Mrmoti su fenomenalni

[aleksandarhakler1992]

Kako stoji, rukicama drzi hranu i jede...

 

[Moje ime je Đurđija.]

Mrmoti su poznati kao najveće spavalice među životinjama. Oni prespavaju čitavih 9 meseci godišnje..

Veličine su oko 50 cm i težine oko 5 kg. Žive u planinskim područjima Evrope, Azije i Amerike. Vrlo su bojažljivi i plaše se ljudi. Kada su u blizini čoveka, mašu repovima i škrguću zubima da bi upozorili druge članove svoje kolonije na njegovo prisustvo. Takođe znaju biti i veoma velike štetočine. Kao i svi drugi glodari, i mrmoti imaju prednje zube koji neprekidno rastu, pa moraju stalno nešto da glockaju da bi ih turpijali. Izuzetno dobro i vide i čuju.

Tokom tri letnja meseca kad ne spavaju -- mrmoti su u potrazi za hranom, podižu svoju mladunčad i rade na tome da se dovoljno ugoje i stvore naslage kako bi se pripremili za narednu zimu i dug zimski san.

Obično žive u grupama. Tokom hibernacije, odrasli mrmoti prave gomilu sa mladima i tako povećavaju njihove šanse da prežive. Mužjak zatvara ulaz jame sasušenom travom i zemljom i tako sprečava ulazak hladnoće. Pre nego što započnu zimski san, mrmoti isteraju svu progutanu hranu iz creva i popiju ogromnu količinu vode. Ovako potpuno ispražnjenog želuca i čistih creva, sklupčaju se tako da im njuška dodiruje rep, i zapadnu u dubok san.

Za to vreme zimskog sna, njihova telesna temperatura spadne na samo jedanaest ili dvanaest stepeni. Smanjuje se i broj otkucaja srca. Izračunato je da za vreme zimskog sna mrmot u mesec dana udahne 71.000 puta, a to znači gotovo isto toliko koliko za samo dva dana aktivnog života. Budi se iz sna u proleće i tada je vrlo slab jer za vreme sna potroši svu masnoću nakupljenu ispod kože.

U proleće kreću pripreme za odgoj mladih. Mladunčad mrmota se rađaju potpuno slepa i bez krzna. Četiri nedelje od rođenja, oni dobijaju sposobnost vida i samostalnog kretanja, pa ih majka izvodi iz jame i počinje da kopa novu. U nju pušta svoje mladunce i uči ih kako da beže u sporedne hodnike nakon što ona zazviždi.

Mrmoti su usamljene životinje i nisu preterano društveni. Oni se "druže" pretežno sa članovima svoje populacije i to u svrhu parenja. Ipak, kao vrsta, oni čine sve kako bi zaštitili jedni druge. Ali unutar svoje kolonije zna da bude i "familijarnih rasprava", kao što se vidi na slici ispod..

Zanimljivost u vezi mrmota je i da oni imaju i svoj dan

To je američki Dan mrmota, koji se u SAD obeležava 2. februara.. i bazira se na verovanju da na taj dan mrmot izlazi iz svoje jazbine da "predvidi" vreme. Predanje kaže da ako glodar vidi svoju senku na 2. februar, uplašiće se i vratiti natrag u brlog, i to onda znači da će zima potrajati još šest nedelja. Ako je ne vidi, proleće je na putu.

Iako većina američkih država uzgaja svoje mrmote za ovaj praznik, samo jedan mrmot je onaj pravi: Panksatoni Fil koji živi u Panksatoni gradiću u Pensilvaniji (drugi deo imena, "Fil" dobio je po kralju Filipu).

Svake godine, hiljade turista se sjati u ovo mesto "na kraju sveta" kako bi učestvovali u posebnom prazničnom programu.

A kako je sve to počelo?

Pre više hiljada godina, kada su animalizam i obožavanje prirode bili jedine religije, ljudi sa područja Evrope, danas poznati kao Nemci, verovali su da jazavac ima moć da predvidi dolazak proleća.

Mnogo vekova posle saznanja da jazavac, kao ni jedan drugi stanovnik šume, ne može da predvidi vreme, prvi Nemci su se doselili na američko tlo i tamo posejali svoju tradiciju. Nažalost, u Pensilvaniji nije bilo jazavaca, pa je mrmot poslužio kao dostojan zamenik.

(Kod nas u Srbiji, to radi mečka Božana, ako se ne varam.. na Sretenje. )

_______________________________________
(izvori: nationalgeographic, wikipedia, 021)