Ponekad, kao danas,
poželim da usnim dok padaju kiše,
da misli moje odmore malo,
i oko moje da ne vidi više.
Na jastuk meki glavu da spustim,
da obavije me mrak gusti,
u perju belom, kao na oblaku,
opet da budem u svom sokaku.
I da bol mine u telu mome,
da niko ništa ne iska od mene,
da pobegnem u san slatki,
da skliznem samo u ponor glatki.
Ne želim da se probudim......a znam da moram
poželim da usnim dok padaju kiše,
da misli moje odmore malo,
i oko moje da ne vidi više.
Na jastuk meki glavu da spustim,
da obavije me mrak gusti,
u perju belom, kao na oblaku,
opet da budem u svom sokaku.
I da bol mine u telu mome,
da niko ništa ne iska od mene,
da pobegnem u san slatki,
da skliznem samo u ponor glatki.
Ne želim da se probudim......a znam da moram
