(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MOZGALIČICE
(zapisi misli u vremenu)
- U prvi moment, lepota od ružnoće poružni. To je faktor iznenađenja koji ružnoća koristi, ali nesvesno, po inerciji svoje suštine. Malo kasnije, oporavljena, lepota još lepša pored ružnoće izgleda, po inerciji svoje suštine.
Naučih da u susret svim ljudima ne trčim srcem. Napokon sam pravo žensko. Ne želim da poružnim
………..
- Ne razumem pljuvanje po svakome i svačemu, kritikovanje. Ama, čita se, sluša, priča, ne da bi se znanje, svest, razumevanje, ili ne daj bože, samopopravak u nekom smislu učinio, nego da se nađe pljuvački razlog. Disciplina “pljuvanje u dalj u štekćućem rotirajućem zamahu” ne bi li se svi dohvatili, je sveprisutna, postade skoro tradicionalna. Al’ dobro, pljuvači po ubeđenju bar nemaju šećernu bolest, ne suše im se usta. A bre, ako i imam da kažem nešto, kažem šta imam, skupim pljuvačku, popljujem, okrenem se i idem dalje u nešto lepo, stvaralačko. Iako pojedini ne veruju, ima toliko lepših mesta, ljudi, osećaja, posla, rada, ideja od života u pljuvaonici u kojoj ništa ne raste, ništa ne niče.
…………
- I zvocanje ne podnosim. Kad svaku priliku neko koristi da zameri, da juri greške, da pametuje, da nabije nekome nešto na nos, da se svađa, da napada, da povredi drugog, ili stavlja druge pred svršen čin koji isključivo i samo njemu odgovara. I ovo ne važi samo za žene. Aaaa, ne
Samo se okrenem i odem.Razumem da je to nekad potrebno, spram situacije u kojoj se nađemo. Ne pričam o tome, već govorim o tome da je to način života, znači svakodnevica, u porodici, na poslu, među prijateljima. Ta stalna agresija samo otera toleranciju i razumevanje. Na kraju, u ringu, u borbi koja traje 24 sata, ostaju samo istovetnosti dok se ne poubijaju međusobno. Tako i treba. Oni se bar razumeju.
…….
- Učim se miru u sebi. Mislim da sam se dosta promenila u tom smislu. Takođe mislim da nikada neću do kraja uspeti u ovom naumu, jer mi je stalo do ljudi, a tu onda nema apsolutnog mirnog prihvatanja. Ipak, i ovo je dobro. Zadovoljna sam sobom. Čak, jako zadovoljna.
Učim se da kažem “baš me briga”, "polako Ljiljka". Da li je to sebičnost? Jeste, ali realna sebičnost.
"Moja potreba za davanjem bila je pravi porok koji ipak nije bio potpuno razoran. Možda mi je takvo negiranje sebe pomoglo da se pronadjem. Koliko god davala drugima, nisam se izgubila. Ali rasipala sam se." Anais Nin
Lepota ne može nestati jer je osnovni deo neke ličnosti, kao i ružnoća. Samo lepotu treba usmeriti van ružnoće, zato što se ružnoća lepotom tuđom hrani. I dok ružnoća zadovoljno brekće punog stomaka, lepota gladuje.
Ne sudim, ne kudim, jer ima ko vaga, ima ko sudi, dosudi i presudi….a, ja, samo konstatujem, u sebi uglavnom složim sebe, nekad i zapišem samoslaganje, okrenem se i odem.
Ne rasipaj snagu i pamet na stvari i ljude koje ne možeš promeniti, jer onda sigurno nećeš stići da uradiš stvari koje možeš promeniti….reče neko, ko je bio dovoljno pametan da iz svog iskustva pouku izvuče.
PS Dobro jutro blogeri
lep i uspešan dan 
