Moje prvo, otvoreno, pismo "čuvenom etimolomisti"
-------------------------------------------------------------------------
Poštovanom, uvaženom i veleumnom gospodinu etimolomisti, najčuvenijem, najmudrijem, najistinitijem i jednom, jedinom, filologu kojem je uspelo obelodaniti novo filološko učenje koje je on, lično i najlično – mudro i premudro, zazvao Etimolomija, ne ozirući se na moje skromno znanje kojim tumačim st. reč το ετιμον (etimon), u obliku, načinu i značenju, kojeg sam prevodim kao imenicu sr. roda lek i nikada, baš nikada, nema značenje infinitiva lomiti ... Njemu, iz nepoznatog razloga – silno će me obradovati ako se udostoji i meni neukom taj svoj razlog razotkrije, bolje reći obnaži, jer taj izraz je nekako, kao dupe i gaće, doličan i priličan infinitivu lomiti…
Obećao sam mu predavanje o Eolima, naravno da ću mu pomoći da dođe do nespornog zaključka da se tu radi o nama Srbima, i »lezbijskom dijalektu«, jezik tih naših pra-pra-pra Srba, kojega su st. Grci prisvojili kako bi on, a ne ja – meni tako nešto na um ne pada, laganice zaključio da su Grci preuzeli naš, srpski jezik. U vezi sa tim, naglašavam da nemam nikave veze sa razmišljanjem takvim, pomoći ću, nego šta ću – ta moraću, tom veleumnom etimolomisti da su Grci prisvojili i našu najveću pesnikinju, našeg ženskog Njegoša, Safo, a on zna, nego šta, da je ona ustvari Sava, naša prelepa ženskinja, da je naš Sveti Sava, da li zbog Lezbosa – pitam se ja, po njoj dobio ime, a da je reka Sava, podrazumeva se, od Triglava do tijog Dunava, imenom tog našeg sveca diči se…Imajući u vidu da je ta naša, na svetu najveća poetesa do sada, sa ostrva Lezbos, biće da je zato zazvana lezbejka, taj veleumni etimolomista će, tako mi Krsta, sa lakoćom onda da ustvrdi da su lezbejke sve Srpkinje.
Što se tiče Platona i njegovog vređanja Eola, po etimolomiji tog vrlog učenjaka, ne da on naših predaka, nas Srba, govoreći da su oni, ti naši stari Srbi, »varvari« i za«stranci« i njega, po tom našem veleumnom etimolomisti, moramo zazvati Amer, bre, zato što previše se-re. Čudno mi je jedino to, pomozimi, veleumni etimolomisto, što je Platon, čitaj: Amer, bre, iz razloga kojega taj veleumnik navede, zazvao našu Savu svojom 13. muzom, biće, po tumačenju tog etimolomiste, da je bio oduševljen njenom guzom, ali zašto je, ako je tako, tom etimolomisti to odgovoriti neće da bude lako, zašto je onda svoje mladalačke verze pocepao …
Dakle, ispunjavam moje obećanje, ovo, makar u ovako šturom obliku, predavanje o Eolima, Srbima, i lezbejskom dijalektu, našem prastarom jeziku kojeg su nam Grci preoteli i prisvojili, no o popi, kojega veleumni etimolomista zazva, onako naški, za njega je svaka reč srpska, to dokazuje nadnauka etimolomija, Ekonom, klimnuo je glavom kada sam mu prozborio mudro slovo i upitao je li to ovaj čovo : Константинос Иконόму (грч. Κωνσταντίνος Οικονόμου ), официално Константинос Иконόму о экс Иконόмон грч. Κωνσταντίνος Οικονόμου ο εξ Οικονόμων), (27. августа 1780. у Лариси — 8 марта 1857. у Атини), ću, u svom sledećem predavanju, reći mnogo više, no o tome tiho tiše …Prevešću, naravno doslovno, da to našeg veleumnog etimolomistu ne bi još više zbunilo, 1. pismo, sa kojim se on diči i koje mu priliči, tog njegovog popu Ekonoma, no pre toga moram da mu održim još jedno predavanje o sofistima i sofizmu.
Sofizam (st. grč. Σóφισμα; izvedenica od σοφιστής, pl. σοφισταί)) »dosetljivo otkriće«; na »prvi pogled« pametna, ali uvek lukava izmišljotina, laž i prevara; pogrešan zaključak izveden tako da se čini kao ispravan; lukavo domišljanje , bolje reći izmišljanje, zbog odbrane neke neodržive, sulude i uvek pogrešne tvrdnje; lukavstvo, smicalice, intrige, izmišljotine, zavaravanje u kojem se u raspravi zbunjuju sagovornici, a sitacije se banalizuju, namerno i logično, da se »Vlasi ne dosete« . Najjednostavnije rečeno, sofizam se smatra pogrešnim rasuđivanjem koje ima za cilj da prevari slušaoca… U slobodnom govoru, sofizam se vezuje za neku smisalicu, odnosno iznošenje nečega na lukav, lažan i varljiv, ali da to ostavi utisak kao mudar način, vrh mudrosti koje nema. U slobodnom govoru, sofizam se vezuje za neku smicalicu, odnosno iznošenje nečega na lukav, ali da to ostavi utisak kao mudar način, »vrh mudrosti«, a od mudrosti nema ni m… Epilog takvog zloučenja je da se donese pogrešan zaključak, izveden tako da se čini kao ispravan, logičan, a posvađan sa istom; lukavo domišljanje radi obrane neke neodržive tvrdnje. Sofizam je istovetan → paralogizmu, osim po svojem karakteru željnosti – želja sofista je uvek navesti nekoga na nepravi put i umesto znanja još više ga zbuniti i izbezumiti …
Platon je tvrdio da su sofisti majstori protivrečja, koji su se lažno predstavljali kao mudraci i varali ljude koji su bili željni istine, znanja i morala. Takođe, pored Platona, i Sokrat je bio veliki protivnik sofista…
Sofističke su varke pojedini sofisti razvili tako da se u raspravi protivnik zaplete u protislovlja te napokon navede na apsurdne odgovore… Najpoznatiji su sofizmi: Sorit (Hrpa, gomila), Ćelavi, Krokodil, Protagora i učenik, Lažljivac, Pokriveni. Ovaj posljednji npr. glasi:
»Možeš li prepoznati ovoga pokrivenog čoveka?
Odgovor: »Ne!«
»Mudri« zaključak – »To je tvoj brat. Dakle, ne možeš prepoznati svojega brata«.
Isti bi se desilo da je odgovor bio - DA, jer bi, u tom slučaju, bio zaključak a la, a kako ga prepoznaješ ako je pokrit …
U filozofiji, sofizam se opisuje kroz tzv. Epimenidov primer, koji glasi:
“Epimenid, Krićanin, kaže da svi Krićani lažu; a Epimenid je sam Krićanin, te, prema tome, nije istina da Krićani lažu; dakle, Epimenid govori istinu; dakle, svi Krićani lažu.”
Odavde, sam od sebe proizilazi takav zaključak, se naglašava da se sofizam može smatrati i kao namerna logička greška i prikazivanje neistine kroz istinu.
Primera sofizma ima dosta, od kojih se naročito ističe sledeći, od strane francuskog filozofa Klaparda:
“Sve su retke stvari skupe. Jeftini dijamanti su retki. Oni su prema tome, skupi.”
Sofizam, sufizam, kako su ga oni zazvali, odnosno tasavuf (arapski تصوف, tasavuf, persijski عرفان, erfan) je zajednički naziv za razne mističke pokrete unutar islama koji se odlikuju inzistiranjem na askezi, ljubavi, spoznaji duhovne istine i ekstatičkom jedinstvu sa voljenim Tvorcem, kao krajnjem cilju svakog pojedinca.. Sufisti su organizirani u različita bratstva i sestrinstva koja mogu biti sunitska, šijitska ...
Krstan Đ. Kovjenić
-------------------------------------------------------------------------
Poštovanom, uvaženom i veleumnom gospodinu etimolomisti, najčuvenijem, najmudrijem, najistinitijem i jednom, jedinom, filologu kojem je uspelo obelodaniti novo filološko učenje koje je on, lično i najlično – mudro i premudro, zazvao Etimolomija, ne ozirući se na moje skromno znanje kojim tumačim st. reč το ετιμον (etimon), u obliku, načinu i značenju, kojeg sam prevodim kao imenicu sr. roda lek i nikada, baš nikada, nema značenje infinitiva lomiti ... Njemu, iz nepoznatog razloga – silno će me obradovati ako se udostoji i meni neukom taj svoj razlog razotkrije, bolje reći obnaži, jer taj izraz je nekako, kao dupe i gaće, doličan i priličan infinitivu lomiti…
Obećao sam mu predavanje o Eolima, naravno da ću mu pomoći da dođe do nespornog zaključka da se tu radi o nama Srbima, i »lezbijskom dijalektu«, jezik tih naših pra-pra-pra Srba, kojega su st. Grci prisvojili kako bi on, a ne ja – meni tako nešto na um ne pada, laganice zaključio da su Grci preuzeli naš, srpski jezik. U vezi sa tim, naglašavam da nemam nikave veze sa razmišljanjem takvim, pomoći ću, nego šta ću – ta moraću, tom veleumnom etimolomisti da su Grci prisvojili i našu najveću pesnikinju, našeg ženskog Njegoša, Safo, a on zna, nego šta, da je ona ustvari Sava, naša prelepa ženskinja, da je naš Sveti Sava, da li zbog Lezbosa – pitam se ja, po njoj dobio ime, a da je reka Sava, podrazumeva se, od Triglava do tijog Dunava, imenom tog našeg sveca diči se…Imajući u vidu da je ta naša, na svetu najveća poetesa do sada, sa ostrva Lezbos, biće da je zato zazvana lezbejka, taj veleumni etimolomista će, tako mi Krsta, sa lakoćom onda da ustvrdi da su lezbejke sve Srpkinje.
Što se tiče Platona i njegovog vređanja Eola, po etimolomiji tog vrlog učenjaka, ne da on naših predaka, nas Srba, govoreći da su oni, ti naši stari Srbi, »varvari« i za«stranci« i njega, po tom našem veleumnom etimolomisti, moramo zazvati Amer, bre, zato što previše se-re. Čudno mi je jedino to, pomozimi, veleumni etimolomisto, što je Platon, čitaj: Amer, bre, iz razloga kojega taj veleumnik navede, zazvao našu Savu svojom 13. muzom, biće, po tumačenju tog etimolomiste, da je bio oduševljen njenom guzom, ali zašto je, ako je tako, tom etimolomisti to odgovoriti neće da bude lako, zašto je onda svoje mladalačke verze pocepao …
Dakle, ispunjavam moje obećanje, ovo, makar u ovako šturom obliku, predavanje o Eolima, Srbima, i lezbejskom dijalektu, našem prastarom jeziku kojeg su nam Grci preoteli i prisvojili, no o popi, kojega veleumni etimolomista zazva, onako naški, za njega je svaka reč srpska, to dokazuje nadnauka etimolomija, Ekonom, klimnuo je glavom kada sam mu prozborio mudro slovo i upitao je li to ovaj čovo : Константинос Иконόму (грч. Κωνσταντίνος Οικονόμου ), официално Константинос Иконόму о экс Иконόмон грч. Κωνσταντίνος Οικονόμου ο εξ Οικονόμων), (27. августа 1780. у Лариси — 8 марта 1857. у Атини), ću, u svom sledećem predavanju, reći mnogo više, no o tome tiho tiše …Prevešću, naravno doslovno, da to našeg veleumnog etimolomistu ne bi još više zbunilo, 1. pismo, sa kojim se on diči i koje mu priliči, tog njegovog popu Ekonoma, no pre toga moram da mu održim još jedno predavanje o sofistima i sofizmu.
Sofizam (st. grč. Σóφισμα; izvedenica od σοφιστής, pl. σοφισταί)) »dosetljivo otkriće«; na »prvi pogled« pametna, ali uvek lukava izmišljotina, laž i prevara; pogrešan zaključak izveden tako da se čini kao ispravan; lukavo domišljanje , bolje reći izmišljanje, zbog odbrane neke neodržive, sulude i uvek pogrešne tvrdnje; lukavstvo, smicalice, intrige, izmišljotine, zavaravanje u kojem se u raspravi zbunjuju sagovornici, a sitacije se banalizuju, namerno i logično, da se »Vlasi ne dosete« . Najjednostavnije rečeno, sofizam se smatra pogrešnim rasuđivanjem koje ima za cilj da prevari slušaoca… U slobodnom govoru, sofizam se vezuje za neku smisalicu, odnosno iznošenje nečega na lukav, lažan i varljiv, ali da to ostavi utisak kao mudar način, vrh mudrosti koje nema. U slobodnom govoru, sofizam se vezuje za neku smicalicu, odnosno iznošenje nečega na lukav, ali da to ostavi utisak kao mudar način, »vrh mudrosti«, a od mudrosti nema ni m… Epilog takvog zloučenja je da se donese pogrešan zaključak, izveden tako da se čini kao ispravan, logičan, a posvađan sa istom; lukavo domišljanje radi obrane neke neodržive tvrdnje. Sofizam je istovetan → paralogizmu, osim po svojem karakteru željnosti – želja sofista je uvek navesti nekoga na nepravi put i umesto znanja još više ga zbuniti i izbezumiti …
Platon je tvrdio da su sofisti majstori protivrečja, koji su se lažno predstavljali kao mudraci i varali ljude koji su bili željni istine, znanja i morala. Takođe, pored Platona, i Sokrat je bio veliki protivnik sofista…
Sofističke su varke pojedini sofisti razvili tako da se u raspravi protivnik zaplete u protislovlja te napokon navede na apsurdne odgovore… Najpoznatiji su sofizmi: Sorit (Hrpa, gomila), Ćelavi, Krokodil, Protagora i učenik, Lažljivac, Pokriveni. Ovaj posljednji npr. glasi:
»Možeš li prepoznati ovoga pokrivenog čoveka?
Odgovor: »Ne!«
»Mudri« zaključak – »To je tvoj brat. Dakle, ne možeš prepoznati svojega brata«.
Isti bi se desilo da je odgovor bio - DA, jer bi, u tom slučaju, bio zaključak a la, a kako ga prepoznaješ ako je pokrit …
U filozofiji, sofizam se opisuje kroz tzv. Epimenidov primer, koji glasi:
“Epimenid, Krićanin, kaže da svi Krićani lažu; a Epimenid je sam Krićanin, te, prema tome, nije istina da Krićani lažu; dakle, Epimenid govori istinu; dakle, svi Krićani lažu.”
Odavde, sam od sebe proizilazi takav zaključak, se naglašava da se sofizam može smatrati i kao namerna logička greška i prikazivanje neistine kroz istinu.
Primera sofizma ima dosta, od kojih se naročito ističe sledeći, od strane francuskog filozofa Klaparda:
“Sve su retke stvari skupe. Jeftini dijamanti su retki. Oni su prema tome, skupi.”
Sofizam, sufizam, kako su ga oni zazvali, odnosno tasavuf (arapski تصوف, tasavuf, persijski عرفان, erfan) je zajednički naziv za razne mističke pokrete unutar islama koji se odlikuju inzistiranjem na askezi, ljubavi, spoznaji duhovne istine i ekstatičkom jedinstvu sa voljenim Tvorcem, kao krajnjem cilju svakog pojedinca.. Sufisti su organizirani u različita bratstva i sestrinstva koja mogu biti sunitska, šijitska ...
Krstan Đ. Kovjenić
