(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MOZGALIČICE
1. Od svih jednoumlja, pratim samo svoje
2. Dobar čovek (karakterno dobar) nikada ne zaboravlja kada mu neko dobro učini.
Loš takodje dugo pamti....sebe, tj. tren kada je on drugima neko dobro učinio
3. Dobar čovek nikada svoja dela ne pominje, ne hvali se, posebno ne onima kojima ih je učinio.
Loš, se ubi od samohvalospeva i stalnog veličanja sebe samoga...ebiga, svi ćute, pa on da razbije monotoniju.
4. Dobar čovek je stoga dugotrajan, tačnije istrajan u dobroti jer je ona sastavni deo njega.
Loš je kratkotrajan, ali na žalost, dugo traje i razmožava se, majkumu, ko ameba
5. Ako je neko rđav prema meni, ne znači da i ja moram biti takva prema njemu, jer ne želim biti kao ta osoba, što nikako ne znači da sam slaba, već samo da sam drugačija, ili da mi do rđavosti nije stalo.
6. Dementne osobe nisu "jadne"....one su sretne u svojoj nesvesnosti (što je retka blagodet za bolesne ljude), a svi oko njih preopterećeni nesrećnošću svoje svesnosti....to je filozofija demencije kao bolesti. Zato postoje granice na kojima su graničari ovi svesni.
Bože, što sam ovo lepo i tačno rekla
PS Sve ovo je samo život....običan i pretrpan životom.
.......život koji je počeo da zeva, al' ne dam se bar dok ne završim vince 
