ToniDelijeSever
Aktivan član
- Poruka
- 1.122
Поздрав свима.
Годиште сам 1992.У јуну ове године сам завршио Петнаесту београдску гимназију са врло добрих успехом.Из школе сам понео нешто мање од 34 бода са намером да упишем психологију на Филозофском факултету у Београду.Упркос солидно одрађеном пријемном испиту,завршио сам бод и по испод црте,углавном због недовољно доброг успеха из средње школе.Накнадно сам на истом факултету уписао археологију на буџет и тренутно сам бруцош.Међутим,немам намеру да се тамо дуго задржавам.Ево зашто.
Од другог средње у мени се појавила жеља да се бавим психологијом.Једноставно,када бих замислио себе кроз десет,петнаест,двадесет година,видео бих слику психолога,који ради са особама које имају психичке проблеме.
Непосредно пред пријемни,схватио сам да мене у суштини не занима цела психологија као наука,већ неке њене гране,дисциплине,попут физиолошке психологије.Тада сам почео да схватам да сам можда и донео погрешну одлуку.Два месеца пред пријемни ми је на памет пала идеја о уписивању медицине,али је већ било касно,јер се такав пријемни не може спремити за два месеца.Онда сам сазнао да на ФАСПЕР-у постоји смер олигофренологија,и да је то најближе ономе што мене занима.Ипак,у разговору са неким старијим познаницима,стекао сам утисак да Филозофски факултет ипак ужива неки већи углед од ФАСПЕР-а и да се та диплома више вреднује.У сваком случају,отишао сам на психологију и остао испод црте.
Сада сам одлучио да ето,осам месеци раније,кренем да размишљам о следећем упису.Покушавам да ускладим сопствене жеље са могућностима,али и да размишљам унапред,о евентуалном запослењу након дипломирања.
С једне стране налази се психологија на Филозофском факултету.Јасно ми је да се у оквиру ове науке налазе неке ствари које ме интересују,и неке које не.Наравно,не очекујем да ми све буде потаман.Запослење кажу да је тешко наћи,али ја на психологију гледам као на занимање будућности,и сматрам да ће у не тако далекој будућности сви имати свог психолога.Проблем је у пријемном испиту.Он ће вероватно остати исте тежине тј. поново ћемо добити ненормалан тест опште информисаности.Моји бодови из школе се никада неће променити.Дакле,шансе су ми сваке наредне године исте,а ја већ једну заостајем и не смем да ризикујем.
С друге стране налази се олигофренологија на ФАСПЕР-у.Колико сам упознат с овом науком,чини ми се да садржи све оно што мене занима.Пријемни,колико сам чуо,а и видео по бодовима,није тежак.Проблем настаје у запослењу.Да ли има посла и колико се у ствари вреднује ова диплома,како код нас,тако и у иностранству?
С треће стране се налази медицина.Дефинитивно најшира област,у којој мене занима неурологија.Али,неуролог бих могао постати тек након специјализације,и то у случају да будем могао својевољно да се за њу определим.Посла за лекара свакако увек има,а и простор за усавршавање је дефинитивно највећи.Али,овај факултет је и неупоредиво тежи.
Дакле налазим се у ,,трилеми".Времена има много,али ја желим да чујем што више мишљења и савета.Ја јесам лењ,али не када су у питању ствари које ме занимају - дакле,са учењем немам проблем.Не бежим од математике,хемије,физике,као ни од страних језика.Спреман сам на сваки изазов,проблем је што је ризик следеће године много већи него што је био ове,јер не смем поново да окинем годину.
Намерно се обраћам студентима три поменута факултета,јер сматрам да су најмеродавнији да дају неко мишљење.Не очекујем никакво решење проблема,само што више мишљења и савета.
Хвала унапред,надам се да вас нисам превише удавио причом!
Годиште сам 1992.У јуну ове године сам завршио Петнаесту београдску гимназију са врло добрих успехом.Из школе сам понео нешто мање од 34 бода са намером да упишем психологију на Филозофском факултету у Београду.Упркос солидно одрађеном пријемном испиту,завршио сам бод и по испод црте,углавном због недовољно доброг успеха из средње школе.Накнадно сам на истом факултету уписао археологију на буџет и тренутно сам бруцош.Међутим,немам намеру да се тамо дуго задржавам.Ево зашто.
Од другог средње у мени се појавила жеља да се бавим психологијом.Једноставно,када бих замислио себе кроз десет,петнаест,двадесет година,видео бих слику психолога,који ради са особама које имају психичке проблеме.
Непосредно пред пријемни,схватио сам да мене у суштини не занима цела психологија као наука,већ неке њене гране,дисциплине,попут физиолошке психологије.Тада сам почео да схватам да сам можда и донео погрешну одлуку.Два месеца пред пријемни ми је на памет пала идеја о уписивању медицине,али је већ било касно,јер се такав пријемни не може спремити за два месеца.Онда сам сазнао да на ФАСПЕР-у постоји смер олигофренологија,и да је то најближе ономе што мене занима.Ипак,у разговору са неким старијим познаницима,стекао сам утисак да Филозофски факултет ипак ужива неки већи углед од ФАСПЕР-а и да се та диплома више вреднује.У сваком случају,отишао сам на психологију и остао испод црте.
Сада сам одлучио да ето,осам месеци раније,кренем да размишљам о следећем упису.Покушавам да ускладим сопствене жеље са могућностима,али и да размишљам унапред,о евентуалном запослењу након дипломирања.
С једне стране налази се психологија на Филозофском факултету.Јасно ми је да се у оквиру ове науке налазе неке ствари које ме интересују,и неке које не.Наравно,не очекујем да ми све буде потаман.Запослење кажу да је тешко наћи,али ја на психологију гледам као на занимање будућности,и сматрам да ће у не тако далекој будућности сви имати свог психолога.Проблем је у пријемном испиту.Он ће вероватно остати исте тежине тј. поново ћемо добити ненормалан тест опште информисаности.Моји бодови из школе се никада неће променити.Дакле,шансе су ми сваке наредне године исте,а ја већ једну заостајем и не смем да ризикујем.
С друге стране налази се олигофренологија на ФАСПЕР-у.Колико сам упознат с овом науком,чини ми се да садржи све оно што мене занима.Пријемни,колико сам чуо,а и видео по бодовима,није тежак.Проблем настаје у запослењу.Да ли има посла и колико се у ствари вреднује ова диплома,како код нас,тако и у иностранству?
С треће стране се налази медицина.Дефинитивно најшира област,у којој мене занима неурологија.Али,неуролог бих могао постати тек након специјализације,и то у случају да будем могао својевољно да се за њу определим.Посла за лекара свакако увек има,а и простор за усавршавање је дефинитивно највећи.Али,овај факултет је и неупоредиво тежи.
Дакле налазим се у ,,трилеми".Времена има много,али ја желим да чујем што више мишљења и савета.Ја јесам лењ,али не када су у питању ствари које ме занимају - дакле,са учењем немам проблем.Не бежим од математике,хемије,физике,као ни од страних језика.Спреман сам на сваки изазов,проблем је што је ризик следеће године много већи него што је био ове,јер не смем поново да окинем годину.
Намерно се обраћам студентима три поменута факултета,јер сматрам да су најмеродавнији да дају неко мишљење.Не очекујем никакво решење проблема,само што више мишљења и савета.
Хвала унапред,надам се да вас нисам превише удавио причом!
Poslednja izmena:
