Мржња

Lord Tywin

Lord Tywin

Veoma poznat
Banovan
Poruka
11.141
Да ли мрзите неке од ваших бивших и зашто?

П.С. Штета што на форуму нема опција анонимних постова, јер знам да увек има фолираже.
 
hirajgoagain:
pa osim ako bi neka psihoanaliza pokazala ne, mada shta bi bili bivsi, al nazovimo ih tako
mislim ne postoji sta bi bilo kad bi bilo, mislim da sve ide jednim tokom
tu smo gde smo
Kliknite za proširenje...

Никад нијеси вољела или се она најгора љубОв тешко прима код тебе.
Сећам се да су ме једном 2 браон ока кришом гледала као да сам јој се покакио на главу.
Муње у очима и минут без трептања. Уловио сам тај поглед, јер је мислила да је не видим.
 
Ne mrzim, ravnodušna sam. Želim im svako dobro. Kao i bilo kome ko je prošao kroz moj život a nije učinio ništa loše. A oni nisu, ti koje sam volela.
A realno niko mi nije učinio ništa posebno loše da bih bilo koga mrzela.
 
Mrzela sam ga jedno vreme.
Zašto? Pa verovatno zato što je na grub način povredio moja osećanja. Vremenom je mržnja izbledela i nastupila je ravnodušnost prema toj osobi.
Priznajem nisam tako savršena kao vi ostali koji znate samo da volite, lepo pričate i da ne nabrajam dalje. Na ovom forumu kao da su svi savršeni.
 
Poslednja izmena:
Gogilli:
Mrzela sam ga jedno vreme.
Zašto? Pa verovatno zato što je na grub način povredio moja osećanja. Vremenom je mržnja izbledela i nastupila je ravnodušnost prema toj osobi.
Priznajem nisam tako savršena kao vi ostali koji znate samo da volite, lepo pričate i da ne nabrajam dalje. Na ovom forumu kao da su svi savršeni.
Kliknite za proširenje...

Možda su neki imali sreće pa niko nije na baš tako grub način povredio njihova osećanja da bi mrzeli. To ne znači da sebe predstavljaju savršenim nego jedostavno ne mrze.
Pre će mi se javiti prezir i gadjenje a ne mržnja.
 
Gogilli:
Mrzela sam ga jedno vreme.
Zašto? Pa verovatno zato što je na grub način povredio moja osećanja. Vremenom je mržnja izbledela i nastupila je ravnodušnost prema toj osobi.
Priznajem nisam tako savršena kao vi ostali koji znate samo da volite, lepo pričate i da ne nabrajam dalje. Na ovom forumu kao da su svi savršeni.
Kliknite za proširenje...

oh bb :mazi:

ja sam nesavrsen :rumenko:
 
Subudai:
Да ли мрзите неке од ваших бивших и зашто?

П.С. Штета што на форуму нема опција анонимних постова, јер знам да увек има фолираже.
Kliknite za proširenje...

Ne mrzim. Mogu samo da ne volim.

Tako sam vaspitana, takva sam karakterno.

Priznajem, neke stvari su mi izuzetno teško pale, bolele me i do Kostiju ogolele.

Ja i dalje nisam umela & mogla da mrzim.

Mogla sam da ne razumem, da mi ostane neshvaćeno, nerazumljivo i u meni nepomireno...to sve da, ali Mržnja kao takva, ne.

Nemam ja dva Srca. Imam jedno, koje je najdivnije volelo, vrednovalo, želelo i nadalo se..Dok je moglo. Dok nije shvatilo da nema više čemu da se nada .

Zbog tih stvari sam Ljuta na sebe, jer u sveopštem Osećaju, nisam primetila šta sam trebala.

Ako mi je za Utehu, što mi je u tim momentima davalo Snagu...da su Svi...ali Svi momci koje sam volela, sa NJima se zabavljala, bili u mojoj Kući, bili upoznati sa mojom bližom i širom Porodicom, moji Roditelji ih primali u svoj Dom, kao svoju rođenu decu. Kao svoje Sinove.

Tu mi je samo žao Roditelja. Što su pljunuli na sve to njihovo.

Jer možeš sve, ali bar ti Ljudi su zavredili Poštovanje, Divljenje i Respekt, jer kada primiš u Kući nekoga na Reč svoga Deteta, znači ti si Stranac za te Ljude, barem Oni nisu to zaslužili.

Kada sve sagledam...trebala bih da osećam Mržnju. Zato što sam se osetila izneverenom, laganom i izdanom.

Trebala bih da osećam Prezir, jer mi se gadi to.

Trebala bih...da me to ne boli. A, boli me.

I uvek će.

Čak i kada sam grešila, znam u čemi i koliko...uvek sam nastojala da ispravim. Popravim. Niko nije nesagrešiv i nesalomiv.

Ako sam igde čista pred Bogom, onda sam u tim stvarima.

Trebala bih sve to zajedno...ali ne mogu, sve i da hoću. Ne mogu. Srce ne može. Nešto u meni nikada neće moći i dati na to. Pa to ti je. Takva sam. Nepopravljiva.

Jednostavno, tako je kako je.

Držim na Dlanu ono što nekada voleh. Negde ja to nikada neću uspeti jasno da vidim, a znam i zbog čega.

Nema potrebe za anonimnosti postova, moji su svi javni. I ono što jesam proživela. I odživela. I toga se ne stidim. O tome pišem i uvek ću.

Pametan se uči na tuđim greškama, a manje pametni...Na sopstvenim.

Sećam se, kada je sve kulminiralo, nikada neću zaboraviti Oči Oca, kada smo plakali zajedno. Ja jer ne mogu da zaboravim, On jer ne može da me gleda kako sam nestajala. "Pusti , Jelena, Dete, doći će drugih...(neću spomenuti ime)" "Tata, teško mi je. " "Znam, Jelena ..Dete, i meni je. "

Uvek kada se toga setim, dođe mi da umrem. Zato što su svakoga primili i ispoštovali, kao svoje Dete.

Tu osećam Stid & Sram, jer krivim Sebe. Što su u mene imali toliko Poverenja, da ću ja umeti dobro da procenim, ko nam je Prag prelazio.

Taj Pogled Oca nikada neću zaboraviti. I to me duboko isto muči, na sve ovo povrh.

Sretno im bilo.

Toliko.

:hvala:
 
Da me je izbacila iz kuce, uzela decu i auto, i otisla sa mojim najboljim drugom a meni da je 50 i da nemam posao a da moram da placam izdrzavanje, pa i da je mrzim. Nijedna mi nije toliko zeznula da je mrzim cak i kada nismo zajedno, jeste, pravile su me budalom, manipulisale, lagale, vredjale i sl., ali neka osoba mora da mi bas unisti zivot da bi je zamrzeo, a to se na svu srecu nije desilo.
 
Ne mrzim nikako, ta osobina je za mene nepoznata, daleko da je bio savrsen zivot oko mene, bas daleko od toga, mogu samo da osecam razocarenje, tugu, ceznju, a kad prodje odredjeno vreme onda ni to ne osecam...
Hvala Bogu na tome sto ne mrzim, bas, hvala mu...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top