Сличне мере су нужне али не на начин на који си их поставио.
НПР. не можеш да напишеш - отпустити 50 %. администрације или укинути возила.
Зашто?
Прво, администрација је ионако спора, трома и никаква а кад им укинеш половину радне снаге, биће још већа катастрофа (наравно, нема ништа од идеје да преосталих 50 % бичујемо да би били ефикаснији). Даље, по којим критеријумима отпустити 50 % људи? Отпуштати оне које њихови шефови оцене да не ваљају? Онда ће остати само шефови полтрони и кумови. Или отпустити сваког другог? Зар је то критеријум? Или, отпустити оне којима плата не треба, нпр. оставити самохрану мајку а чичу коме су деца отишла у бели свет отпустити јер он не издржава децу? А да би то утврдио мораш да формираш комисију (додатно да их плаћаш или запошљаваш комисијске чланове или да их одвајаш од редовног посла + колико би ту било злоупотреба)...итд ..итд...дакле, нема шансе да се тако ради..отпустити 50 %.
Такође, ограничити возила само за полицију и војску и здравство?
А кад министарство правде нпр. треба судовима по Србији да пошаље папир и остали канц. материјал како да га пошаље кад си им укинуо превоз? Поштом?
Само размишљање ти је наравно, добро. Треба урадити огромне уштеде али је идеја како то урадити катастрофа.
Дакле, што се отпуштања тиче, кренеш другим редом. Нпр. престанеш да закључујеш уговоре на одређено време. Временом се смањи број запослених јер им истекну уговори а нови се не закључују. Не дајеш отпремнине а осипање кадрова је постепено (уместо катастрофе која би настала отпуштањем половине). Даље, смањиш им плате. Нпр. линеарно за 30 % (наравно, ако неко има 25 000 њему не буде 30 % већ само до минималца па са 25 000 оде на 20 000. или већ, смислити начин смањења плата (ал' не можеш судији или лекару специјалисти да ограничиш плату на 50 000 јер су неки од њих врхунски кадрови али маса запослених је никаква зато је најпоштеније линеарно у одређеном, не малом проценту - нпр. 30 % или већ колико (20-40). На тај начин ће један део сам да оде, кад им се више не буде свиђала плата. И тај одлазак ће бити постепен па ће администрација постепено да се навикава на смањење радне снаге. Даље, отераш оне који имају услове за пензију. Тек кад се на тај начин прочисти јавни сектор. У том сектору остану они са мањим платама и тек онда правити распоред за технолошке вишкове а до тада имамо постепен одлив и то без технолошких вишкова и наглих отпуштања. Кад крену технолошки вишкови пре тога променити закон о раду да не могу да се дају велике отпремнине (нпр. може 100 или 200 еврића по години стажа ал. не преко неког износа, нпр 1000-1500 еврића). То би им покрпило прелазни период а ионако би добили новчану накнаду на бироу па не би ни било социјалних случајева и немира и сл. већ транзиције. (ал' и код тих технолошких вишкова гледати да људи добровољно оду, тј. они који имају где...нпр..они који су близу пензије па да буду на бироу до пензије или млади који се још увек нису увукли у систем толико да не умеју да изађу).
Солидарни порез увести не само на јавни сектор него и на пензионере, јер ма колико да их жалимо, има много њих који имају велике пензије, професори, лекари, ђенерали, и тд. Нпр. и за пензије преко 50 000 (ја бих преко 40 000 или 30 000 ал ајд' кад сте сви болећиви на њих).
Није лоше увести платне разреде + одступања од тих разреда.
Нпр. основна школа (домари хигијеничарке, портири) 20 000-22 000, средња, 25 000--30000, виша, 30 000-35 000, висока спрема 45 000-50 000. или тако нешто.
Направити одступања за озбиљна занимања за која требају посебне квалификације и овлашћења нпр. одступање за лекаре специјалисте, за судије, за пореску полицију, пореске инспекторе и сл. таксативно набројати занимања која треба да одступају од основног режима плата.
...
