(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MOZGALIČICE
(zapis misli koje nastaju vremenom iz svačega)
Pružena ruka ne znači uvek „daj mi“ nego i „izvolite“.
Samo suštinski sebični ljudi u njoj uvek vide „daj mi“ te s podozrenjem i pitanjem „opet nešto tražiš“ gledaju u ruku koja je ka njima pružena dok svoje pesti drže čvrsto stisnute kao mengelama stežući svoj duh i dušu.
...................
Samo kada gledaš sa strane, kao posmatrač, onda možeš razumeti, naravno ako si sobom sposoban, nečije ponašanje, jer ne osećaš bliskost i potrebu koje te sputavaju.
........
Mnogo je teško kada Čovek – prijatelj (mislim na oba pola, a to je onaj koji te vidi, sa kim pričaš, od kog uzimaš i kome daješ, neko blizak, mio, neko kome trčiš da se pohvališ, da ga obraduješ ili u utehu njegove snage pobegneš kada te život slomi, neko čiju misao, reč i delo ceniš a i on tebe i koga zbog svega ovoga poštuješ), umre pa se rodi čovečuljak – poznanik (onaj koji samo prodje pored tebe praveći se da te ne vidi pa mu registruješ samo ledja), pa onda i ovaj umre i rodi se čovečuljčić – prolaznik.
Kad prestane da bude teško.......e, onda si i ti umro.
Umre se tek kada ti više nije stalo a boli samo onog koji duže živi...a i on izumre jer se pravilno ne hrani
...............
Sve što se pravilno hrani živi....i telo, i duša i duh i naravno svaki vid povezanosti medju ljudima.
Sve što se pravilno ne hrani...crkava bre i tu ne pomaže nikakvo beganje u filozofiju.
............
Svaki ozbiljan osećaj, da bi živeo, traži pravilno i zdravo hranjenje...osim zajebancije. Njoj je dovoljno i da s nogu mezetne kad natrči na nekog fast food zajebanta
PS Dobro jutro lepi svete .....ponedeljak.....i ime mu je dugačko...kad će se smrkne da polegamo
