Molitva knezu Lazaru

Sonnet

Sonnet

Primećen član
Banovan
Poruka
826
Velike su sile udarile!

Neki slepi i mracni ljudi bi da otmu zemlju svetu zemlju Lazara;grobnicu nasih sinova;majkih i oceva..

Kako zaklopiti oci bez straha za decu Srpsku decu Kosova
Koja noci provode strepeci od neprijatelja u svojoj sopstvenoj zemlji...

Ostaje Molitva

Postedi nas Gospode na ovu veliku zetvu!

MOLITVA KNEZU LAZARU

Dođi, o ženiče, dođi,
i podaj onima koji mi čine zla
po delima njihovim,
jer ne razumeše tvoj dolazak
na pomoć moju.

Primi oružje
i ustani i ne zakasni.
Zabi strele izoštrene
u srca njihova,
koje za mene izoštriše,
bezakoni.

Ne trpim k tomu bremena onih na me.
Kolikim žrtvama mrskim oskrvnuše me.
Dođi, osveti me krvlju svojom.
Priđi, padanju mome potporo.
Saberi mi čeda rastočena,
koja zavišću vrazi od mene otrgnuše.
Saberi ih u ogradu moju,
pasi čeda moja,
da ne jede vuk od stada moga,
da ne rastera ih zavišću svojom,
kao pre, kada ne bi s njima.

Da ne zadrema oko tvoje.
Da ne oslabe noge tvoje.

Pasi mi stado, koje ti uručih.
Prognaj od njih bezakone varvare.
Da ne prestaneš da se boriš s njima
za mene i stado moje!

Grigorije Camblak
 
ПОЉЕ КОСОВА

Има поље све равнина
Није као што су она нека
Већ колевка од давнина
И светиња памтивека............

Има поље пораза и славе
И духовно благо рода
Божури су место траве
Набујали као вода.............

Када стигнеш тада клечи
И пољуби груду плода
И тада ћеш чути речи
Од искона сузу рода
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Ој.. Србијо, Мајко мила
и Светињо у осмеху рана
У свом лету, раширених крила
Туђом руком, ШЉИВО НЕ УБРАНА................

ЗК
 
Slovo kosovskih boraca

Ne poštedimo sebe,
znajući da imamo i posle ovoga otići
i s prahom pomešati se.
Umrimo da svagda živi budemo.

Prinesimo sebe Bogu kao živu žrtvu,
ne kao pre malovremenim
i obmanjivanim gošćenjem naslađenju našem,
no u podvigu kralju svojom.

Ne poštedimo život naš,
da živopisan primer posle ovoga
drugima budemo.

Ne bojmo se straha
koji je došao na nas,
ni ustremljenja nečastivih neprijatelja,
koji skaču na nas.

Ako bismo zaista na strah
i gubitak mislili,
dobra se ne bismo udostojili.

Mi s Ismailćanima
boriti se imamo.

Ako i mač glavu
i koplje rebro
i smrt život
mi s neprijateljima boriti se imamo.

Mi smo jedna priroda čovečanska,
potčinjena istim strastima.
I jedan grob da nam bude.
I jedno polje
tela naših s kostima da primi,
da edemska naselja svetlo nas prime.

oko 1350 - posle 1396
 
(oko 1349 - posle 1404)

Molitva knezu Lazaru

Dođi na pomoć našu, gde da si.
Na moja mala prinošenja pogledaj
i u mnogo ubroj ovo,
jer ne po zasluzi tebi pohvalu prinesoh,
no po sili maloga mi razuma.
Zato i male nagrade očekujem.

No nisi tako ti,
o mili moj gospodine i sveti mučeniče,
malopodatljiv bio
u propadljivom i malovečnom,
koliko više u neprolaznom i velikom,
što si primo od Boga.

jer telesno tuđu mene
među tuđim ishranio si izobilno,
A sada dvostruko molim:
da me ishraniš
i da utišaš buru ljutu
duše i tela moga.
 
МОЈА ЗЕМЉА

Моја земља сва у плавом
И са брда и са мора
Моја земља вечна славом
А на лицу осмех бора...............

Моја земља олтар СВЕТИ
У рађању дечјег плача
А и онај што јој прети
Може само да је јача..........

Моја земља поток бистри
А и шљивик течна плода
Са осмехом тугу чисти
Чувајући тајну рода.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Не дам свећу, колач славе
Манастире и олтаре
Божур не дам, очи плаве
Нит истину за преваре............

Не дам Звезду Обилића
Ни дедова сабље чисте
Не дам гнезда нових тића
Ни гробове а ни бисте...........

Не дам песме изречене
Од песника мога рода
Не дам ране залечене
Да их носи мутна вода.

ЗК
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top