''Морао сам да се одселим...''

[Silent Bob]

Svaka casti izuzetcima, ali ja mislim da je ova tema uglavnom lecenje kompleksa "nesvacenih" (u prevodu - strebera)...

 

[Breaking. Benjamin]

Bobi bre ne lupaj, ja nisam nikada bio streber.
Dobro, do petog osnovne, otada je sve krenulo svojim tokom....
pa ja sam zlostavljao strebere

 

[Silent Bob]

Iskreno, nisam mislio na tebe.

 

[Emily_Bg]

Meni svi kazu da se nisam uopste promenila.......ali skoro me je nazvala jedna drugarica iz srednje,i trebala joj je neka usluga i kao predlozila je da se par nas nadjemo na kafi,posto je ona zadrzala neke kontakte.I tako gledam ja te moje drugarice i mislim se u sebi ne bih ih prepoznala na ulici.......ova jedna izgleda 10 godina starije,u prvi mah sam pomislila da je tu dosla eto cisto onako,ova druga je uradila sve moguce plasticne operacije tako da ne lici na sebe........ma svi su se promenili.A drustvo iz osnovne se skorz rasulo,na sve 4 strane sveta,jedino sto vidjam par njih koji idalje izve u kraju.A najjace je bilo,pre neki dan idem ja na roditeljski sastanak,i stojim u skoli i gledam jednog tipa,divim se u sebi kako dobro izgleda.Kad tip meni prilazi,smeje se i kaze pa daj kako me ne prepoznajes.Kad ono moj drug iz razreda iz osnovne skole.kao klinac vazio je za cutljivog i smotanog decka,a sada...........mmmmmmm

 

[Enfroz2891.]

Iskreno, nisam mislio na tebe.

A jel si ti bio "popularan"?
Evo,vetj na naznaqu ti zavidim.....

 

[Silent Bob]

A jel si ti bio "popularan"?
Evo,vetj na naznaqu ti zavidim.....

Nope. Ja sam bio sasvim prosecan decko. U mom odeljenju nije bilo siledzija i strebera. Valjda sam imao srece. A ti?

 

[Enfroz2891.]

Ja sam bio nishta...i to i ostao...ni shtreber ni popularan ni siledzija.

 

[Mannibals]

sVE ZRELO za ugljenokop....

 

[Hellen]

QUOTE=Silent Bob]Svaka casti izuzetcima, ali ja mislim da je ova tema uglavnom lecenje kompleksa "nesvacenih" (u prevodu - strebera)...[/QUOTE]





Можда нисам добро закотрљала тему, па смо се више забавили физичким изгледом. Није то у питању, Није ми жеља била да меримо количину пропасти на туђим лицима и да ликујемо. У питању је тај несклад, раскорак између онога што су (што смо) некада били и онога што су (смо) сада!

Још један од разлога што сам покренула ову тему је што сам пре неки дан причала телефоном са једном од своје три најбоље другарице из детињства, ране и касније младости....



Биле смо врло сличне по ставовима, по погледу на свет....имала је много већу енергију од мене, била је амбициозна, талентована, способна... Увек је била раположена за журке, путовања, дружења....Желела је да буде успешан новинар и већ у средњошколским данима започела добру каријеру....

А онда....живот нас некако полако, постепено одвео на неке различите стране.

Данас је домаћица без дана радног стажа, не мрда нигде из куће, нема никакво лично остварење, претворила се у куварицу и судоперу, потпуно се предала, препустила, запустила....

И то би било сасвим ОК, поштујем свачији избор, па и њен, ако је она тиме задовољна....(мада нисам сигурна)...

Проблем је што сам одједном схватила како моје приче њој звуче страно....а како мени њене приче звуче празно! Кад исцрпемо приче о дечијим болестима, кувању и кућној хемији, ми више немамо о чему да причамо, јер она више није у току са мојим темама... Волим је, прошле смо много тога заједно...али она се претворила у нешто што нико од ње није очекивао...и нема више ни трага сличности са њом некадашњом!

ТО је оно што ме заболи! То што нас је живот тако раставио....
Волела бих да сам је у својим очима сачувала онакву!

 

[Mannibals]

Ovo mi nesto poznato......
--kako se neki ljudi menjaju/ne-....
drago mi je Hellen sto si ovo napisala. Tachno mi se vracja u glavi nesto...
something from the past......something

 

[ariela]

Идем ја тако улицом, овако млађахна, затегнута и напирлитана....кад пролази неки чича и јавља ми се, обративши ми се именом....
Станем збуњена, са мишљу о томе како тај матори, крезубави чилагер зна моје име...кад оно - мој друг из основне! Генерација! :shock:

''Најбољи момци, са корзоа млади лавови, мангупи, угурсузи,
сад су шофери, магационери, крију их мрачни бирцузи....'' :-?

Имате ли некад жељу да никада више не видите све оне нај фаце из младости...бар да бисте их сачували у сећању као у формалину? :-?

Ajoj ja bi strasno volela da mogu da se vidim sa mojim drugarima iz skole...Secam se maturske veceri kad sam neke od njih poslednji put videla...Boze sta se sve izdogadjalo...pa kako smo mogli znati gde ce nas sudbina baciti...samo za treutak da sednemo svi u skolske klupe da se onako smejemo i zezamo...nekako mi se cini da sam ista, da bi i dalje kradom gledala moju tadasnju simpatiju...joj ala sam se sad bacila u sevdah...kud me nadje s ovu temu...