sanja*
Drevna Kornjača
- Poruka
- 8.706
Dakle, nisu mačke problem, problem je gazdarica i problem su cimeri.
Podstanarim. U oktobru se preselila, pitala prethodno gazdarica jel smeju mačke u kući. Kaže - može.
Kuća u pitanju, ima dvorište, ima drveće u dvorištu, dakle, komotno za pentranje i ostale mačje aktivnosti.
Udomim odmah čim sam stigla jednu žensku macu, septembarsko leglo, malo, otrgnuto sa sise.
Posle ćerka nađe u školskom dvorištu zanimljivog mačorčića, nešto malo veći, verovatno mesec-dva stariji. Najpre ih primitomili, odomaćili, onda povremeno krenuli preko terase da ih puštamo da švrćkaju.
E, tu sad nastaje problem - gazdarica dolazi da javi kako naše mačke nerviraju njenog psa. I zabranjuje da ih puštamo napolje.
Ok, ne puštamo više mačke napolje. Omega (mačorčić) redovno mjauče ispred vrata ili prozora i traži napolje.
Dodatni problem nastaje s čišćenjem sadržaja iz peska za mace, jer sam, recimo, tri nedelje tokom februara bila tokom celog dana na službenom putu.
Cimeri se žale da im smrdi, da mačke moraju napolje (mačke to rade na terasi, inače)
Posle ponovo dolazi gazdarica insistirajući da se mačke izbace jer ih sad čuje i noću kad se jure ili kad mjauknu.
Dakle, na moju veliku žalost, moram nekome da dam mace na koje sam se navikla i koje su sa navikle na mene.
Mace se zovu Omi i Vojčica (Omi je skraćeno od Omega, pošto je tigrasti mačak koji ima takav znak na bokovima; Vojčica je skraćeno od devojčica).
Vojčica je meka kao pamuk i maaazna, maaazna, bezobrazno mazna, od onih koje se svako malo nameštaju na drugu stranu navodeći te kuda da je češkaš i maziš
I Omi je mazonja, ali ne smeš da mu diraš stomak, ne voli to (jednom me je ogrebao kad sam probala, pa smo se sporazumeli da to više ne radim)
Stavila sam im frontline oboma u januaru. Nisu kastrirani (nemam ništa protiv da ih budući vlasnik kastrira, ako smatra za neophodno)
Eto.
Javnite se, priti pliz, da ne bih morala da ih nosim u neko udruženje gde će im sudbina opet biti neizvesna
Podstanarim. U oktobru se preselila, pitala prethodno gazdarica jel smeju mačke u kući. Kaže - može.
Kuća u pitanju, ima dvorište, ima drveće u dvorištu, dakle, komotno za pentranje i ostale mačje aktivnosti.
Udomim odmah čim sam stigla jednu žensku macu, septembarsko leglo, malo, otrgnuto sa sise.
Posle ćerka nađe u školskom dvorištu zanimljivog mačorčića, nešto malo veći, verovatno mesec-dva stariji. Najpre ih primitomili, odomaćili, onda povremeno krenuli preko terase da ih puštamo da švrćkaju.
E, tu sad nastaje problem - gazdarica dolazi da javi kako naše mačke nerviraju njenog psa. I zabranjuje da ih puštamo napolje.
Ok, ne puštamo više mačke napolje. Omega (mačorčić) redovno mjauče ispred vrata ili prozora i traži napolje.
Dodatni problem nastaje s čišćenjem sadržaja iz peska za mace, jer sam, recimo, tri nedelje tokom februara bila tokom celog dana na službenom putu.
Cimeri se žale da im smrdi, da mačke moraju napolje (mačke to rade na terasi, inače)
Posle ponovo dolazi gazdarica insistirajući da se mačke izbace jer ih sad čuje i noću kad se jure ili kad mjauknu.
Dakle, na moju veliku žalost, moram nekome da dam mace na koje sam se navikla i koje su sa navikle na mene.
Mace se zovu Omi i Vojčica (Omi je skraćeno od Omega, pošto je tigrasti mačak koji ima takav znak na bokovima; Vojčica je skraćeno od devojčica).
Vojčica je meka kao pamuk i maaazna, maaazna, bezobrazno mazna, od onih koje se svako malo nameštaju na drugu stranu navodeći te kuda da je češkaš i maziš
I Omi je mazonja, ali ne smeš da mu diraš stomak, ne voli to (jednom me je ogrebao kad sam probala, pa smo se sporazumeli da to više ne radim)
Stavila sam im frontline oboma u januaru. Nisu kastrirani (nemam ništa protiv da ih budući vlasnik kastrira, ako smatra za neophodno)
Eto.
Javnite se, priti pliz, da ne bih morala da ih nosim u neko udruženje gde će im sudbina opet biti neizvesna
