MOJI STIHOVI

Moji su stihovi vile iz davno zaboravljene bajke
sto me od drugih, i mene same brane...
Ponekad kao maćeha kinje. Ogreju ko ljubav majke,
gladju me more, a onda medom hrane...


Moji su sthovi mesec na tamnom noćnom nebu
i sunce kad je hladno, i zima što zarom peče...
Moji su sihovi poneka zora od koje damari zebu,
poneko toplo, poneko hladno i pustošno veče.


Moji stihovi Tebe donose onda kad to najmanje zelim
odnose Te onda kad mi je potrebno sve Tvoje,
njima plačem kad suza nemam, njima se veselim
i kad su pisani perom srca cvene boje.


Moji stihovi su moj mir i nemir, moji izvori i utoke
oni su moja zelja kad ih kradom na tvoj put metnem,
kad odrazom Tvojim brazdaju rane duboke,
i moja radost kad Te u njima iznenada sretnem.

(Biljana)

 

[dbkapo]

Tvoji su stihovi niska bisernih reci,
Ciste ko gorna bistrica reka,
Taj melem sto uvelo srce leci,
Pobudi ga da treperi, iz daleka.

Tvoji su stihovi uzdasi duse,
Krici i vapaj tananog dela,
Oni me bodre, i do suza guse,
Kao daleka slika ljubavnog vrela.

Tvoji si stihovi odraz dame,
Zaustavljenoj na pola puta, punoj snage,
Oni me raduju, oni me mame,
Kao daleke uspomene drage.

Tvoji su stihovi natopljen tufer prekrasnih slova,
Kojim se umorne oci maze,
Dok lete kroz strofe sve nove i nove
Ko prekrasne tajge, sumske oaze.

Tvoji su stihovi muzika glasne violine,
Sto nanosi mi nostalgije ritam,
I kako da se smirim sa time?
Da se na forumu s tobom druzim, i stihove tvoje citam.

*DBkapo*

 

[*BILJA*]