frustracija savremenog ljudskog bica. Takvo bice je onda podlozno svakovrsnim manipulacijama. U osnovi svakog sovinizma je zapravo manipulacija patriotskim osecanjima. Resenje za ovaj problem je u sirem povezivanju sa zemljama regiona i celog kontinenta. Ovo dovodi do povecanja sansi svakog pojedinca i time mu pomaze u oslobadjanju od frustracije. Mogucnost putovanja i upoznavanja razlicitih kultura je takodje veoma znacajna. Upravo jedan od motiva za sveukupno ekonomsko povezivanje je i bio prevazilazenje frustracija kojima su bili optereceni mnogi evropski narodi. Nismo dakle mi jedini koji smo imali (ne)priliku da se suocimo s takvim problemom. I tamo se s vreme pojavljuju mrakobesni tipovi koji zagovaraju izolacionizam, promovisu mrznju i otvoreno, cak s ponosom demonstriraju svoju zarobljenost prosloscu i uopste ogranicenost po mnogo pitanja. Srecna je okolnost u tome sto su tamo nacije na visem nivou svesti nego sto je to bio slucaj pre pedeset i vise godina. Samim tim postali su velikim delom imuni na nacionalisticku prodaju magle. Nama ovde je teze posto krace vreme zivimo u miru, ali moramo naci nacin da kao nacija prevazidjemo kvazipatriotske obmane i zablude koje uglavnom i sluze podizanju nivoa medjunacionalne mrznje. Tek nakon toga cemo moci da kazemo da se najveci deo naseg srpskog naroda oslobodio uzasne mrznje koja pored ostalog ugrozava i zdravlje nacije, ne samo psihicko. Ili da se narodski izrazim – tad cemo biti normalna zemlja.
...sto ne bismo imali ni te "medjutorovske odnose" da neko drugi spolja tako ne zeli. Neka svako gleda sebe i to je dovoljno.