Mračna tajna poslednje noći Merilin Monro

Nina

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
384.120
265035_profimedia0094521519_ff.jpg


Merilin Monro, rođena 1. juna 1926. godine, ostaje neprolazni simbol ženstvenosti, glamura i tuge 20. veka.
I danas, decenijama nakon smrti, njeno lice krasi naslovne strane, a misterija njenog kraja ne prestaje da intrigira svet.

Noć između 4. i 5. avgusta 1962. godine u Brentvudu donela je kraj jedne ere. Merilin Monro je pronađena mrtva u svojoj vili u Los Anđelesu.
Njena kućna pomoćnica, Junis Mari, zabrinula se kada je svetlo ispod vrata spavaće sobe ostalo upaljeno dugo u noć.
Nije dobijala odgovor, pa je oko 3.30 pozvala psihijatra, dr Ralfa Grinsna, koji je kroz prozor ušao u kuću.

Zatekao je stravičan prizor: Merilin je ležala naga, licem okrenuta prema krevetu, sa telefonskom slušalicom stegnutom u ruci,
kao da je pokušavala da nekoga dozove u poslednjem trenutku. Pored kreveta su ležale prazne bočice lekova - barbiturata i hloral hidrata.
 
Zvanično samoubistvo, nezvanično - večita sumnja

Istražitelji su smrt proglasili "verovatnim samoubistvom usled predoziranja". Ipak, od prvog trenutka javnost je bila podeljena.
Zvučalo je previše jednostavno, previše uredno. Za mnoge je njena smrt bila mnogo više od lične tragedije - bila je politička, medijska, pa i metafizička.

Merilin je, po tvrdnjama mnogih, bila upletena u afere sa predsednikom Džonom F. Kenedijem i njegovim bratom Robertom.
Te veze su, veruju teoretičari zavere, možda nosile i tajne koje nisu smele biti izgovorene. Možda ni preživljene
 
Kome je pokušala da se javi?

Telefonska slušalica u njenoj ruci postala je simbol jedne od najvećih misterija pop kulture. Kome je zvala?
Da li je uspela da uspostavi vezu? Ili je ta slušalica bila tek nemo svedočanstvo nekog prekinutog plana?
Jedna od poslednjih osoba s kojima je razgovarala bio je glumac Piter Loford, zet Džona Kenedija. Po njegovim rečima,
Merilin je delovala zbunjeno i iscrpljeno, kao pod dejstvom lekova. Molio ju je da pozove pomoć, ali je ona navodno samo ponavljala:
„Zbogom, Piter. Zbogom, Piter.“

Pojavile su se i tvrdnje da je pokušala da stupi u kontakt sa Robertom Kenedijem, koji se tog dana nalazio u Kaliforniji.
Nije potvrđeno da su razgovarali. Međutim, svedoci su tvrdili da su te večeri u blizini njene kuće viđeni nepoznati ljudi i automobili.

Istražitelji su se suočili s nizom čudnih okolnosti. Telo Merilin Monro bilo je, prema svedočenjima, oprano pre dolaska policije.
Soba je bila zapanjujuće uredna, bez tragova koji obično prate smrt izazvanu predoziranjem, poput povraćanja.
Postavilo se pitanje: da li su lekovi uneseni na drugi način - možda ubrizgavanjem?
 
Dnevnik koji je nestao
Među najzagonetnijim elementima istrage bio je i nestanak njenog dnevnika. U toj beležnici, kako su tvrdili bliski ljudi iz njenog okruženja,
Merilin je zapisivala svoja razmišljanja, susrete s moćnicima i informacije koje su možda bile previše opasne da bi bile poznate.

Nakon njene smrti, dnevnik je jednostavno nestao. Nikada nije pronađen. U teorijama koje pokušavaju da objasne njen kraj,
upravo taj dnevnik postaje ključ koji bi, možda, rasvetlio poslednje sate života najveće filmske zvezde svog doba.

Mit koji se ne da objasniti
Merilin Monro nije bila samo glumica. Bila je simbol vremena, ogledalo američkog sna i noćna mora onih koji su pokušavali da ga žive.
Njen kraj ostao je obavijen velom nedorečenosti, tajni i sumnji.

I kao što to biva sa ikonama - možda nikada nećemo znati celu istinu. Možda je u tome i bila njena poslednja uloga:
da zauvek ostane zagonetka, uhvaćena između svetla reflektora i tame iza zavese.(direktno)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top