МОЖЕШ

Можеш срце да отвориш, расклопиш,
сваки део ми одшрафиш,
сломиш као стакло и бациш,
па опет саставиш, затвориш
и кажеш да ме волиш.
Ништа нећу рећи, ништа нећу осећати,
Ништа своје ти нећу дати, нити те проклети.
Јер сам сузе осушила,јецаје и крике угушила,
На ветру сећања душу,као крпу, осушила.

 

[EGYPTIAN CAT]

Veoma lepo, osecajno i sjajno pretvoreno u stihove.

 

[gagili48]

Prelepo...bravo!...

 

[Magdalina]

Prava pripadnost je samo u slobodi...svako primoravanje, svojatanje, prigrabljivanje samo za sebe je beg od sopstvene praznine i želja da se ispuni nečim ili nekim drugim što želimo samo za sebe.
Ali šta nam ostaje kad "utamničimo" svoj plen požude? Ono što je suštinsko izostaje i ostaje puka forma, dok duh odlazi i "diše gde hoće"...
Zaista si postala majstor da preliješ osećanja u reči i duboke istine duše u prelepe pesme...

 

[pely]

Sva si iskustva pokupila,
u svoju bošču spustila
i na put se spremila...

 

[spiholog]

Hvala devojke na divnim recima razumevanja i podrske

 

[lejla.al.dbuni]

Veoma lepi stihovi..
I ovaj "dopunski" stih Pely,savrseno se uklapa kao zavrsnica pesme..

 

[EGYPTIAN CAT]

@Pely - sjana fotka. Svaka cast ako je tvoja . Autorku stihova na blogu vec sam pohvalila .