(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MOŽDA
Reči su najmoćnije
od sve pametne snage ovoga sveta.
“Možda” je čudna reč
menja značenje i oblike
snagu i moć
od čoveka do čoveka
od sna do sna
od tebe do mene
ponekad, znaš....
pobegne i od sopstvene sene
tek strah je drevni skola
ma to ona beži od ranijeg bola
I samo je istina čista i gola
Može spasiti novoga bola.
“Možda” je čudna reč
Tek početak sna može biti
Osećaj još snen se u njoj može skriti
Nadu oživeti, snagu dati
Osećaj da vrediš, osećaj da značiš
Nekom nešto…..ma koliko malo
“možda” bi mu tada život dalo.
“Možda” je čudna reč
strašljiva il' jaka
odlagajuća, vrela ili jedva mlaka
umiljata, nadajuća il' blaga
tek... u njoj je ogromna snaga.
A ja.......ne volim je jer krije se
bez obzira kojim putem me vodi
oko voli da vidi put kojim hodim
da znam...hod da ubrzam ili usporim
da potrčim ili korak u predahu da stane
ma ne volim "možda" kada mi u život bane
jer za "možda" vremena nemam
da se mislim i trošim na njega
život je samo jedan....
za strepnju isuviše vredan.
PS Dobar vam dan
