Јао, збуњена ли сам! Можете ли ми Ви помоћи? Обично сам се обраћала драгој госпођи Савети, али, пошто је она однедавно у пензији, ја више немам с ким да се посавјетујем. Видите, ја пречесто једноставно не знам шта осјећам, шта желим, а и кад схватим, не знам како да се изразим и да направим неки помак.
Дакле.. Не знам шта ми се дешава. Обично ме овакве чудне мисли и осјећања напусте након само пар дана. Сада се не смирују а мјесеци пролазе.. Знате, била сам са тим момком.. Да, фамозни Војо! Од тога има већ пуне три године.. Није било озбиљно, није ме много погодило кад смо раскинули.. Побогу, нисмо се ни пољубили онако како то раде одрасли! Ал'.. Никада, никада, никада ме усне нису пецкале тако, иако их је само спустио на моје.. Као да се око мене свијет окренуо за секунду! Не сјећам се да ме је неко тако гледао, ни прије ни послије тога. Растали смо се прилично ружно, даљина је учинила своје.. Кажем, није ме много бољело, сматрала сам да није ни требало дуже да траје. Били смо дјеца..
Међутим, сада када промислим добро о свему томе.. Не могу то назвати љубављу, али, први пут кад сам га видјела, осјетила сам "нешто".. Нисам вјеровала да ће нешто да се роди из свега тога. Никада нисам била много сигурна у себе јер нисам уопште згодна. Штавише, увијек имам проблем са тим широким куковима (самопоуздањем)..
Како то обично бива, живот нас изненади и окрене нас у смјеру у којем жели да нађемо своју срећу. Он ми је поклонио пажњу, био је њежан, говорио ми је све те фине ствари.. Нисам сигурна да ли сам вјеровала, али сам се осјећала јако лијепо. Ко не би? Бар ја то не доживљавам често.. Јесмо, били смо дјеца, и престало је одједном, али никада сасвим. Јављао се кад је отишао назад у Србију, хтио ме је опет крај себе..
Онда..Рекао ми је да ме воли и да још чува моју слику испод јастука, да ме сања јако често.. Ни тада нисам могла да узвратим! Уморио се након пар мјесеци.. Мене стварно није лако вољети и разумјети! Не кривим га..
Ипак, погодило ме је кад сам сазнала да тамо има дјевојку.. Шта сам очекивала? Да ће да чека да се ја смислим и да буде сам цијело вријеме?! Опет је дошао кроз неколико мјесеци, а ја сам постала мамина и татина глумица. Због тога ме је невиђено прозивао, а знам да је био веома поносан на мене. Раније сам била само гимназијалка, а он кошаркаш.. Сада.. Ја глумица, а он надомак свог сна - да постане свештеник. Због тога је и боравио у Србији, а не овдје.
Једна од ствари коју не разумијем када се ради о нас двоје је, зашто никада нисам успјела да будем потпуно равнодушна и да останем само његова пријатељица? Можда зато што ни он то није могао ни желио. Никада послије нисмо дошли опет до тога да завршимо заједно, али смо јако блиски.. Не знам зашто ми то ради, али.. Сваки пут ми говори да ће ме оженити, јер, наводно, не тражи ништа више од цуре: пости цијели Велики Пост и навија за Партизан. И даље држи моју слику испод јастука, ону матурску, из основне..
Мучи ме то што није вијеран својој дјевојци. Има још три у три различита града, као, "регуларне". Овог љета се прича, као, промијенила. Повриједила сам га, знам. Случајно, или ипак са жељом да то дјевојка коју има овдје, сазна, рекла сам за ту ситуацију једном заједничком другу. Она је сазнала за то, он порекао, а ја испала најгора могућа. Чак је и мени рекао да је сада вијеран, ваљда у нади да ћу то да пренесем даље.. А ја сам шутала, правила се да не знам о чему причам. Издала сам га, а вјеровао ми је.. Не знам зашто сам то радила, није ме никад занимало то све!
Сада ми је криво.. Када вртим филм у глави, знам да бих, када би се то обновило, имала све о чему сам сањала икада. Знам да бих била срећна! А он вијеран. Не питајте како знам, знам! Није он лош као што се чини. Знам му сваки дјелић срца и мисли.. Као што сам већ рекла, ово не престаје.. Сада га јако желим. По први пут сањам ја њега и молим се да нисам превише погријешила.
Чак смо причали о мом "првом путу". Он је то "одрадио", и каже ми да у томе не види ништа толико спектакуларно. Не ради то без емоција.. Један од ријетких.. Сигурна сам само у то да ме на неки начин још увијек воли. Јесте љут, видим му у очима и по томе како сада жели он мене да спусти, да ми врати за све.. Желим то, спремна сам.. И желим то с њим!
Били смо једно другом увијек посебни. Да ли је ово неки нормалан слијед, да ли је могуће да се након тога ријеши све што се дешава, да напокон схватимо шта желимо једно од другог?!
Као што сам рекла, не знам да ли постоји неко збуњенији од мене..
Дакле.. Не знам шта ми се дешава. Обично ме овакве чудне мисли и осјећања напусте након само пар дана. Сада се не смирују а мјесеци пролазе.. Знате, била сам са тим момком.. Да, фамозни Војо! Од тога има већ пуне три године.. Није било озбиљно, није ме много погодило кад смо раскинули.. Побогу, нисмо се ни пољубили онако како то раде одрасли! Ал'.. Никада, никада, никада ме усне нису пецкале тако, иако их је само спустио на моје.. Као да се око мене свијет окренуо за секунду! Не сјећам се да ме је неко тако гледао, ни прије ни послије тога. Растали смо се прилично ружно, даљина је учинила своје.. Кажем, није ме много бољело, сматрала сам да није ни требало дуже да траје. Били смо дјеца..
Међутим, сада када промислим добро о свему томе.. Не могу то назвати љубављу, али, први пут кад сам га видјела, осјетила сам "нешто".. Нисам вјеровала да ће нешто да се роди из свега тога. Никада нисам била много сигурна у себе јер нисам уопште згодна. Штавише, увијек имам проблем са тим широким куковима (самопоуздањем)..
Како то обично бива, живот нас изненади и окрене нас у смјеру у којем жели да нађемо своју срећу. Он ми је поклонио пажњу, био је њежан, говорио ми је све те фине ствари.. Нисам сигурна да ли сам вјеровала, али сам се осјећала јако лијепо. Ко не би? Бар ја то не доживљавам често.. Јесмо, били смо дјеца, и престало је одједном, али никада сасвим. Јављао се кад је отишао назад у Србију, хтио ме је опет крај себе..
Онда..Рекао ми је да ме воли и да још чува моју слику испод јастука, да ме сања јако често.. Ни тада нисам могла да узвратим! Уморио се након пар мјесеци.. Мене стварно није лако вољети и разумјети! Не кривим га..
Ипак, погодило ме је кад сам сазнала да тамо има дјевојку.. Шта сам очекивала? Да ће да чека да се ја смислим и да буде сам цијело вријеме?! Опет је дошао кроз неколико мјесеци, а ја сам постала мамина и татина глумица. Због тога ме је невиђено прозивао, а знам да је био веома поносан на мене. Раније сам била само гимназијалка, а он кошаркаш.. Сада.. Ја глумица, а он надомак свог сна - да постане свештеник. Због тога је и боравио у Србији, а не овдје.
Једна од ствари коју не разумијем када се ради о нас двоје је, зашто никада нисам успјела да будем потпуно равнодушна и да останем само његова пријатељица? Можда зато што ни он то није могао ни желио. Никада послије нисмо дошли опет до тога да завршимо заједно, али смо јако блиски.. Не знам зашто ми то ради, али.. Сваки пут ми говори да ће ме оженити, јер, наводно, не тражи ништа више од цуре: пости цијели Велики Пост и навија за Партизан. И даље држи моју слику испод јастука, ону матурску, из основне..
Мучи ме то што није вијеран својој дјевојци. Има још три у три различита града, као, "регуларне". Овог љета се прича, као, промијенила. Повриједила сам га, знам. Случајно, или ипак са жељом да то дјевојка коју има овдје, сазна, рекла сам за ту ситуацију једном заједничком другу. Она је сазнала за то, он порекао, а ја испала најгора могућа. Чак је и мени рекао да је сада вијеран, ваљда у нади да ћу то да пренесем даље.. А ја сам шутала, правила се да не знам о чему причам. Издала сам га, а вјеровао ми је.. Не знам зашто сам то радила, није ме никад занимало то све!
Сада ми је криво.. Када вртим филм у глави, знам да бих, када би се то обновило, имала све о чему сам сањала икада. Знам да бих била срећна! А он вијеран. Не питајте како знам, знам! Није он лош као што се чини. Знам му сваки дјелић срца и мисли.. Као што сам већ рекла, ово не престаје.. Сада га јако желим. По први пут сањам ја њега и молим се да нисам превише погријешила.
Чак смо причали о мом "првом путу". Он је то "одрадио", и каже ми да у томе не види ништа толико спектакуларно. Не ради то без емоција.. Један од ријетких.. Сигурна сам само у то да ме на неки начин још увијек воли. Јесте љут, видим му у очима и по томе како сада жели он мене да спусти, да ми врати за све.. Желим то, спремна сам.. И желим то с њим!
Били смо једно другом увијек посебни. Да ли је ово неки нормалан слијед, да ли је могуће да се након тога ријеши све што се дешава, да напокон схватимо шта желимо једно од другог?!
Као што сам рекла, не знам да ли постоји неко збуњенији од мене..