(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MOZGALIČICE
(zapisi misli iz svačega)
DARIVANJE
Lepota darivanja, tj. davanja, je u nama samima, jer dajemo onda kada imamo šta lepo dati....dajemo sebe radi. To može većina ljudi, jer većina voli da svoj lepi lik gleda u samoogledalu. Tako i treba. U suprotnom, ovaj svet bi bio mesto samo ružnih likova, mada i njih ima previše. I to tako treba, ako ništa drugo, a ono radi toga, da svaka lepota izgleda još lepše pored ružnoće.
Prava vrednost darivanja, tj. davanja drugima, je u nama samima, ali tek kada sebe u trenu sklonimo zarad drugog, kada u trenu pronadjemo ono što drugome tada treba i to mu darujemo ...dajemo drugoga radi ono što on tada može da prepozna. E, to ne može svako, već samo onaj kome je do drugih stalo.Svako drugo davanje u tom momentu je toj osobi badava, tačnije, to je davanje sebe radi a ne te osobe radi.
Upravo zato, što je potrebno sebe skloniti u datom momentu koji je drugi odredio, sebe prilagoditi drugome, većina osoba koja za to nije sposobna, svesna je te svoje nesposobnosti. Najveći problem je što tu svesnost ne menjaju, ali pronalaze milion razloga da svoju lenjost i sebičnost duha i duše opravdaju, najčešće uvijajući je u lep ukrasni papir filozofskim misli pred samim sobom ili pred drugima, ako je potrebno, ili u šalu, i sve to opet sebe radi. Da li idu napred u duhovnom smislu? Ne......da li idu nazad i ustom smislu.....da.
Zbog retkosti takvog dara, davanja drugoga radi, vrednost mu je neprocenjiva, zato što osobe koje to mogu, na taj način, pokazuju čitav spektar dobrih karakternih osobina, koje naravno, po inerciji, te osobe primenjuju i u ostalim segmentima svog života, dodirujući tom lepotom karaktera na razne načine razne ljude oko sebe.
Darivanje drugoga radi je pravi dar, a blagoslov imati oko sebe takve osobe.
PS Težište pisanja je u davanju kada je nekom drugom teško, a ne kada je neko sretan, razdragan, jer smehu i veselju niko ne okreće ledja, osim jako tužne osobe koja se tada samo skloni da drugima ne kvari. Nevolji, tuzi, očaju, teškim situacijama u koje nas život sve gura, samo daroviti okrenu lice.
PSPS Da se ne lažemo, i ovaj zapis je samo lep ....davanje sebe radi, tj. samozapisivanje i stvaranje na početku nedelje
PSPSPS Dobro vam ponedeljkasto jutro..
..divan vikend je prošao, ostavljajući lepe tragove 
....uživajmo u njihovoj lepoti izmedju redova rada....dodje mu kao ....gibanica...pa prijatno 
