MONAH

Dugo učim da ćutim
ćutanjem tražim put
svetlosti treba srcemu mojemu
Govorim samo kada rušim zidove
da uteknem od sebe
i njemu se približim


Ja sam belutak u kolanju ljudskom
dodirujem život očima raba
odvajajući veru od nevere
čistim od trave kamene staze
da zaslužim dan i usnim san
Romorim ponekad kao potok nedugački
u tišini kamena neba i molitve
da obznanim čoveka u sebi

 

[NeshaDeBeli]

Veoma lepo.
Tebi u čast stavljam sledeći post.

 

[Carol]

Sjajno! Ova mi se najviše dopada.
Veoma je otmena i duboka.

 

[spiholog]

Savrseno.