(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MOZGALIČICE
(zapis misli koje nastaju vremenom iz svačega)
Talenat za življenje je lepo i relativno stabilno (jer smo sami stabilni i duhom lepi) trajati ceo život a ne samo na momente ili u kratkim intervalima. Kratka, euforična vremena imaju svi ljudi i ona su potrebna zarad duha, psihe i odredjivanja prioriteta jer zasjaju tako jako da obasjaju mnoga naša vremena.
Ali, ako ti kratki intervali postanu način života, način življenja, a to postaju samo kod onih osoba čiji karakter to dozvoljava, onda grubim, površnim posmatranjem dolazimo do zaključka da postoje dve vrste ljudi:
-dugoprugaši.....oni su kao one stalne zvezde na nebu...stabilnost trajanja
-kratkoprugaši.....oni su kao zvezde padalice
I dalja posmatračka analitika vodi u ovo:
-dugoprugaši umeju reći "izvini", "treba mi pomoć", vode računa da ne povrede namerno, umeju da predju ćutke preko mnogo čega pa i kad malo otkaće i ljute se. Takvi su jer im je do trajanja stalo i realno shvataju da su lagane promene, pa i njih samih, neminovne. Oni su graditelji spremni da ulažu dok veruju da imaju u šta.
-kratkoprugaši nikad ne kažu "izvini" jer smatraju da su uvek u pravu a majstorstvo im je u tome da svoje greške, kojih su u nekim trenucima svesni, prikrivaju napadom na drugog. Nikada nisu krivi. Takvi su jer im se ne isplati da iz svog ćoška izlaze za tako malo vremena, niti da sebe menjaju zarad trajanja jer i ne znaju šta je to.
Zaključak...kojom god prugom da idete, svaka ima kraj
PS Dobro vam jutro
pa u daaaaan 
Šala mala....sa svoje pruge želim dobar dan 
na čitanju i grudvanju 
)
: podele, lajanje, napade, odbranu, ujedanje.. 
, šta bi bilo da se drugačije zove..
