MOJE PRAVO DA ŽIVIM IZVAN VAŠEG POŠTENJA I VAŠE ČASTI - 5

Pročitah,
komentar u kolumni Diplomatika Svetislava Basare , G-đe Natalije Nikolić | objavljenog 20/09/2012 12:27 - i povezah mnogo toga važnog , onako kako dolikuje
jednom prevarenom , opljačkanom , destruktivno uređenom zatvoreniku razbojničke pećine zvana srpština . Stoga javi mi se da stvar dam na uvid , kako bi je razbistrili i sagledali iz perspektive svetine koja percipira čemer i bol svog bivstvovanja u razbojničkoj pećini zvana srpština .

citat :

Basara prikaži „proglas ruskih slavenofila“ iz doba kneza Mihajla Obrenovića i pokaži da sve to što je pisalo u tom proglasu evo sada u 21 veku je i ostvareno. Srbija je zemlja bez srednje klase i bez AUTONOMNE političke, kulturne i naučne elite. Demokratija nije moguća tamo gde nema srednje klase. Belogardejske (iz doba dinastije Karađorđević) i crvenoarmejske „službe“ već oko 100 g drže sve kadrovske ključeve u Srbiji, učinak tog kadriranja: vertikalnu prohodnost u nas imaju samo oni koji su za Srbiju kao „rusku guberniju“ svi ostali potencialni pripadnici (95% njih) strednje klase (u vojsci, policiji, politici, nauci, kulturi, medijim) mogu ili da odu u emigraciju a ako ostanu neće napredovati u svojim strukama i zvanjima tj. biće ostavljeni po strani da preživljavaju na DNU a posebno će biti što dalje od medija, kulture i bilo kakvog uticaja na društvo. Zato se mi toliko razlikujemo od Češke ili Mađarske koje su uspele da uhvate korak sa EU jer su revitalizovale svoje autonomne srednje klase. Zato oni (iako su bili u Varšavskom paktu) više nemaju problem pri izboru svojih ambasadora u Moskvi.
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/diplomatematika.881.html?news_id=247819

Ne mislim da je G-din Basara toliko moćan da objavi išta o ovome. Konačno , kao što sam uztvrdio ranije, on je po strategiji karađorđevića plasiranoj u pomenutom veku , napravljen kao književnik diplomata sa disidensko plaćenim državnim mestom ! Stoga je odviše traženo od njega , jer ti isti karađorđevići sprovodili su doktrinu ruskih slavenofila i balansirali između slavenofilstva i zapadnjaštva - naravno na našu štetu , uvek i samo uvek ; kao i četnici sa partizanima , računajući i ovaj period demokratije političkih razbojnika .
Odmah da kažem : nisam slavenofil , nit pripadam njihoj suprotnosti pro zapadnjaštvu . Dakle , mislim da ove isključivosti nisu dobre za moju decu , moje komšije , pa i moju zajednicu. Tad moje potomstvo ne nasleđuje identitet , a bez njega neće imati svoj integritet i suverenitet -- dakle , neće imati sebe i svoje "JA". Eto, zbog toga što ljudski volim svoje rođeno i nerođeno potomstvo ; pa i sebe sama , a i moje komšije kao i celu zajednicu - smatram da moramo razotkriti istinu o sebi i povratiti svoj integritet u svim sverama , a prevashodno u sebi i izgraditi svoje ja ..! Stoga nisam ni za onu : i na zapadu i na istoku - konačno lukavstvo je mudrost licemera , glupaka i ništaka ; pa nam to političko lukavstvo ne može doneti sreću a potomstvu budućnost .
Dakle , treba ovu stvar trezveno sagledati iz svih uglova .

Ja nisam izguglao ovaj proglas ( zato molim one koji ga imaju ili znaju gde se može pročitati da me upute )

 

[123loncar]

... evo interesantog teksta u vezi poslednjih političkih događanja u nas , koja novinarstvo gura u podele na slavenofilske rusofilske patriote i prozapadne izdajničke aktiviste ... ovo mogu biti temelji slavenofilske doktrine koji nas guraju u takozvanu isturenu rusku guberniju ili pak u prozapadnu pretoriju ...

NIKOLA I (1825—1855)

Pobuna dekabrista je za Nikolu bila jedna opasna opomena. Ona je dokazala da postoji jedno „pogrešno vaspitanje”,na koje on ne propušta da ukaže u proglasu kojim se objavljuje presuda pobunjenicima: „Nije nastava”, kaže on, „već su besposlica duha, koja je opasnijaod lenosti tela, i nedostatak solidnih znanja uzrok onoga anarhističkog duha,onog kobnog luksuza nepotpunih znanja i one sklonosti ka krajnosnim sanjarijama koje izopačavaju životne nazore i završavaju se porazom. Svi napori i sve žrtve državne uprave biće beskorisne, ako joj porodično vaspitanje ne pružipomoć saobražavajući se njenim nazorima.” Zato on želi takvu školsku nastavukoja bi mogla da obrazuje duh mladeži a da ga ne izopači.

Jednimraspisom koji je 1827 godine uputio admiralu Šiškovu, ministru prosvete, car ograničava pristup na univerzitete, više škole i gimnazije samo za lica iz slobodnih staleža, a mužicima i slugama dopušta stupanje samo u parohiske,okružne, stručne i poljoprivredne škole. Tako najveći deo stanovništva može dadobije samo osnovnu nastavu, čiji program postaje usko praktičan.Karakter srednje nastave, koja je dostupna samo povlašćenim staležima a naročito plemstvu, izmenjen je takođe. Da bi kontrolisala nastavu koju dobivajumladi plemići u svojim porodicama, vlada traži određene uslove od privatnihprofesora. Ona sem toga donosi odluku da se deca između deset i osamnaestgodina mogu vaspitavati samo u Rusiji.

Godine 1833 Uvarov, postavši ministar narodne prosvete, obeležava takođe svoj program: „Vlada treba da ima za cilj da postepeno osvoji duh mladeži i da ga neosetno dovede do one glavne tačke gde se solidna naučna znanja spajaju sa dubokom verom u bitno ruska načela, koja su čuvari pravoslavlja, autokratije i nacionalne misli, što pretstavlja našu jedinu kotvu spasenja i jemstvo snage i veličine naše otadžbine”. Pod „narodnommišlju” podrazumeva on društveni poredak koji postoji u Rusiji, a to će reći seljačko ropstvo, čiji je problem „tesno vezan sa pitanjem autokratije pa čak imonokratije”; za njega su seljačko ropstvo i autokratija „dve uporedne snage kojesu se jednovremeno razvijale, koje počivaju na istom istoriskom načelu i čija jezakonitost podjednaka”, i on upoređuje seljačko ropstvo sa drvetom koje je„pustilo duboko svoje korenove, koje štiti Crkvu i presto” i koje je „nemogućnoiščupati”. On je dakle rešen da odlučno suzbija svaku nastavu koja ne bi težila da sačuva verski, politički i društveni poredak: „Pri sadašnjem stanju stvari i duhova”, tvrdi on, „potrebno je podizati neprestano duhovne brane. One nećesve biti podjednako otporne i sposobne da spreče širenje razornih ideja, ali svakaod njih može imati svoju relativnu korisnost i pružati neposredne koristi”. Nisu se mogle jasnije iskazati školska shvatanja Nikole I, koja će, pošto su najpre pokrenula reformu osnovne i srednje nastave, biti putokaz i za reformu univerziteta.I pre nego što je Uvarov postao ministar, vlada se nije ustezala da pogazi autonomiju koja je univerzitetima bila dodeljena statutom od 1803 godine.

Nešto je sve ovo poznato !

 

[123loncar]