- Poruka
- 5.469
Na krajnjem jugoistoku Long Island-a (stotinjak milja od centra Njujorka), nalazi se idilična ribarska oaza: Montauk. Obližnji svetionik je otvorio Džordž Vašington koji je danas turistička atrakcija.
U njegovoj blizini su, od 1969. službeno zatvorene, vojne baze Camp Hero i Montauk Air Force Station. Na vidljivoj, ali zapuštenoj vojnoj zgradi nalazi se veliki radarski tanjir. Okolina je zvanično deo državnog parka.
U dve trećine državnog parka zabranjen je pristup. Niz prijavljenih slučaja u poslednjih 25 godina dokazuje prisustvo službi osiguranja koje ne dozvoljavaju pristup ostacima vojne baze. Ta lica su naoružana automatskim oružjem, bez uniformi i pod pretnjom hapšenja udaljavaju posjetioce ('You have violated top secret and restricted areas and are subject to arrest...')
Camp Hero je osnovan pre Drugog svetskog rata; Montauk Air Force Station tokom 1950-ih. Prema planovima US Army Corps of Engineers, najmanje četiri podzemna nivoa su bila izgrađena tokom 1960-ih. Montauk se, naime, nalazi na vrhu podvodne planine, tako da ima itekako prostora za kopanje u dubinu. Nekoliko knjiga je objavljeno o aktivnostima u ovim podzemnim bazama; prednjace autori Preston Nichols, Peter Moon i Al Bielek.
Prema 'vlasničkom listu' Parka, američka vlada je i dalje u posedu vlasništva ispod površine Parka. Ono iznad površine kontrolira država Njujork. Istraživanja su pokazala da je tokom ranih 1990-ih iskopano nekoliko novih podzemnih nivoa.
Zna se da od 1950-ih pa nadalje, Montauk Projekat predstavlja skup super-tajnih vojnih projekata koje provode delovi: CIA, NSA, DARPA, armijske obaveštajne agencije i korporacije kao AIL, Siemens/ITT i Brookhaven Labs.
Još konkretnije, prema autorima Preston Nichols-u (inženjer radio-elektronike i tehničar svojevremeno zaposlen u Bookhaven National Laboratories) i Peter Moon-u ('The Montauk Project: Experiments in Time'), Montauk Projekat je -
' ...razvoj i kulminacija fenomena koji su se uočili tokom testa sa USS Eldridge 1943. godine. Preko tri decenije tajnih istraživanja i primenjene tehnologije dovele su do vrhunca 1983. godine kada je otvorena rupa u prostoru-vremenu prema 1943. godini.
Istraživanja su obuhvatala psihotroniku (prožimanja ljudskog i mašinskog uma), elektromagnetnu kontrolu ljudskog uma i manipulacije prostor-vreme, koji će omogućiti uspešan transport materije i energije u druge dimenzije kroz vremenske portale.'
Sofisticirana i skupocena visokotehnološka oprema odašilje i testira uticaj različitih radio frekvencija u Zemljinoj jonosferi. Vremenske promene, zemljotresi, olujni i uraganski naleti se, navodno, već odavno mogu veštački izazivati - pogledajte televizijske izveštaje širom sveta o nenormalnom vremenu.. Ultratajni projekti, koji uglavnom potpadaju pod šifru Phoenix Project, su iz oblasti kvantne i čestične fizike: simulacija crnih rupa, super-moćna elektro polja, genetika, tehnologija čestičnih snopova, elektro kontrola uma. Navodno, za izvođenje testova koriste se, najčešće, mlađe osobe iz okolnih naselja. Protivno njihovoj volji, naravno.
Podzemni eksperimenti ipak ne mogu izbeći pažnji zainteresovanih na površini. U ovom, navodno državnom Parku, uočeni su novi strujni kablovi sa kapacitetom da osvetljavaju čitave gradove, niz novih instaliranih telefonskih linija; jednostavnim aparatima može se registrovati neobična radio frekvencija i elektromagnetne transmisije koje dolaze iz pravca 'napuštene' vojne baze. Izjava predstavnika lokalne elektro kompanije LILCO, koja pokriva čitav Long Island glasi:'...ovaj metar pokazuje da se ogromna količina energije koristi kroz postojeće kablovske linije... apsolutno je nemoguće da samo jedna zgrada za održavanje može koristiti toliko mnogo energije za održavanje mašina ili neke druge aktivnosti u Parku...'
Prema dostupnim Kongresnim materijalima, novinskim izveštajima, federalnim izveštajima i naučnim prilozima, može se pronaći da deo aktivnosti ispod Montauk-a nije tajna; tokom godina Hladnog rata obavljana su istrazivanja na kontroli uma putem elektromagnetnog zračenja. I to je služilo kao paravan za niz drugih projekata.
Najuzbudljiviji je onaj o putovanju kroz vreme. Niz vodećih fizičara ne samo da opovrgava, nego naprotiv, priznaje, mogućnost postizanja putovanja kroz vreme. I to ne u nekoj dalekoj budućnosti. Među njima su Nick Herbert, Kip Thorne, Frank Tipler, Fred Allen Wolf, Michio Kaku, Paul Halpern i Steven Hawking. Vodeći fizičari dokazuju, izvan svake sumnje, da paralelne dimenzije postoje! One su moguće realnosti i ima ih bezbroj. Naša trodimenzionalna vremensko-prostorna realnost je samo jedna od realnosti!
Von Nojmanov dokaz je matematička forma u kojoj je ovaj naturalizirani Amerikanac dokazao (knjiga: The Mathematical Foundations of Quantum Physics) da je '...naša svest ona što dovodi naše biće u jednu od realnosti'.
Sve upućuje na činjenicu da vreme kakvog ga većina doživljava, linearno kretanje iz prošlosti, kroz sadašnjost prema budućnosti, ne postoji.
Ono što mi zovemo 'prošlost' i 'budućnost' se odvijaju simultano sa 'sadašnjošću'. Prošlost nije prošla, a budućnost nije daleko ispred nas. Pa gde su onda? U drugoj dimenziji!
U Montauku su koncem 1940-ih, s prestankom rata, ponovo započeta istraživanja na efektima nevidljivosti i uticaja elektromagnetnog i gravitacionog zracenja. Pokušalo se prevladati problem sa bizarnim efektima na ljude. Isti onaj zbog kojeg je Tesla napustio projekat tokom 1930-ih.
Džon Von Nojman, nije doduše imao sklonosti prema metafizici i parapsihologiji kao Tesla, ali se opet prihvatio posla kao vođa projekta. Ovaj put je morao do u tančine da uđe u stvarnu čovekovu prirodu, složenu iz fizičkog i duhovnog tela. Ubrzo je došao do zaključka da '...duh ili duša moraju ostati zaključani sa fizičkim telom u svom originalnom vremenu i prostoru... koje počinje sa novom inkarnacijom... po dolasku iz druge dimenzije..."
Nojman je izlaz potražio u razvoju tehnologije i prvog svetskog elektronskog kompjutera. Uređaj je mogao da izračunava određene vremensko-prostorne faktore sa apsolutnom preciznošću. Razvijena je psihotronička oprema koja je mogla da prima, rekonfigurira i emitira ljudske misli kao talase, putem radio frekvencije.
Jednostavnije rečeno, Nojman je izumeo uređaj koji može da razume, prima i dalje odašilja ljudske misli. Kao što pojedinci imaju telepatsku moć i uspevaju da prime misli drugih (misli nisu ništa drugo do talasi određene frekvencije), tako je Nojmanov aparat imao sposobnost najboljih parapsihologa. A, odatle je mali korak do kontrole umova drugih ljudi.
U njegovoj blizini su, od 1969. službeno zatvorene, vojne baze Camp Hero i Montauk Air Force Station. Na vidljivoj, ali zapuštenoj vojnoj zgradi nalazi se veliki radarski tanjir. Okolina je zvanično deo državnog parka.
U dve trećine državnog parka zabranjen je pristup. Niz prijavljenih slučaja u poslednjih 25 godina dokazuje prisustvo službi osiguranja koje ne dozvoljavaju pristup ostacima vojne baze. Ta lica su naoružana automatskim oružjem, bez uniformi i pod pretnjom hapšenja udaljavaju posjetioce ('You have violated top secret and restricted areas and are subject to arrest...')
Camp Hero je osnovan pre Drugog svetskog rata; Montauk Air Force Station tokom 1950-ih. Prema planovima US Army Corps of Engineers, najmanje četiri podzemna nivoa su bila izgrađena tokom 1960-ih. Montauk se, naime, nalazi na vrhu podvodne planine, tako da ima itekako prostora za kopanje u dubinu. Nekoliko knjiga je objavljeno o aktivnostima u ovim podzemnim bazama; prednjace autori Preston Nichols, Peter Moon i Al Bielek.
Prema 'vlasničkom listu' Parka, američka vlada je i dalje u posedu vlasništva ispod površine Parka. Ono iznad površine kontrolira država Njujork. Istraživanja su pokazala da je tokom ranih 1990-ih iskopano nekoliko novih podzemnih nivoa.
Zna se da od 1950-ih pa nadalje, Montauk Projekat predstavlja skup super-tajnih vojnih projekata koje provode delovi: CIA, NSA, DARPA, armijske obaveštajne agencije i korporacije kao AIL, Siemens/ITT i Brookhaven Labs.
Još konkretnije, prema autorima Preston Nichols-u (inženjer radio-elektronike i tehničar svojevremeno zaposlen u Bookhaven National Laboratories) i Peter Moon-u ('The Montauk Project: Experiments in Time'), Montauk Projekat je -
' ...razvoj i kulminacija fenomena koji su se uočili tokom testa sa USS Eldridge 1943. godine. Preko tri decenije tajnih istraživanja i primenjene tehnologije dovele su do vrhunca 1983. godine kada je otvorena rupa u prostoru-vremenu prema 1943. godini.
Istraživanja su obuhvatala psihotroniku (prožimanja ljudskog i mašinskog uma), elektromagnetnu kontrolu ljudskog uma i manipulacije prostor-vreme, koji će omogućiti uspešan transport materije i energije u druge dimenzije kroz vremenske portale.'
Sofisticirana i skupocena visokotehnološka oprema odašilje i testira uticaj različitih radio frekvencija u Zemljinoj jonosferi. Vremenske promene, zemljotresi, olujni i uraganski naleti se, navodno, već odavno mogu veštački izazivati - pogledajte televizijske izveštaje širom sveta o nenormalnom vremenu.. Ultratajni projekti, koji uglavnom potpadaju pod šifru Phoenix Project, su iz oblasti kvantne i čestične fizike: simulacija crnih rupa, super-moćna elektro polja, genetika, tehnologija čestičnih snopova, elektro kontrola uma. Navodno, za izvođenje testova koriste se, najčešće, mlađe osobe iz okolnih naselja. Protivno njihovoj volji, naravno.
Podzemni eksperimenti ipak ne mogu izbeći pažnji zainteresovanih na površini. U ovom, navodno državnom Parku, uočeni su novi strujni kablovi sa kapacitetom da osvetljavaju čitave gradove, niz novih instaliranih telefonskih linija; jednostavnim aparatima može se registrovati neobična radio frekvencija i elektromagnetne transmisije koje dolaze iz pravca 'napuštene' vojne baze. Izjava predstavnika lokalne elektro kompanije LILCO, koja pokriva čitav Long Island glasi:'...ovaj metar pokazuje da se ogromna količina energije koristi kroz postojeće kablovske linije... apsolutno je nemoguće da samo jedna zgrada za održavanje može koristiti toliko mnogo energije za održavanje mašina ili neke druge aktivnosti u Parku...'
Prema dostupnim Kongresnim materijalima, novinskim izveštajima, federalnim izveštajima i naučnim prilozima, može se pronaći da deo aktivnosti ispod Montauk-a nije tajna; tokom godina Hladnog rata obavljana su istrazivanja na kontroli uma putem elektromagnetnog zračenja. I to je služilo kao paravan za niz drugih projekata.
Najuzbudljiviji je onaj o putovanju kroz vreme. Niz vodećih fizičara ne samo da opovrgava, nego naprotiv, priznaje, mogućnost postizanja putovanja kroz vreme. I to ne u nekoj dalekoj budućnosti. Među njima su Nick Herbert, Kip Thorne, Frank Tipler, Fred Allen Wolf, Michio Kaku, Paul Halpern i Steven Hawking. Vodeći fizičari dokazuju, izvan svake sumnje, da paralelne dimenzije postoje! One su moguće realnosti i ima ih bezbroj. Naša trodimenzionalna vremensko-prostorna realnost je samo jedna od realnosti!
Von Nojmanov dokaz je matematička forma u kojoj je ovaj naturalizirani Amerikanac dokazao (knjiga: The Mathematical Foundations of Quantum Physics) da je '...naša svest ona što dovodi naše biće u jednu od realnosti'.
Sve upućuje na činjenicu da vreme kakvog ga većina doživljava, linearno kretanje iz prošlosti, kroz sadašnjost prema budućnosti, ne postoji.
Ono što mi zovemo 'prošlost' i 'budućnost' se odvijaju simultano sa 'sadašnjošću'. Prošlost nije prošla, a budućnost nije daleko ispred nas. Pa gde su onda? U drugoj dimenziji!
U Montauku su koncem 1940-ih, s prestankom rata, ponovo započeta istraživanja na efektima nevidljivosti i uticaja elektromagnetnog i gravitacionog zracenja. Pokušalo se prevladati problem sa bizarnim efektima na ljude. Isti onaj zbog kojeg je Tesla napustio projekat tokom 1930-ih.
Džon Von Nojman, nije doduše imao sklonosti prema metafizici i parapsihologiji kao Tesla, ali se opet prihvatio posla kao vođa projekta. Ovaj put je morao do u tančine da uđe u stvarnu čovekovu prirodu, složenu iz fizičkog i duhovnog tela. Ubrzo je došao do zaključka da '...duh ili duša moraju ostati zaključani sa fizičkim telom u svom originalnom vremenu i prostoru... koje počinje sa novom inkarnacijom... po dolasku iz druge dimenzije..."
Nojman je izlaz potražio u razvoju tehnologije i prvog svetskog elektronskog kompjutera. Uređaj je mogao da izračunava određene vremensko-prostorne faktore sa apsolutnom preciznošću. Razvijena je psihotronička oprema koja je mogla da prima, rekonfigurira i emitira ljudske misli kao talase, putem radio frekvencije.
Jednostavnije rečeno, Nojman je izumeo uređaj koji može da razume, prima i dalje odašilja ljudske misli. Kao što pojedinci imaju telepatsku moć i uspevaju da prime misli drugih (misli nisu ništa drugo do talasi određene frekvencije), tako je Nojmanov aparat imao sposobnost najboljih parapsihologa. A, odatle je mali korak do kontrole umova drugih ljudi.
