Možda...

Možda ovde nisam ni bio.
Možda me nikad nije ni srela.
Možda i jesam. Možda sam snio.
Možda je sudbina drugačije htela...

Možda ću zvati. Možda će čuti,
Urlike moje u hladnoj samoći.
I možda stvarno, istinski sluti,
Koliko patnje mi donose noći.

Možda će sutra u čemernom trenu
Otkriti vidik za željenu sreću.
I možda već danas, kad cvetovi svenu,
Nikad i ništa tražiti neću.

Možda ću nekad voleti "sutra".
Kad postanu pusti prolazni sati.
Možda ću tada dozivati jutra
Koja mi sreću ne uspeše dati.

Možda ću prestati da vodilju sledim.
Pustiti vreme da klizi niz dlan.
Možda ću hteti da tonem i bledim.
Da dopustim sebi da potisnem san.

Možda ću jednom savladati sebe.
Preplivati more, postisnuv strah.
I uz poljubce njene pobeći od sete,
Rušeći tugu uz njen nežan dah.

Možda će život tad postati draži
Sam poljubac topli otopiti led,
Možda će onda nestati laži,
I možda ću tada zavoleti svet.

 

[MathPhysics]

Opet nešto ljubavno.

 

[Nemi Sufler]

Mozda je ljubavno ...

 

[Zakasneli]

 

[MathPhysics]

Mozda je ljubavno ...

Upravo, jako dobro primećeno.

 

[MathPhysics]

@Zakasneli

Hvala na čitanju mog bloga i pogodnoj slici.

 

[zxy]

Ko može pouzdano da zna
opgovore na sva ta pitanja
ponekad kad se pojave sećanja
zapitam se dal sam to stvarno bio ja
a isto kad mislim na sutra
neizvesno je sve osim reči ...možda

 

[MathPhysics]

O kolega zxy, nema te na mom bloguj nešto... Doduše, nema ni mog bloga nešto u poslednje vreme.

Istina, "možda" je sve što možemo reći o svetu, a da budemo u pravu.

 

[Riada]

"Ko zna ,ah niko, niko ništa ne zna. Krhko je znanje!"
reče D. Cesarić i meščini bi u pravu...Math...lijepo je što si ponovo ovdje

 

[MathPhysics]

Hvala na komentaru Riada. I mene raduje što sam opet među vama.