Najveći strah Viktorijanaca bio je da budu SAHRANJENI ŽIVI!
Zato su smislili ovaj BIZARAN PREDMET
Život u viktorijanskom dobu nije bio nimalo lak. Osim svakodnevnih nedaća, opšteg nedostatka higijene i bolesti koje su harale
i često desetkovale stanovništvo, tu je bio i strah da ćete, kada jednom završite ovozemaljski život, zapravo biti "živi sahranjeni".
Na početku 19. veka, medicina je još uvek bila u povoju. Stoga je među stanovništvom Evrope vladao strah da ljudi mogu biti
sahranjeni živi.
Novine toga doba bile su preplavljene ovakvim pričama, a ni doktori nisu uvek uspeli da naprave jasnu razliku između smrti i kome.
Učestalost ovakvih sumnji podstakla je slikara Antoana Virca da naslika jedno od njegovih najpoznatiji dela. Na slici je prikazan
pokopan čovek koji se posle teške bolesti budi zarobljen u svom grobu.
Zbog toga je pronalazač i grof, Mihael de Karnis patentirao izum, poznat kao sigurnosni kovčeg.
Ova konstrukcija, osim što je vršila primarnu funkciju mrtvačkog sanduka – sahranjivanje, imala je i veliki
broj dodatnih funkcija.
Kovčeg se zvao “Le Karnis” i bio je konstruisan tako da pruži spas preživelima, iako su bili u agoniji. Na
njemu su bili postavljeni zvončići i pištaljke koji su imali funkciju alarma. Kovčeg je imao oprugu čije bi
pokretanje omogućilo oslobađanje iz groba.
Zbog svoje niske cene ali i svrsishodnosti, izum je bio vrlo tražen.
Francusko društvo za higijenu, odobrilo je korišćenje ove sprave, a Londonska asocijacija za prevenciju
prerane smrti bila je jedan od pokrovitelja izrade. Uspešno iskorišćena sprava bi se mogla koristiti iznova,
a grobarima je bila laka za prenos.
Ipak, “Le Karnis” je vremenom izgubio podršku. Kovčeg je bio nefunkcionalan na zvaničnim prezentacijama,
a često bi tela u fazi raspadanja pritisnula oprugu i “ustala” iz groba.
Ugled pronalazača je bio uzdrman, a on nikada nije mogao pa plasira svoj izum u SAD.
Ipak, mnogi smatraju da izraz “Zvono kao spas”, potiče upravo iz ovog perioda.
