МОЈЕ СУ ПЕСМЕ И МОЈИ СНОВИ 25.07.2008.год.
Писајући песме
схватила сам нешто,
у својој самоћи.
Стихови су моји
само тужне сање
о теби и ноћи.
Седећи за столом,
сањајући дуго,
сузу сам пустила.
Цео живот мој сам
маштала о срећи
и о теби снила.
Тебе више нема,
одавно сам свесна
ужасне немоћи.
Зашто онда морам
да сањам и даље
кад ми нећеш доћи.
Судбина је зла
која те одвела
да те немам више.
Од сутра ћу знати,
Сунце ће засјати,
А ја ћу плакати тише.
СНОВИ СУ ПРОДУКТ НАШИХ МАШТАЊА...
Писајући песме
схватила сам нешто,
у својој самоћи.
Стихови су моји
само тужне сање
о теби и ноћи.
Седећи за столом,
сањајући дуго,
сузу сам пустила.
Цео живот мој сам
маштала о срећи
и о теби снила.
Тебе више нема,
одавно сам свесна
ужасне немоћи.
Зашто онда морам
да сањам и даље
кад ми нећеш доћи.
Судбина је зла
која те одвела
да те немам више.
Од сутра ћу знати,
Сунце ће засјати,
А ја ћу плакати тише.
СНОВИ СУ ПРОДУКТ НАШИХ МАШТАЊА...
